Википедија

Karl Polanji

Karl Paul Polanji (/poʊˈlænji/; mađ. Polányi Károly; 25. oktobar 1886 – 23. april 1964)[1] bio je austrougarski ekonomski istoričar, ekonomski antropolog, ekonomski sociolog, politički ekonomista, istorijski sociolog i socijalni filozof.[2] On je poznat po svojoj opoziciji tradicionalnoj ekonomskoj misli i po njegovoj knjizi Velika transformacija, koja tvrdi da pojava tržišnih društava u savremenoj Evropi nije bila neizbežna, već istorijski kontingentna.[3] Polanji se danas pamti kao pokretač supstantizma, kulturnog pristupa ekonomiji, koji naglašava način na koji su ekonomije ugrađene u društvo i kulturu. Ovo gledište je u suprotnosti sa prevladavajućom ekonomijom, ali je popularno u antropologiji, ekonomskoj istoriji, ekonomskoj sociologiji i političkim naukama.

Karl Polanji
Karl Polanji
Karl Polanji
Datum rođenja(1886-10-25)25. oktobar 1886.
Mesto rođenjaBeč
 Austrougarska
Datum smrti23. april 1964.(1964-04-23) (77 god.)
Mesto smrtiPikering, Ontario
 Kanada
PrebivališteAustrougarska, Kanada
Državljanstvomađarsko, kanadsko
Zanimanjeekonomista
OrganizacijaIstorijska škola ekonomije
DelovanjeEkonomska sociologija, ekonomska istorija, ekonomska antropologija
SupružnikIlona Dučinska (1923–1964)

Polanjijev pristup drevnim ekonomijama primenjen je na različite slučajeve, poput pretkolumbijske Amerike i drevne Mesopotamije, mada je korisnost tog pristupa u proučavanju drevnih društava generalno osporavana.[4] Polanijeva Velika transformacija postala je model za istorijsku sociologiju. Njegove teorije su na kraju postale temelj pokreta za ekonomsku demokratiju. Njegova ćerka, kanadski ekonomista Kari Polanji Levit (rođena 1923. u Beču, Austrija), koja je sturirala pod Fridrihom Hajekom na Londonskoj školi ekonomije, profesor je ekonomije je na Univerzitetu Makgil u Montrealu.

Rani život уреди

Polanii je rođen u jevrejskoj porodici. Njegov mlađi brat je bio Mihael Polanji, filozof, a njegova nećaka je Eva Zeisel, keramičar svetskog glasa.[5] On je rođen je u Beču, tadašnjoj prestonici Austrougarske imperije.[6] Njegov otac, Mihali Polaček, bio je železnički preduzetnik. Mihali nikada nije promenio ime Polaček, i sahranjen je na jevrejskom groblju u Budimpešti. Mihali je umro u januaru 1905, što je bio emocionalni šok za Karla, i on je tokom svog života obeležavao godišnjicu Mihalijeve smrti.[7] Majka Karla i Majkla Polanija bila je Sesilija Vol. Promenu imena u Polanji (ne von Polanji) izvršili su Karl i njegova braća i sestre. Polanji je bio dobro obrazovan uprkos usponima i padovima bogatstva svog oca, i uronio je sebe u aktivnu intelektualnu i umetničku scenu Budimpešte.

Rana karijera уреди

Polanji je osnovao radikalni i uticajni Galileov krug dok je bio na Univerzitetu u Budimpešti, klub koji je imao dalekosežne efekte na mađarsku intelektualnu misao. Tokom ovog perioda, on je bio aktivno angažovan sa drugim značajnim misliocima, kao što su Đerđ Lukač, Oskar Jasi i Karl Manhajm. Polanji je diplomirao na Univerzitetu u Budimpešti 1912. sa doktoratom prava. Godine 1914, pomogao je u osnivanju Narodne građanske radikalne stranke Mađarske i bio je njen sekretar.[8]

Polanji je bio konjički oficir Austrougarske armije u Prvom svetskom ratu, u aktivnoj službi na Ruskom frontu i hospitalizovan u Budimpešti. Polanji je podržavao republikansku vladu Mihalja Karolja i njen socijaldemokratski režim. Međutim, republika je bila kratkog veka, a kada je Bela Kun srušio Karoljijevu vladu da bi stvorio Mađarsku sovjetsku republiku, Polanji je otišao u Beč.

Beč уреди

Od 1924. do 1933. bio je zaposlen kao viši urednik prestižnog časopisa Der Österreichische Volkswirt (Austrijski Ekonomista). U to vreme je prvi put počeo da kritikuje austrijsku školu ekonomista, za koju je smatrao da stvara apstraktne modele koji gube iz vida organsku, međusobno povezanu realnost ekonomskih procesa. Sam Polanji je bio privučen fabijanizmom i delima G. D. H. Kolea. Takođe tokom ovog perioda Polanji se zainteresovao za hrišćanski socijalizam.

Oženio se komunističkom revolucionarkom Ilonom Dučinjskom, poljsko-mađarskog porekla. Njihova ćerka Kari Polanji Levit nastavila je porodičnu tradiciju ekonomskih akademskih istraživanja.

London уреди

Od Polanjija je zatraženo da podnese ostavku iz Der Oesterreichische Volkswirt jer liberalni izdavač časopisa nije mogao da zadrži istaknutog socijalistu nakon stupanja Hitlera na funkciju u januaru 1933. i suspenzije austrijskog parlamenta usled sve veće plime klerofašizma u Austriji. Otišao je u London 1933. godine, gde je zarađivao za život kao novinar i tutor i dobio mesto predavača u Radničkom obrazovnom udruženju 1936. Njegove beleške sa predavanja su sadržale istraživanje za ono što je kasnije postalo Velika transformacija. Međutim, nije počeo da piše ovo delo sve do 1940. godine, kada se preselio u Vermont da bi preuzeo poziciju na Benington koledžu. Knjiga je objavljena 1944, uz veliko priznanje. U njoj je Polanji opisao proces zemljišne reforme u Engleskoj i stvaranje savremenog ekonomskog sistema početkom 19. veka.

Sjedinjene Države i Kanada уреди

Polanji se pridružio osoblju Benington koledža 1940. godine, držeći seriju od pet pravovremenih predavanja o „Sadašnjem dobu transformacije“.[9][10] Predavanja „Prolazak 19. veka“,[11] „Trend ka integrisanom društvu“,[12] „Slom međunarodnog sistema“,[13] „Da li je Amerika izuzetak“[14] i „Marksizam i unutrašnja istorija ruske revolucije“[15] odvijala se tokom ranih faza Drugog svetskog rata. Polanji je učestvovao u Beningtonskoj seriji predavanja o humanizmu (1941)[16] i seriji predavanja na Benington koledžu (1943) gde je njegova tema bila „Žan Žak Ruso: Da li je moguće slobodno društvo?”[17]

Radovi уреди

  • "Socialist Accounting" (1922)
  • The Great Transformation (1944)
  • "Universal Capitalism or Regional Planning?," The London Quarterly of World Affairs, vol. 10 (3) (1945).
  • Trade and Markets in the Early Empires (1957, edited and with contributions by others)
  • Dahomey and the Slave Trade (1966)
  • George Dalton (ed), Primitive, Archaic, and Modern Economics: Essays of Karl Polanyi (New York: Doubleday & Company, 1968); collected essays and selections from his work.
  • Harry W. Pearson (ed.), The Livelihood of Man (Academic Press, 1977).
  • Karl Polanyi (2014). For a New West: Essays, 1919–1958. Polity Press. ISBN 978-0745684444. 

Reference уреди

  1. ^ Encyclopædia Britannica (Chicago: Encyclopædia Britannica Inc. 2003) vol 9. p. 554
  2. ^ „Karl Polanyi | Hungarian politician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 8. 2022. 
  3. ^ „Karl Polanyi”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2021. 
  4. ^ For example, Morris Silver, "Redistribution and Markets in the Economy of Ancient Mesopotamia: Updating Polanyi", Antiguo Oriente 5 (2007): 89–112.
  5. ^ Harrod 2012.
  6. ^ Dale 2016.
  7. ^ Dale 2016, стр. 13.
  8. ^ Congdon, Lee (1976). „Karl Polanyi in Hungary, 1900-19”. Journal of Contemporary History. 11 (1): 167—183. ISSN 0022-0094. JSTOR 260008. S2CID 160241557. doi:10.1177/002200947601100108. Приступљено 3. 8. 2022. 
  9. ^ Polanyi, Karl (1940). „Karl Polanyi: Five Lectures on The Present Age of Transformation-Lecture Series Listing of Topics”. Bennington College. hdl:11209/8502. 
  10. ^ Leigh, Robert D. (25. 9. 1940). „Letter from President Robert Devore Leigh to Peter Drucker”. Bennington College. hdl:11209/5449. 
  11. ^ Leigh, Robert D. (25. 9. 1940). „The Passing of 19th Century Civilization (Lecture #1 of 5)”. Bennington College. hdl:11209/5449. 
  12. ^ Polanyi, Karl (1940). „The Trend Towards an Integrated Society (Lecture #2 of 5)”. Bennington College. hdl:11209/8515. 
  13. ^ Polanyi, Karl (1940). „The Breakdown of the International System (Lecture #3 of 5)”. Bennington College. hdl:11209/8516. 
  14. ^ Polanyi, Karl (1940). „Is America an Exception? (Lecture #4 of 5)”. Bennington College. hdl:11209/8517. 
  15. ^ Polanyi, Karl (1940). „Marxism and the Inner History of the Russian Revolution”. Bennington College. hdl:11209/8518. 
  16. ^ Boas, George; Fergusson, Francis; Patterson, Margaret; Chapman, Dwight; Hardman, Yvette; Kouwenhoven, John; Luening, Otto; Polanyi, Karl; Stein, Peg; Truman, David; Smith, Bradford; Whittinghill, Maurice (април 1941). „Humanism-Lecture Series Listing of Speakers and Topics”. Bennington College. hdl:11209/8501. 
  17. ^ Polanyi, Karl; Fergusson, Francis; Mendershausen, Horst; d'Estournelles, Paul; Drucker, Peter F.; Hanks, Lucien; Forbes, John D. (1943). „Bennington College Lecture Series, 1943 – Lecture Series Listing of Speakers and Topics”. Bennington College. hdl:11209/8499. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Karl Polanji na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karl_Polanji&oldid=27676870”