Ser Kingsli Vilijam Ejmis (16. april 1922 – 22. oktobar 1995) bio je engleski novelista, pesnik, kritičar i učitelj. On je napisao više od 20 novela, šest tomova poezije, memoare, kratke priče, radio i televizijske tekstove, i radove u polju društvenog i književnog kriticizma. Najpoznatiji je po satiričnim komedijama, poput One Fat Englishman (1963), Ending Up (1974), Jake's Thing (1978) i The Old Devils (1986).[1] Njegov biograf, Zahari Lider, nazvao je Amisa „najboljim engleskim komičnim romanopiscom druge polovine dvadesetog veka”. On je otac romanopisca Martina Ejmisa. Godine 2008, Tajms ga je svrstao na deveto mesto na listi 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine.[2]

Kingsli Ejmis
Ser
Kingsley Amis in early middle age.jpg
Puno imeKingsli Vilijam Ejmis
Ime po rođenjuKingsley William Amis
Druga imenaKingsley Amis
Datum rođenja16 april 1922(1922-04-16)
Mesto rođenjaKlapam, London
 Engleska
Datum smrti22. oktobar 1995.(1995-10-22) (73 god.)
Mesto smrtiLondon
 Engleska
UniverzitetSent Džonov koledž u Oksfordu
Zanimanjenovinar, pesnik, kritičar i učitelj
Aktivni period1947–1995
Delovanjebeletristika, fikciona proza
SupružnikHilari An Bardvel (u braku 1948–1965, razvedeni)
Elizabet Džejn Hauard (u braku 1965–1983, razvedeni)
Deca3

Život i karijeraУреди

Kingsli Ejmis je rođen 16. aprila 1922 u Klapamu u južnom delu Londona, kao jedino dete Vilijama Roberta Ejmisa (1889–1963), službenika u preduzeću za proizvodnju semfa Kolmans u gradu London, i njegove žene Rouz Ani (devojački Lukas).[3][4] Ejmisovi baba i deda su bili bogati. Vilijam Ejmisov otac, trgovac staklom Džozef Džejms Ejmis, posedovao je vilu zvanu Barčester u Purliju, tada delu Sarija. Ejmis je smatrao Dž. Dž. Ejmisa - kojeg je uvek zvao „Pater” ili „Dada” - „šaljivim, uzbudljivim, budalastim malim čovekom”, koga „nije voleo i koji mu je bio odbojan”. Njegova supruga Džulia „bila je veliko, odvratno, dlakavo stvorenje ...” koju je [Ejmis] prezirao i koje se bojao. Roditelji njegove majke (njen otac, entuzijastični kolekcionar knjiga, zaposlen u gospodskoj krojačnici, bio je jedini deda koga je [Ejmis] gotivio) živeli su u Kambervelu. Ejmis se nadao da će naslediti veći deo dedine biblioteke, ali je Ejmisu njegova baba dozvolila da uzme samo pet tomova.[5]

Ejmis je odrastao u Norberiju - po njegovoj kasnijoj proceni „to nije bilo mesto, već izraz na mapi [-], zapravo bih trebao reći da potičem sa stanice Norberi.”[6] Godine 1940, Ejmisovi su se preselili u Berkhamsted, Hartfordšir. Školovao se u školi u Londonu (poput njegovog oca)[7] na stipendiji, a nakon prve godine, aprila 1941. primljen je na koledž Sent Džon u Oksfordu, takođe kao stipendista, gde je izučavao engleski. Tamo je upoznao Filipa Larkina, sa kojim je stvorio najvažnije prijateljstvo u svom životu. Dok je bio u Okfordu u junu 1941. godine, Ejmis se pridružio Komunističkoj partiji Velike Britanije.[8] S komunizmom je raskinuo 1956. godine, u svetlu osuda sovjetskog lidera Nikite Hruščova Josipa Staljina u svom govoru O kultu ličnosti i njegovim posledicama.[9] U julu 1942. pozvan je u nacionalnu službu i služio je u Kraljevskom korpusu veza. U Okford se vratio u oktobru 1945. godine kako bi završio studije. Iako je naporno radio i zaradio rang prvog diplomca svoje generacije u engleskom jeziku 1947. godine, do tada je već odlučio da veći deo svog vremena posveti pisanju.

Godine 1946. je upoznao Hilari Bardvel. Oni su se venčali 1948. godine, nakon što je zatrudnila sa njihovim prvim detetom Filipom. Ejmis je inicijalno organizovao da ona obavi pobačaj na crno, ali se predomislio iz bojazni za njenu dobrobit. On je bio predavač engleskog jezika na Univerzitetskom koledžu u Svonsiju od 1949. do 1961. godine.[10] Sledila su još dva deteta: Martin[11] u avgustu 1949 i Sali u januaru 1954.

Nekoliko dana nakon Salinog rođenja, Ejmisov prvi roman, Laki Džim, objavljen je uz veoma dobar prijem. Kritičari su smatrali da je podrobno pronikao u dušu Britanije 1950-ih i da je pokrenuo novi stil fikcije.[12] Do 1972. godine, njegovi impresivni prodajni rezultati u Britaniji bili prevaziđeni sa 1,25 miliona kopija prodatih u Sjedinjenim Državama. To delo je prevedeno je na 20 jezika, uključujući poljski, hebrejski, korejski i srpskohrvatski.[13] Roman je dobio nagradu Samerset Mom za fikciju i Ejmis je postao jedan od pisaca poznatih kao Gnevni mladići. Laki Džim je bio među prvim brintanskim kampusnim romanima, postavljajući presedan kasnijim generacijama pisaca kao što su Malkolm Bradberi, Dejvid Lodž, Tom Šarp i Hovard Džejkobson. Kao pesnik, Ejmis je bio povezan sa Pokretom.

U periodu od 1958-1959. Ejmis je posetio Sjedinjene Države kao gostujući saradnik kreativnog pisanja na Univerzitetu Prinston i gostujući predavač na drugim univerzitetima severoistoka. Po povratku u Britaniju, zapao je u rutinu, te je počeo da traži novo radno mesto. Nakon 13 godina provedenih u Svonsiju, Ejmis je postao istraživač na Peterhausu u Kembridžu 1961. godine, ali je pokajao zbog tog poteza u toku prve godine, doživljavajući Kembridž kao akademsko i društveno razočaranje. On je podneo ostavku 1963. godine, nameravajući da se preseli na Majorku, mada se zapravo preselio samo u London.[14][15]

Godine 1963. Hilari je otkrila da je Ejmis bio u ljubavnoj vezi s romanopiskinjom Elizabet Džejn Haurd. Hilari i Ejmis su se razdvojili u avgustu, i on je otišao da živi sa Haurdovom, razvodeći se Hilari 1965. godine i venčajući se sa Haurdovom iste godine. Godine 1968. se preselio sa Haurdovom u Lemons, kuću u Barnetu, u severnom Londonu. Ona i Ejmis su se razveli 1983. godine.

Izabrana delaУреди

PoezijaУреди

  • 1947 Bright November
  • 1953 A Frame of Mind
  • 1954 Poems: Fantasy Portraits
  • 1956 A Case of Samples: Poems 1946–1956
  • 1962 The Evans County
  • 1968 A Look Round the Estate: Poems, 1957–1967
  • 1979 Collected Poems 1944–78

FikcijaУреди

Novele
Kolekcije kratke fikcije
  • 1962 My Enemy's Enemy
  • 1980 Collected Short Stories
  • 1991 Mr Barrett's Secret and Other Stories
Druga kratka fikcija
  • 1960 Hemingway in Space (kratka priča), Punch, decembar 1960

NefikcijaУреди

EditorУреди

  • 1967 Spectrum V: a fifth science fiction anthology (ed. sa Robertom Konkvestom)
  • 1978 The New Oxford Book of Light Verse (ed.)

ReferenceУреди

  1. ^ Norwich, John Julius (1990). Oxford Illustrated Encyclopedia Of The Arts. USA: Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0198691372. 
  2. ^ The Times [1]
  3. ^ Kingsley Amis: Memoirs, Vintage Classics, 2004, p. 14.
  4. ^ Barratt, Nick (9. 6. 2007). „Family detective”. Daily Telegraph. Приступљено 7. 5. 2010. .
  5. ^ Memoirs (2004), pp. 1–5.
  6. ^ Bookmark, BBC TV, "Kingsley Amis: The Memoirs".
  7. ^ Memoirs (2004), pp. xvi and 14.
  8. ^ Leader (2006), p. 108,
  9. ^ Martin Amis (2002).
  10. ^ Leader, 2006, p. 452.
  11. ^ "Sir Kingsley Amis Dies; British Novelist and Poet," Washington Post, 23 October 1995; Leader, 2006, p. 1.
  12. ^ Malcolm Bradbury, 1989, p. 205; Ritchie, 1988, p. 64.
  13. ^ Jacobs, 1995, p. 162.
  14. ^ Memoirs, "Cambridge".
  15. ^ Bradford, Ch. 10.
  16. ^ Leader 2006, стр. 778–779.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди