Википедија

Koloidni rastvori

Koloidni rastvori su molekularni rastvori sa česticama velike molekularne težine (preko 130.000 daltona), koji se zbog veličine čestica duže zadržavaju u intravaskularnom prostoru, jer ne prolaze kroz polupropustljive kapilarne membrane. Koloidni rastvori sadrže koloidne makromolekule, kao što su ugljeni hidrati (hidroksietil skrob, dekstran) ili proteine (želatinske ili humane albumine).[1]

Koloidni rastvori
Koloidalni rastvor (HAES i Hyper-HAES)
ICD-9-CM38.93

Svojim prisustvom i dužim zadržavanjem u krvnim sudovima oni povećavaju volumen cirkulišuće tečnosti kroz krvni sistem, i na taj način koriguje gubitak veće količine tečnosti i popravlja mikrocirkulaciju tokom hipovolemijskog šoka.[2]

Značaj уреди

  • Za razliku od kristaloidnih rastvora, koloidni elementi ovih rastvora, ne mogu slobodno da prolaze kroz neoštećene kapilarne membrane i ne izlaze u ekstracelularni prostor. To ima praktični značaj jer je potrebno 2 do 5 puta manja količina koloidnog rastvora u odnosu na kristaloidni da bi se postigla ista ekspanzija intravaskularnog volumena (npr kod gubitaka krvi izotoni kristaloidni rastvor potrebno je dati u količini od 3 ml na 1 ml gubitka, a ukoliko se koristi koloidni rastvor taj odnos je 1:1). Mada se kod bolesnika u stanju hipovolemije, mogu uspešno popraviti hemodinamski parametri i samo kristaloidnim rastvorima, neophodan je veći volumen i duže vreme za postizanje istih ciljeva.[3]
  • Kristaloidi predstavljaju inicijalni izbor za trauma pacijente, pogotovo za pacijente sa udruženom neurotraumom.
  • Intravaskularni poluživot kristaloida je 20 do 30 minuta, dok kod većine koloida on prevazilazi 3 časa.
  • Teški, akutni deficit intravaskularnog volumena, značajno se brže normalizuju infuzijom koloidnih rastvora, jer se koloidnim rastvorima mnogo brže uspostavlja mikrocirkulatorni protok.[4]

Nedostaci уреди

  • Brzi, intravenski unos velike zapremine kristaloidnih rastvora (preko 4-5 l), povećeva učestalost javljanja tkivnog (intersticijalnog) edema.
  • Ekonomski gledano, kristaloidni rastvori imaju prednost nad koloidnim rastvorima, a neproteinski koloidi prednost nad humanim albuminima.
  • Moguće nuspojave koje uključuju promene u zgrušavanje krvi (krvarenje), anafilaksiju i akutna bubrežna insuficijencija.
  • Rizik od prenošenja virusnih infekcija, kod primene ljudski albumina.

Vrste koloidnih rastvora уреди

Koloidni rastvori se dele u dve podgrupe:

Prirodni koloidni rastvori уреди

U prirodne koloidne rastvore spadaju rastvori humanog albumina. Prirodnim koloidnim rastvorima se, osim rastvora humanih albumina mogu smatrati i frakcije proteina plazme, sveža smrznuta plazma i rastvori imunoglobulina.

Rastvor humanog albumina predstavlja standard sa kojim se upoređuju svi drugi koloidni rastvori. U svakodnevnoj kliničkoj upotrebi su 4%, 5%, 20% i 25% rastvori humanog albumina u fiziološkom rastvoru, od čega albuminu pripada 95%; ili kao proteinska plazmatska frekacija (PPF), dostupna samo kao 5% rastvor, kod koga najmanje 83% treba da pripada molekulima albumina.[5]

Nakon infuzije albumin održava onkotski pritisak plazme i njegov učinak je efikasnija od infuzije kristaloidnih rastvora u ekspanziji intravaskularnog volumena. Najčešće 5% rastvor koristi za lečenje hipovolemije, a 20% rastvor lečenje hipoalbuminemije.[6]

Potrebna količina albumina pri nadoknadi volomena može se izračunati prema ovoj formuli:

POTREBANA KOLIČINA ALBUMINA = (željena plazmatska koncentracija — polazna plazmatska koncentracija) x volumen plazme x 2
Indikacije

Glavne indikacije za primenu infuziju humanog albumina su:[7][8]

  • Terapija teškog deficita intravaskularnog volumena (šok, respiratornog distresa (ARDS), kardiopulmonalni bajpas).[9]
  • Održavanje onkotskog pritiska plazme kod velikog gubitka proteina iz krvi (hipoalbuminemija, bolesnik sa opsežnim opekotinama), povrede.[10][11]
  • Brza nadoknada velikog gubitka tečnosti iz organizma (akutna insuficijencija jetre, ciroze jetre, ascitesa, pankreatitisa, teškog nefrotskog sindroma, edema mozga)
  • Hiperbilirubinemija i kernikterus kod novorođenčeta
  • Toksična infekcija, u toku koje treba koristiti 20% ili 50% rastvor albumina.
Nedostaci
  • Upotreba albumina je ograničena njihovom visokom cenom.

Sintetski koloidni rastvori уреди

Sintetski koloidni rastvori su makromolekulske supstance u rastvoru elekrolita. Njihov onkotski potencijal i trajanje dejstva posle infuzije tih rastvora određuje veličina makromolekula u rastvoru. Manji molekuli imaju manji početni onkotski efekat)nadoknađuju isti ili veći volumen krvi od infundovanog) omogućuju bolju kapilarnu perfuziju zbog svoje sposobnosti da da vezuju vodu i reološkim svojstvima, ali imaju kratko poluvreme boravka u cirkulaciji, brzo se otstranjuju mokraćom, a dejstvo im traje 2 časa i 30 minuta.[12]

Vrste i osobine sintetskih koloidnih rastvora
Naziv Osobine
Hemacel
  • On je polimer uree i hidrolizovanog želatina sa prosečnom molarnom masom od 35.000 (5.000-50.000) daltona, u koncentraciji od 3,5%
Dekstran 40 i 70
  • Dekstrani su polisaharidi koji se dobijaju fermentacijom šećera pomoću bakterije Leucoconstac mesenteroides, koja enzimom dekstran–sukrazom konvertuje sukrozu u druge šećerne polimere. Tako nastaju molekuli velike molekulske mase do nekoliko miliona daltona. Zato je potrebno pre upotrebe sprovesti parcijalnu hidrolizu kako bi se dobile frakcije dekstrana željene molekulske mase.
  • U svakodnevnoj kliničkoj upotrebi najčeće se koriste 6% rastvor sa molekulskom masom od 70.000 Da (dekstran 70) i 10% rastvor sa molekulskom masom od 40.000 daltona (dekstran 40).
  • On ima medicinsku primenu kao antitrombotik, za redukovanje viskoznosti krvi, i kao sredstvo za pvećanje zapremine kod anemije.[13] |-
Hidroksietilin skrob (HES I – Pentaskrob)
  • Skrob ili štirak je organsko jedinjenje, i visoko energetski biljni polisaharid koji je funkcionalni i strukturni analog glikogenu, i ima molekulsku masu od 10.000 do 100.000 Da (prosečno 69.000).
  • Manji molekuli HES–a izlučuju se mokraćom a veći laganom difuzijom prelaze u intersticijalni prostor u kome se postepeno razlažu pod dejstvom enzima.[14]
  • Kako HES nije nosač kiseonika i ne sadrži proteine plazme, on se ne smatra zamenom za krv ili plazmu.
  • HES nestaje iz plazme u roku od dve dana (vreme poluraspada 17 časova), ali se samo 50% HES–a eliminiše iz organizma. Preostali HES se gubi vrlo sporo zaostajawem u retikuloendotelnim čelijama i do nekoliko nedelja nakon infuzije.
  • HES se dobro podnosi i nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj nakon njegove primene.
Rastvori želatina
  • Ovi rastvori se dobijaju hidrolizom goveđeg kolagena kao i 4% rastvor male molekularne mase, 3,5 x 104 – 4 x 104 Da.
  • Vreme poluboravka u cirkulaciji im je kratko, oko 2 časa i 30 minuta,koliko im traje i dejstvo.
Indikacije

Glavne indikacije za primenu sintetski koliidni rastvora su:

  • Ekspanzija volumena plazme kod hemoragičnog šoka,[15] opekotina, sepse, traume...
  • Nadoknada velikog gubitka tečnosti tokom operativnog lečenja.
Nedostaci
  • Brzo izlučivanje mokraćom, pa im je dejstvo relativno kratko
  • Mogu izazvati alergijske i anafilaktoidne reakcije, ali retko i anafilaktične.

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ Sabljak V, Stefanović B, Simić B, Đorđević D, Mandraš A, Kalezić N. Infuzioni rastvori u inicijalnom zbrinjavanju, U: Kalezić N: Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini, drugo izdanje, Medicinski fakultet, Beograd, 2016; 7:406-24.
  2. ^ Holcomb, III GW, Murphy JP.(ed.) Ashcraft's Pediatric Surgery, fifth ed. Saunders Phiiladelphia, 2010.
  3. ^ Rossaint, Rolf; Nollert, Ute, ур. (2008). Die Anästhesiologie: allgemeine und spezielle Anästhesiologie, Schmerztherapie und Intensivmedizin ; [plus Filme im Web] (2., aktualisierte und erw. Aufl изд.). Heidelberg: Springer Medizin. ISBN 978-3-540-76301-7. 
  4. ^ „Kolloide oder Kristalloide als Flüssigkeitsersatz bei schwerkranken Menschen”. www.cochrane.org (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 
  5. ^ Byrne L, Van Haren F. Fluid resuscitation in human sepsis: Time to rewrite history? Ann Intensive Care. 2017; 7: 4;
  6. ^ Reddy S, Weinberg L, Young P. Crystalloid fluid therapy. Critical Care, 2016. 20: 59;
  7. ^ Finfer S, Myburgh J, Bellomo R. Intravenous fluid therapy in critically ill adults. Nat Rev Nephrol, 2018; 14(9): 541-57;
  8. ^ Perner A, Hjortrup PB, Arabi Y. Focus on fluid therapy in critically ill patients Intensive Care Medicine, 2019; 45(10): 1469–71.
  9. ^ Perel P, Roberts I, Ker K, et al. Colloids vs crystalloids for fluid resuscitation in critically ill patients. Cochrane Database Syst Rev 2013; (2):CD000567.
  10. ^ Stefanović B. Infuzioni rastvori u traumi. U: Popović N. (ed). Anestezija u traumi. Wind press, Beograd, 2010:241–257.
  11. ^ Argiris Papathanasopoulos, Vassilios Nikolaou, Georgios Petsatodis, Peter V. Giannoudis : ”Multiple trauma: An ongoing evolution of treatment modalities?”, Injury 2009 ; 40 (2) : 115-119
  12. ^ Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1998, pp. 253–259
  13. ^ Lewis (2008). Medical Surgical Nursing (7th изд.). 
  14. ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 
  15. ^ Annane D, Siami S, Jaber S, et al. Effects of fluid resuscitation with colloids vs crystalloids on mortality in critically ill patients presenting with hypovolemic shock: the CRISTAL randomized trial. JAMA 2013; 310:1809–1817.

Literatura уреди

  • Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Koloidni_rastvori&oldid=27447946”