Kopneni ekosistem
Kopneni ekosistem je tip ekosistema prisutan jedino na kopnu. Postoji šest primarnih kopnenih ekosistema: tundra,[1][2] tajga,[3] lišćarske listopadne šume,[4][5] tropska kišna šuma,[6][7] stepa[8][9] i pustinja.[10][11]
Karakteristike
уредиKopneni ekosistemi su zajednice organizama i njihova okolina koji se javljaju na kopnenim masama kontinenata i ostrva. Ovi ekosistemi se razlikuju od akvatičnih ekosistema po manjoj dostupnosti vode i konsekventnoj važnosti vode kao obraničavajućeg faktora.[12] Kopneni ekosistemi su karakterisani većim temperaturnim fluktuacijama na dnevnoj i sezonskoj bazi, nego što se javlja kod akvatičnih ekosistema u sličnim klimama. Dostupnost svetlosti je veća u kopnenim ekosistemia nego u akvatičnim ekosistemima pošto je atmosfera transparentnija na kopnu nego nad vodom. Gasovi su isto tako dostupniji u kopnenim ekosistemima. U te gasove se uvršatavaju ugljen-dioksid koji služi kao supstrat za fotosintezu, kiseonik koji je supstrat za aerobnu respiraciju, i azot koji služi kao supstrat za azotnu fiksaciju. Kopnena okruženja su segmentirana u podzemnu porciju iz koje se najveći deo vode i jona dobija, i atmosfersku porciju iz koje se dobijaju gasovi i gde se fizička energija svetlosti transformiše u organsku energiju međuugljeničnih veza putem procesa fotosinteze.
Reference
уреди- ^ Aapala, Kirsti. „Tunturista jängälle”. Kieli-ikkunat. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 19. 1. 2009.
- ^ „The Tundra Biome”. The World's Biomes. Приступљено 5. 3. 2006.
- ^ „List of Plants & Animals in the Canadian Wilderness”. Trails.com. 27. 7. 2010. Архивирано из оригинала 14. 09. 2018. г. Приступљено 26. 12. 2016.
- ^ Archibold, O. W. 1995. Ecology of World Vegetation, London: Chapman and Hall.
- ^ „Wen, J. 1999. Evolution of eastern Asian and eastern North American disjunct distributions in flowering plants. Annual Review of Ecology and Systematics 30:421-455”. doi:10.1146/annurev.ecolsys.30.1.421. Архивирано из оригинала
|archive-url=захтева|url=(помоћ) 28. 05. 2019. г. - ^ Newman, Arnold (2002). Tropical Rainforest: Our Most Valuable and Endangered Habitat With a Blueprint for Its Survival Into the Third Millennium (2 изд.). Checkmark. ISBN 978-0-8160-3973-9.
- ^ Woodward, Susan. Tropical broadleaf Evergreen Forest: The rainforest. Архивирано 2008-02-25 на сајту Wayback Machine Retrieved on 14 March 2009.
- ^ French, N. R. (ed.). 1979. Perspectives in Grassland Ecology. Springer, New York, 204 pp., [1]
- ^ Suttie,J. M.; Reynolds, S. G.; C. Batello. 2005. Grasslands of the world. Rome: FAO. [2]
- ^ Vesilind, Priit J. (2003). „The Driest Place on Earth”. National Geographic Magazine. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. Приступљено 2. 4. 2013. (Excerpt)
- ^ „Even the Driest Place on Earth Has Water”. Extreme Science. Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ Thomas M. Smith., Robert Leo Smith. 2009. Or simply, Limiting factors are things that prevent a population from growing any large. Elements of Ecology. Pearson International Edition. 7th Ed.
Literatura
уреди- Newman, Arnold (2002). Tropical Rainforest: Our Most Valuable and Endangered Habitat With a Blueprint for Its Survival Into the Third Millennium (2 изд.). Checkmark. ISBN 978-0-8160-3973-9.