Википедија

Kraniosinostoze

Kraniosinostoze, sinostoze sutura (šavova) ili kranijalne/kraniofacijalne dizostoze su oboljenja koja se karakterišu patološkom prevremenom fuzijom jedne ili više kranijumskih sutura (šava) usled čega dolazi do nastanka abnormalnog oblika lobanje. Kao posledica deformiteta lobanje prouzrokovani kraniosinostozom, može nastati kraniostenoza, sa pratećim deformitetima lobanje.[2]

Kraniosinostoze
SinonimiCraniostenosis[1]
Dete sa preuranjenim zatvaranjem lamdoidnog šava lobanje (kraniosinostoza) Uočava se oteklinu na desnoj strani glave.
Specijalnostimedicinska genetika

Simptomi bolesti, kao i njene ozbiljne posledice, rezultuju indikacijama za hiruršku intervenciju, koja može biti estetska i funkcionalna. Oblikovanje lica je neophodno zbog unapre|enja društvene integracije deteta. Binokularni vid, adekvatna respiracija i razvoj govora su takođe neophodni za prihvatanje i razvoj. Međutim i pored značajnog napretka hirurških metoda operativne mere predstavljaju samo simptomatsku terapiju i ne uklanjaju uzrok bolesti.[3]

Naziv

уреди

Naziv kraniosinostoza uveo je Bertoleti M. 1914. godine.[4] On je definisao kraniosinostozu kao prevremeno koštano spajanje sutura lobanje što dovodi do opšte ili transkribovane inhibicije rasta lobanje.

Istorija

уреди
 
Perikle je na svim sačuvanim umetničkim delima isključivo prikazivan sa šlemom koji je skrivao deformisanu i veoma izduženu lobanju ovog državnika

Koliko je star judski rod toliko su stara i oboljenja iz grupe kraniofacijalnih deformiteteta. Najstariji sačuvani dokazi otkriveni su u fosilnim ostatacima pračoveka u Španiji, koji potiču iz perioda od pre više od 500.000 godina (lobanja deteta sa kraniostenotičnim deformitetom).[5][6]

U prošlosti, specifičnosti malformacija u oblasti lica i lobanje bile su tumačene kao odraz mračnih sila i lošeg ljudskog karaktera. Ti ljudi su bili vređani i nazivani poturenom decom ili čudovištima.[7] Vodili su skriveni život i kretali se samo u krugu porodice, ili su bili smeštani u ludnice. Često su spektakularno u javnosti bili predstavljani kao nakaze i čudovišta i njihova pojava izazivala je čuđenje ili prezir.[8]

Najraniji spisi koji opisuju ove malformacije vezuju se za ime Herodota (490—425 pre n.e.). On je opisao glavu koja se sastojala od samo jedne kosti, što je očigledno bio slučaj pansinostoze, posebno okoštavanja kranijalnih šavova (sutura).[9]

Jedan od najstarijih kliničkih opisa koji bi mogli odgovarti kraniosinostozi datira još iz vremena Hipokrata i Galena, dok prvi istorijski navod kraniosinostoze potiču iz 75. godine n.e. iz zapisa Plutarha.[10]

Za čuvenog Atinskog državnika i vojskovođu Perikla, koji je imao savršenu atletsku figuru istoričar navode da je imao disproporcionalnu glavu, i da je zbog toga na svim sačuvanim umetničkim delima isključivo prikazivan sa šlemom koji skriva deformisanu i veoma izduženu lobanju.[3]

Da je izmenjen oblik glav povezan sa kraniosinostozom, odnosno fuzijom sutura otkrio je Vezalijus 1543. godine u jednom od najuticajnijih dela u istoriji medicine De Humani Corporis Fabrica.[11]

Opisujući normalnu lobanju kao sferu sa blagim lateralnim ulegnućima i blago izduženu ka napred i pozadi, umetnik prikazuje i četiri abnormalna oblika lobanje koji odgovaraju deformitetima koji se tipično sreću kod kraniosinostoza.[3][11]

Оblik lobanje izučavan je u svim kulturama, a estetski kriterijumi tokom vekova i svaka epoha imao svoje standarde poželjnog izgleda.[12][а]

 
Neke od uobičajene metode za postizanje željenog oblika glave, bile su zatezanje traka od tkanine oko glave ili dugotrajni pritisak glave deteta o kamenu ili drvenu ploču
Tehnike artificijelne deformacije kranijuma kroz vekove

Kod dece je kroz vekove bila u primeni artificijelne deformacije kranijuma npr. u drevnim civilizacijama Sumera, Egipćana, Olmeka, Maja i Inka. Drevni narodi su kroz ovaj postupak su želeli da lobanja:

  • dobije prteći i zastrašiujući izgled za neprijatelja (Huni),
  • posluži za prikazivanja plemenske pripadnosti (Američki Indijanci)
  • posluži kao simbol plemenitog porekla.[13][14][15]

Uobičajene metode za postizanje željenog oblika glave, u mnogim civilizacijama bile su zatezanje traka od tkanine oko glave ili dugotrajni pritisak glave deteta o kamenu ili drvenu ploču.

Prvo hirurško lečenje kraniosinostoze

Prvu hiruršku intervenciju kod pacijenta sa kraniosinostozom izveo je američki hirurg L.C. Lane 1888. godine. Operacija je izvedena uu primenu etar, hloroform, alkohol anestezije, pri čemu je načinjena bilateralna fronto-parijetalna osteotomija i rana suturirana metalnim kopčama. Operativni zahvat se neuspešno završio, smrtnim ishodom bolesnika 14 sati nakon operacije.[16]

Prvo uspešno hirurško lečenje kraniosinostoze

Prvu uspešnu intervenciju kod bolesnika sa kraniosinostozom izveo je O.M. Lannelongue 1890. godine, primenom dve strip kraniektomije, paralelne sa sagitalnom suturom. Operacija je izvršena kod deteta sa dolihocefalijom. Lannelongue je obavio ukupno 56 ovakvih intervencija, od kojih se samo jedna okončala smrtnim ishodom. Različite modifikacije njegovog pristupa i danas se koriste u endoskopski asistiranim operacijama kraniosinostoze.[17]

Epidemiologija

уреди
Morbiditet

Procenjuje se da kraniosinostoza pogađa 1,8 — 3,0 živorođena deseta na globalnom nivou, sa nešto većom učestalostu kod muškaraca (3 od 4 slučaja).

  • Sagitalna sinostoza je najčešći fenotip, i čini 40% do 55% nesindromskih slučajeva,
  • Učestalost koronalnih sinostoza je između 20% i 25% slučajeva.
  • Metopna sinostoza se javlja u 5% do 15% slučajeva
  • Lambdoidna sinostoza se javlja u 0% do 5% nesindromskih slučajeva.
  • U 5% do 15% slučajeva zahvaćeno je više od jednog šava; to su složene kraniosinostoze, koje su obično deo nekog sindroma.
Učestalost kraniosinostoza u nekim zemljama sveta
Država Incidenca
  SAD 10 – 16 / 10.000 ž.r.d.
  Francuska 4,7 / 10.000 ž.r.d.
  Velika Britanija 4 – 5 / 10.000 ž.r.d.
  Srbija nepoznato

Etiopatogeneza

уреди

Kraniofacijalna morfologija čoveka je kompleksna, pa su tako anomalija determinisana: genetskim, epigenetskim i mehaničkim faktorima, kao i faktorima okruženja. Brojne do sada sproveden studije pokazale su da postoje značajne nasledne komponente kraniofacijalnih dimenzija.[18][19][20]

I pored činjenice da se genetski defekt može verifikovati u oko 30% kompleksnih i sindromskih kraniosinostoza, etiološki faktori koji dovode do ekspresije nesindromske forme bolesti najčešće nisu poznati. Pojedini autori definišu nesindromske sinostoze kao multifaktorijalne poremećaje kod kojih se sustiču uticaji izražene genetske komponente sa epigenetskim faktorima i faktorima okruženja za vreme prenatalnog perioda.[21]

Pod uticajem naslednih , urođenih) i drugih navedenih faktora mogu nastati kraniosinostoze u kojima se kosti u bebinoj lobanji prerano spajaju. To se dešava pre nego što se bebin mozak u potpunosti formira. Kako bebin mozak raste, lobanja može sve više da se izobliči, i dovesti do potencijalnih funkcionalnih i organskih poremećaja.

Tako, na primer, kraniofacijalna deformacija koja se javlja kod sindromskih kraniosinostoza, može dovesti do redukcije veličine orbite, koja sa svoje strane može dovesti do proptoze bulbusa, koja opet može imati za posledicu abrazuju ili iritaciju rožnjače. Isto tako, fuzija kranijalne suture ponekad ima za posledicu hroničnu intrakranijalnu hipertenziju koja može biti uzročnik trajnih poremećaja vida ili psihomotornog deficita. [22]

Prostori između tipičnih bebinih kostiju ispunjeni su fleksibilnim materijalom i nazivaju se šavovima. Ovi šavovi omogućavaju lobanji da raste kako bebin mozak raste. Otprilike ui drugoj godini života detetove lopbanjske kosti počinju da se spajaju, odnosno zatvaraju, i tako šavovi postaju kosti. Kod beba sa kraniosinostozom jedan ili više šavova se prerano zatvara. što može ograničiti ili usporiti rast bebinog mozga.

Kada se šav prerano zatvori, odnosna kada se kosti lobanje prerano spoje, bebina glava će prestati da raste samo u tom delu lobanje. U ostalim delovima lobanje gde se šavovi nisu spojili, bebina glava ćnastavqa da i dalje rasti. Kada se to dogodi, lobanja će imati nenormalan oblik, iako je mozak unutar lobanje narastao do uobičajene veličine.

Kako se ponekad više od jednog šava zatvara prerano, mozak neće imati dovoljno prostora da naraste do uobičajene veličine, što rezultuje porastom unutarlobanjskoga pritiska unutar lobanje.

Tipovi kraniosinostoza

уреди

Kraniosinostoze se mogu podeliti na više načina, neke od tih podela su:[23]

Prema broju simptoma
Тip Karakteristike
Nesindromske
  • Javljaju se u više od 85% slučajeva
  • Obično zahvataju samo jednu suturu (unisuturne ili proste kraniosinostoze)
Sindromske
  • Sreću se u do 15% slučajeva
  • Po pravilu praćene su fuzijom više sutura (kompleksne kraniosinostoze, kraniofacijalni sindromi)
Prema broju zahvaćenih sutura
Тip Karakteristike
Pojedinačne
Multisuturne
  • To su kraniosinostoze kod kojih dolazi do fuzije bar dve različite suture
  • Čine približno 20% svih nesindromskih kraniosinostoza.[24][25]
  • Veoma često mogu se sresti u okviru kraniofacijalnih sindroma.[26]
Prema etiologiji
Тip Karakteristike
Primarne
  • Kod kojih dolazi do prematurne fuzije jedne ili više sutura.[27]
Sekundarne
  • Kod kojih je biologija sutura normalna, a do progresivne fuzije sutura dolazi usled raznih metaboličkih poremećaja (hipertireoidizam, mukopolisaharidoze, rahitis), hematoloških bolesti, implantacije ventrikuloperitonealnog šanta ili u sklopu primarne mikrocefalije

Oblik kranijuma je karakterističan za svaki od tipova kraniosinostoze.

Smatra se da svaka od suturnih sinostoza (npr. sagitalna, koronalna, lambdoidna) predstavlja zasebno oboljenje.[28]

Neklasifikovani tipovi kraniosinostoza

Pored klasifikovanih tipova kraniosinostoze, retko se mogu sresti i neklasifikovane kraniosinostoze čija incidencija iznosi ispod 5% svih sinostoza i kojima pripadaju dvosuturna bolest (prematurna fuzija dve suture) i pojedine multisuturne sinostoze, čije hirurško lečenje zahteva individualni pristup sa češćom potrebom za sekundarnom intervencijom odnosno reoperacijom.[29][30]

Vrste kraniosinostoze

уреди
 
Vrste kraniosinostoze

Vrsta kraniosinostoze koja će se javiti zavise od toga koliko rano se spajaju šavovovi.

Sagitalna sinostoza (skafocefalija)

уреди
Glavni članak: Sagitalna sinostoza

Sagitalni šav lobanje pruža se po vrhu glave, od bebine fontanele blizu prednjeg dela glave do zadnjeg dela glave i spaja veliku i malu fontanelu. Kada se ovaj šav prerano zatvori, na bebinoj glavi se razvija skafocefalija (koja spada u vrstu plagiocefalije). Ona je jedan od najčešćih oblika kraniosinostooze.

Kako kod skafocefalije kost raste preko mekog tkiva, spajaju se dve kosti i time sprečavaa dalji rast lobanje. Glava postaje veoma uska, jer se ne može proširiti s jedne na drugu stranu lobanje,

Koronalna sinostoza (prednja plagiocefalija)

уреди

Desni i levi koronalni šav lobanje pruža se od oba uva sve do sagitalnog šava na vrhu glave. Kada se jedan od ovih šavova prerano zatvori, beba može imati spljošteno čelo na strani lobanje koja se rano zatvorila (prednja plagiocefalija).

Ovo je druga po učestalosti vrsta plagiocefalije koja obično nastaje ukoliko beba spava na leđima, glavom okrenutom ka gore. Na taj način njena glava postaje ravna sa zadnje strane.

Bikoronalna sinostoza (brahicefalija)

уреди

Ova vrsta kraniosinostoze nastaje kada se koronalni šavovi sa obe strane bebine glave prerano zatvore. U ovom slučaju, bebina glava će biti široka i kratka (brahicefalija).

Lambdoidna sinostoza (zadnja plagiocefalija)

уреди

Lambdoidni šav lobanje pruža se uzduž glave. Ako se ovaj šav prerano zatvori, bebina glava može biti spljoštena na zadnjoj strani (zadnja plagiocefalija). Ovo je jedna od retkih vrsta raniosinostoze.

Metopna sinostoza (trigonocefalija)

уреди
Glavni članak: Trigonocefalija
 
Prerano spojen metopični šav u trigonocefaliji

Metopna sinostoza ili trigonocefalija jedna od najređih vrsta kraniosinostoze, koja nasrtaje ako se metopični šav zatvori prerano. Tada vrh bebine glave može izgledati trouglasto, što znači da je glava uska spreda i široka pozadi (trigonocefalija).

Razvoj trigonocefalije izazvan je prevremenim okoštavanjem metopične suture (koja se pruža od bebinog nosa do sagitalnog šava na vrhu glave, pri čemu čelo i vrh bebine glave može izgledati trouglasto.

Izraženi obod kosti se može primetiti kod istog pacijenta. Istovremeno, frontolateralna regija se zaravnjuje. Čelo u celini je usko, dok okcipitalna regija izgleda prošireno. Oči se približavaju, što dovodi do hipotelorizma. Rast srednjeg dela lica kod ove anomalije je retko zahvaćen i uglavnom je regija srednjih režnjeva ograničena.

Multisuturne (kompleksne) sinostoze

уреди
Takođe pogledajte: Multisuturne sinostoze

Multisuturne (kompleksne) sinostoze, kojih je opisano više od 70 različitih tipova, nastaju kao posledica fuzije dve ili više različitih sutura i mogu da se podele na:

  • nesindromske multisuturne kraniosinostoze i
  • multisuturne kraniosinostoze koje se sreću u okviru kraniofacijalnih sindroma.

Fuzija sutura se može odigrati u približno isto vreme ili se proces fuzije može odvijati različitim redom, kao što je to slučaj kod sindromskih multisuturnih kraniosinostoza.

Često su praćene simptomatskom intrakranijalnom hipertenzijom koja ukoliko ostane nelečena vremenom dovodi do nastanka neuropsihološkog deficita. Pored intrakranijalne hipertenzije koja postaje problem već u prvim mesecima života, drugi patogenetski faktori od značaja su aktivni poremećaji dinamike cerebrospinalne tečnosti, venska hipertenzija i progresivna kraniocerebralna disproporcija.

Kraniofacijalni sindromi

уреди
Naziv sindroma Tip sinostoze Glavne kliničke karakteristike OMIM referenca Mutacija gena
Kruzonov sindrom bikoronalna hipoplazija srednjeg masiva lica 123500 FGFR2, FGFR3
Apertov sindrom bikoronalna hipoplazija srednjeg masiva lica • sindaktilija šaka i stopala 101200 FGFR2
Kruzonov dermoskeletni sindrom bikoronalna hipoplazija srednjeg masiva lica • Acanthosis nigricans 134934 FGFR3
Jackson–Weiss siindrom bikoronalna akrocefalija • širok i medijalno deviran palac na nozi 123150 FGFR1, FGFR2
Muenke sindrom uni/bikoronalna asimetrična akrocefalija • gubitak sluha 602849 FGFR3
Pfeiffer sindrom bikoronalna hipoplazija srednjeg masiva lica • tri podtipa 101600 FGFR1, FGFR2
Saethre-Chotzen sindrom bikoronalna ptoza • niska linija kose 101400 TWIST1
Karpenterov sindrom bikoronalna, sagitalna brahituricefalija • brahisindaktilija 201000 RAB23
Antly-Bixler sindrom bikoronalna, bilambdoidna brahicefalija • hipoplazija lica • radiohumeralna sinostoza 207410 FGFR2, POR


Klinička slika

уреди
 
Klinička slika kod Apertovog sindroma

Klinička slika zavise od vrste kraniosinostoze, ali se u načelu javljaju sledeći znaci i simptomi:

  • Na lobanji novorođenčeta nema „mekog mesta“ (fontanela)
  • Uzdignut tvrdi greben duž zahvaćenih šavova
  • Neobičan (deformisdan) oblik glave
  • Usporeno ili otsutno povećanja veličine glave tokom vremena u kome bi beba trebalo da raste.

Dijagnoza

уреди

Kraniosinostosis se obično dijagnostikuje ubrzo nakon rođenja bebe. Ponekad se dijagnostikuje i kasnije u životu deteta.

Obično je prvi znak kraniosinostoze abnormalno oblikovana lobanja. Ostali znakovi mogu uključivati:

  • Nema „meke tačke“ na bebinoj lobanji
  • Podignuta čvrsta ivica na kojoj su se šavovi rano zatvorili
  • Usporen rast ili bez rasta bebine glave tokom fiziološkog perioda razvoja

Kraniosinostoza se može ustanoviti fizičkim pregledom,

  • opipavanjem šavova na bebinoj glavi
  • merenjem veličine lobanje,
  • pregledom oblika bebinog lica.

Ako sumnja da bi beba mogla imati kraniosinostozu, lekar obično zahteva jedan ili više imidžing testova koji će mu pomoći da potvrdi dijagnozu. Na primer, specijalni rendgenski test, kao što je CT ili CAT skeniranje, može pokazati strukture lobanji i mozgu, i da li su određeni šavovi zatvoreni i kako mozak raste.

Terapija

уреди
 
U težim slučajevima kraniosinostoze može se primeniti kranijalna dekompresija

Mnoge vrste kraniosinostoze zahtevaju operativni zahvat. Hirurški postupak je osmišljen za oslobađanje pritiska na mozak, uklanjanje kraniosinostoze i omogućavanje mozgu da pravilno raste. Po potrebi se hirurški zahvat obično izvodi tokom prve godine života. Ali, vreme operacije zavisi od toga kada su šavovi zatvoreni i da li beba ima jedan od genetskih sindroma koji mogu izazvati kraniosinostozu.

Bebama sa vrlo blagom kraniosinostozom možda neće biti potrebna operacija. Kako beba raste i raste kosa, oblik lobanje može postati manje uočljiv. Ponekad se mogu koristiti posebne medicinske kacige da bi se pomoglo da se pravilno oblikovala bebina lobanja.

Svaka beba rođena sa kraniosinostozom je različita, a stanje može varirati od blagog do teškog. Većina beba sa kraniosinostozom je inače zdrava. Međutim, neka deca imaju zastoj u razvoju ili intelektualne teškoće, jer je ili kraniosinostoza sprečila bebin mozak da normalno raste i radi, ili zato što beba ima genetski sindrom koji je izazvao i kraniosinostozu, kao i probleme s tim kako mozak funkcioniše.

Beba sa kraniosinostozom moraće redovno da posećuje lekara kako bi se lekar uverio da se mozak i lobanja pravilno razvijaju. Bebe sa kraniosinostozom često mogu imati koristi od ranih intervencija kako bi im se pomogl kod bilo kakvih zastoja u razvoju ili kod narušenih intelektualnih sposobnosti.

Neka deca sa kraniosinostozom mogu imati problema sa samopoštovanjem jer su zabrinuta zbog izgleda i vidljivih razlika između njih i druge dece. U takvim uslovima grupna podrška roditelja ali i roditeljima može biti korisna za decu i porodice sa decom koja oboluje od urođenog oštećenja glave i lica, uključujući i kraniosinostozu.

Napomene

уреди
  1. ^ Vrlo je očigledno da je pojam lepog isključivo subjektivna kategorija, zavisna od individualne percepcije i još od Antičke Grčke poznato je da je lepota u oku posmatrača. Umetnost namerne (artificijelne) deformacije lobanje javlja se hiljadama godina pre prve hirurške korekcije izgleda lobanje, kao težnja čoveka da sebe učini boljim i da se izdigne iznad ostalih.[12]

Izvori

уреди
  1. ^ Khanna PC, Thapa MM, Iyer RS, Prasad SS (januar 2011). „Pictorial essay: The many faces of craniosynostosis”. The Indian Journal of Radiology & Imaging. 21 (1): 49—56. PMC 3056371  . PMID 21431034. doi:10.4103/0971-3026.76055  . 
  2. ^ Huang, M. H.; Mouradian, W. E.; Cohen, S. R.; Gruss, J. S. (1998). „The differential diagnosis of abnormal head shapes: Separating craniosynostosis from positional deformities and normal variants”. Cleft Palate Craniofac J. 35 (3): 204—11. PMID 9603553. doi:10.1597/1545-1569_1998_035_0204_tddoah_2.3.co_2. 
  3. ^ а б в Mirko V. Mićović, PROCENA REZULTATA LEČENJA MODIFIKOVANOM OPERATIVNOM TEHNIKOM UNISUTURNIH I KOMPLEKSNIH KRANIOSINOSTOZA — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.1
  4. ^ Bertolotti, M. (1914). „Le syndrome oxycephalique ou syndrome de cranio-synostose pathologique”. Presse Méd. 18: 946—951. .
  5. ^ Gracia A, Martínez-Lage JF, Arsuaga JL, Martínez I, Lorenzo C, Pérez-Espejo MA (2010). „The earliest evidence of true lambdoid craniosynostosis: the case of “Benjamina”, a Homo heidelbergensis child”. Childs Nerv Syst. 26: 723—7. .
  6. ^ Gracia A, Arsuaga JL, Martínez-Lage JF, Lorenzo C, Carretero JM, Bermúdez de Castro JM; et al. (2009). „Craniosynostosis in the Middle Pleistocene human Cranium 14 from the Sima de los Huesos, Atapuerca, Spain”. Proc Natl Acad Sci USA. 106 (16): 6573—8. PMC 2672549  . PMID 19332773. doi:10.1073/pnas.0900965106  . .
  7. ^ Straßburg, H. M. (1996). „Sozialpädiatrische Aspekte bei Kindern mit kraniofazialen Dysmorphie-Syndromen”. Dtsch Z Mund Kiefer GesichtsChir. 20: 245—249. 
  8. ^ Hoffmann-Axthelm W. (1995). „Kraniofaziale Chirurgie”. Ур.: Hoffmann-Axthelm W, Neumann H-J, Pfeiffer G, Stiebitz R. Die Geschichte der Mund-, Kieferund Gesichtschirurgie. 1. Aufl. Berlin Chicago London: Quintessenz. стр. 315—319. 
  9. ^ Lorber B. Entwicklung und Ergebnisse der kraniofazialen Chirurgie. Med. Dissertation, Universität Heidelberg; 1997
  10. ^ Cunningham, M. L.; Seto, M. L.; Ratisoontorn, C; Heike, C. L.; Hing, A. V. (2007). „Syndromic craniosynostosis: from history to hydrogen bonds”. Orthod Craniofac Res. 10: 67—81. 
  11. ^ а б Vesalius A. De Humani Corporis Fabrica. Nation Library of Medicine 1543.
  12. ^ а б Mirko V. Mićović, PROCENA REZULTATA LEČENJA MODIFIKOVANOM OPERATIVNOM TEHNIKOM UNISUTURNIH I KOMPLEKSNIH KRANIOSINOSTOZA — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str. 2
  13. ^ Meiklejohn, Christopher; Anagnostis Agelarakis; Peter A. Akkermans; Philip E.L. Smith & Ralph Solecki (1992) "Artificial cranial deformation in the Proto-Neolithic and Neolithic Near East and its possible origin: evidence from four sites," Paléorient 18(2), pp. 83-97
  14. ^ rinkaus, Erik (април 1982). „Artificial Cranial Deformation in the Shanidar 1 and 5 Neandertals”. Current Anthropology. 23 (2): 198—199. .
  15. ^ Tore Ahlbäck, The Problem of Ritual, Donner Institute, 1993, p. 279.
  16. ^ Lane LC (1892). „Pioneer craniectomy for relief of mental imbecility due to premature sutural closure and microcephalus”. JAMA. 18 (2): 49—50. .
  17. ^ Bir, S. C.; Ambekar, S; Notarianni, C.; Nanda, A. (2014). „Odilon Marc Lannelongue (1840-1911) and strip craniectomy for craniosynostosis”. Neurosurg Focus. 36 (4): E16. .
  18. ^ Boulet, S. L.; Rasmussen, S. A.; Honein, M. A. (2008). „A population-based study of craniosynostosis in metropolitan Atlanta, 1989-2003”. The American Journal of Medical Genetics Part A. 146A: 984—991. .
  19. ^ Rasmussen SA, Yazdy MM, Carmichael SL, Jamieson DJ, Canfield MA, Honein MA (2007). „Maternal thyroid disease as a risk factor for craniosynostosis”. Obstet Gynecol. 110: 369—377. .
  20. ^ Reefhuis J, Honein MA, Schieve LA, Rasmussen SA, and the National Birth Defects Prevention Study (2011). „Use of clomiphene citrate and birth defects, National Birth Defects Prevention Study, 1997–2005”. Human Reproduction. 26: 451—457. .
  21. ^ Boyadjiev, S. A.; International Craniosynostosis Consortium (2007). „Genetic analysis of non-syndromic craniosynostosis”. Orthod Craniofac Res. 10 (3): 129—37. PMID 17651129. doi:10.1111/j.1601-6343.2007.00393.x. 
  22. ^ Mirko V. Mićović, PROCENA REZULTATA LEČENJA MODIFIKOVANOM OPERATIVNOM TEHNIKOM UNISUTURNIH I KOMPLEKSNIH KRANIOSINOSTOZA — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016 str.18
  23. ^ Cohen MMJ. Craniosynostosis: Diagnosis, Evaluation, and Management. In:Cohen MMJ, MacLean RE. 2 nd ed. New York: Oxford University Press; 2000.
  24. ^ Persing JA, Jane JA, Piatt JH. Craniosynostosis. In: Winn HR. Youmans Neurological Surgery. 5 th ed. Philadelphia: Saunders (Elsevier); 2011. p. 1940-54.
  25. ^ Steinbacher DM, Bartlett SP. Nonsyndromic craniosynostosis. In: Neligan PC.Plastic Surgery Vol. 3: Craniofacial, Head and Neck Surgery. Elsevier, Philadelphia, PA; 2013. p. 726-48.
  26. ^ Blount, J. P.; Louis RG Jr, Tubbs RS, Grant JH (2007). „Pansynostosis: a review”. Childs Nerv Syst. 23 (10): 1103—9. .
  27. ^ Cohen MM Jr (1993). „Sutural biology and the correlates of craniosynostosis”. The American Journal of Medical Genetics. 47: 581—616. .
  28. ^ Boyadjiev, S. A.; International Craniosynostosis Consortium (2007). „Genetic analysis of non-syndromic craniosynostosis”. Orthod Craniofac Res. 10 (3): 129—37. PMID 17651129. doi:10.1111/j.1601-6343.2007.00393.x. 
  29. ^ Mirko V. Mićović, PROCENA REZULTATA LEČENJA MODIFIKOVANOM OPERATIVNOM TEHNIKOM UNISUTURNIH I KOMPLEKSNIH KRANIOSINOSTOZA — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.31-32
  30. ^ Chumas PD, Cinalli G, Arnaud E, Marchac D, Renier D (1997). „Classification of previously unclassified cases of craniosynostosis”. Journal of Neurosurgery. 86 (2): 177—81. .

Literatura

уреди
  • Centers for Disease Control and Prevention website. Facts about craniosynostosis.
  • Graham JM, Sanchwez-Lara PA. Craniosynostosis: general. In: Graham JM, Sanchez-Lara PA, eds. Smith's Recognizable Patterns of Human Deformation. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 29.
  • Kinsman SL, Johnston MV. Congenital anomalies of the central nervous system. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 591.
  • Ebenezer, Roy (1960). „Craniostenosis or oxycephaly”. Indian Journal of Ophthalmology. 8 (3): 77—80. ISSN 0301-4738. 
  • Adam, M. P.; Mirzaa, G. M.; Pagon, R. A.; Wallace, S. E.; Bean LJH; Gripp, K. W.; Amemiya, A.; Wenger, T.; Miller, D.; Evans, K. (1993). „FGFR Craniosynostosis Syndromes Overview”. University of Washington, Seattle. PMID 20301628.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraniosinostoze&oldid=28438767”