Википедија

Краниосиностозе

Краниосиностозе, синостозе сутура (шавова) или кранијалне/краниофацијалне дизостозе су обољења која се карактеришу патолошком превременом фузијом једне или више кранијумских сутура (шава) услед чега долази до настанка абнормалног облика лобање. Као последица деформитета лобање проузроковани краниосиностозом, може настати краниостеноза, са пратећим деформитетима лобање.[2]

Краниосиностозе
СинонимиЦраниостеносис[1]
Дете са преурањеним затварањем ламдоидног шава лобање (краниосиностоза) Уочава се отеклину на десној страни главе.
Специјалностимедицинска генетика

Симптоми болести, као и њене озбиљне последице, резултују индикацијама за хируршку интервенцију, која може бити естетска и функционална. Обликовање лица је неопходно због унапре|ења друштвене интеграције детета. Бинокуларни вид, адекватна респирација и развој говора су такође неопходни за прихватање и развој. Међутим и поред значајног напретка хируршких метода оперативне мере представљају само симптоматску терапију и не уклањају узрок болести.

Назив

уреди

Назив краниосиностоза увео је Бертолети M. 1914. године.[3] Он је дефинисао краниосиностозу као превремено коштано спајање сутура лобање што доводи до опште или транскрибоване инхибиције раста лобање.

Историја

уреди
 
Перикле је на свим сачуваним уметничким делима искључиво приказиван са шлемом који је скривао деформисану и веома издужену лобању овог државника

Колико је стар јудски род толико су стара и обољења из групе краниофацијалних деформитетета. Најстарији сачувани докази откривени су у фосилним остатацима прачовека у Шпанији, који потичу из периода од пре више од 500.000 година (лобања детета са краниостенотичним деформитетом).[4][5]

У прошлости, специфичности малформација у области лица и лобање биле су тумачене као одраз мрачних сила и лошег људског карактера. Ти људи су били вређани и називани потуреном децом или чудовиштима.[6] Водили су скривени живот и кретали се само у кругу породице, или су били смештани у луднице. Често су спектакуларно у јавности били представљани као наказе и чудовишта и њихова појава изазивала је чуђење или презир.[7]

Најранији списи који описују ове малформације везују се за име Херодота (490—425 пре н.е.). Он је описао главу која се састојала од само једне кости, {то је очигледно био слу~чај пансиностозе, посебно окоштавања кранијалних шавпва (сутура).[8]

Један од најстаријих клиничких описа који би могли одговарти краниосиностози датира још из времена Хипократа и Галена, док први историјски навод краниосиностозе потичу из 75. године н.е. из записа Плутарха.[9]

За чувеног Атинског државника и војсковођу Перикла, који је имао савршену атлетску фигуру историчар наводе да је имао диспропорционалну главу, и да је због тога на свим сачуваним уметничким делима искључиво приказиван са шлемом који скрива деформисану и веома издужену лобању.[10]

Да је измењен облик глав повезан са краниосиностозом, односно фузијом сутура открио је Везалијус 1543. године у једном од најутицајнијих дела у историји медицине Де Хумани Цорпорис Фабрица.[11]

Описујући нормалну лобању као сферу са благим латералним улегнућима и благо издужену ка напред и позади, уметник приказује и четири абнормална облика лобање који одговарају деформитетима који се типично срећу код краниосиностоза.[10][11]

Облик лобање изучаван је у свим културама, а естетски критеријуми током векова и свака епоха имао своје стандарде пожељног изгледа.[12][а]

 
Неке од уобичајене методе за постизање жељеног облика главе, биле су затезање трака од тканине око главе или дуготрајни притисак главе детета о камену или дрвену плочу
Технике артифицијелне деформације кранијума кроз векове

Код деце је кроз векове била у примени артифицијелне деформације кранијума нпр. у древним цивилизацијама Сумера, Египћана, Олмека, Маја и Инка. Древни народи су кроз овај поступак су желели да лобања:

  • добије пртећи и застрашиујући изглед за непријатеља (Хуни),
  • послужи за приказивања племенске припадности (Амерички Индијанци)
  • послужи као симбол племенитог порекла.[13][14][15]

Уобичајене методе за постизање жељеног облика главе, у многим цивилизацијама биле су затезање трака од тканине око главе или дуготрајни притисак главе детета о камену или дрвену плочу.

Прво хируршко лечење краниосиностозе

Прву хируршку интервенцију код пацијента са краниосиностозом извео је амерички хирург L.C. Лане 1888. године. Операција је изведена уу примену етар, хлороформ, алкохол анестезије, при чему је начињена билатерална фронто-паријетална остеотомија и рана сутурирана металним копчама. Оперативни захват се неуспешно завршио, смртним исходом болесника 14 сати након операције.[16]

Прво успешно хируршко лечење краниосиностозе

Прву успешну интервенцију код болесника са краниосиностозом извео је О.M. Ланнелонгуе 1890. године, применом две стрип краниектомије, паралелне са сагиталном сутуром. Операција је извршена код детета са долихоцефалијом. Ланнелонгуе је обавио укупно 56 оваквих интервенција, од којих се само једна окончала смртним исходом. Различите модификације његовог приступа и данас се користе у ендоскопски асистираним операцијама краниосиностозе.[17]

Епидемиологија

уреди
Морбидитет

Процењује се да краниосиностоза погађа 1,8 — 3,0 живорођена десета на глобалном нивоу, са нешто већом учесталосту код мушкараца (3 од 4 случаја).

  • Сагитална синостоза је најчешћи фенотип, и чини 40% до 55% несиндромских случајева,
  • Учесталост короналних синостоза је између 20% и 25% случајева.
  • Метопна синостоза се јавља у 5% до 15% случајева
  • Ламбдоидна синостоза се јавља у 0% до 5% несиндромских случајева.
  • У 5% до 15% случајева захваћено је више од једног шава; то су сложене краниосиностозе, које су обично део неког синдрома.
Учесталост краниосиностоза у неким земљама света
Држава Инциденца
  САД 10 – 16 / 10.000 ж.р.д.
  Француска 4,7 / 10.000 ж.р.д.
  Велика Британија 4 – 5 / 10.000 ж.р.д.
  Србија непознато

Етиопатогенеза

уреди

Краниофацијална морфологија човека је комплексна, па су тако аномалија детерминисана: генетским, епигенетским и механичким факторима, као и факторима окружења. Бројне до сада спроведен студије показале су да постоје значајне наследне компоненте краниофацијалних димензија.[18][19][20]

I поред чињенице да се генетски дефект може верификовати у око 30% комплексних и синдромских краниосиностоза, етиолошки фактори који доводе до експресије несиндромске форме болести најчешће нису познати. Поједини аутори дефинишу несиндромске синостозе као мултифакторијалне поремећаје код којих се сустичу утицаји изражене генетске компоненте са епигенетским факторима и факторима окружења за време пренаталног периода.[21]

Под утицајем наследних , урођених) и других наведених фактора могу настати краниосиностозе у којима се кости у бебиној лобањи прерано спајају. То се дешава пре него што се бебин мозак у потпуности формира. Како бебин мозак расте, лобања може све више да се изобличи, и довести до потенцијалних функционалних и органских поремећаја.

Тако, на пример, краниофацијална деформација која се јавља код синдромских краниосиностоза, може довести до редукције величине орбите, која са своје стране може довести до проптозе булбуса, која опет може имати за последицу абразују или иритацију рожњаче. Исто тако, фузија кранијалне сутуре понекад има за последицу хроничну интракранијалну хипертензију која може бити узрочник трајних поремећаја вида или психомоторног дефицита. [22]

Простори између типичних бебиних костију испуњени су флексибилним материјалом и називају се шавовима. Ови шавови омогућавају лобањи да расте како бебин мозак расте. Отприлике уи другој години живота дететове лопбањске кости почињу да се спајају, односно затварају, и тако шавови постају кости. Код беба са краниосиностозом један или више шавова се прерано затвара. што може ограничити или успорити раст бебиног мозга.

Када се шав прерано затвори, односна када се кости лобање прерано споје, бебина глава ће престати да расте само у том делу лобање. У осталим деловима лобање где се шавови нису спојили, бебина глава ћнаставqа да и даље расти. Када се то догоди, лобања ће имати ненормалан облик, иако је мозак унутар лобање нарастао до уобичајене величине.

Како се понекад више од једног шава затвара прерано, мозак неће имати довољно простора да нарасте до уобичајене величине, што резултује порастом унутарлобањскога притиска унутар лобање.

Типови краниосиностоза

уреди

Краниосиностозе се могу поделити на више начина, неке од тих подела су:[23]

Према броју симптома
Тип Карактеристике
Несиндромске
  • Јављају се у више од 85% случајева
  • Обично захватају само једну сутуру (унисутурне или просте краниосиностозе)
Синдромске
  • Срећу се у до 15% случајева
  • По правилу праћене су фузијом више сутура (комплексне краниосиностозе, краниофацијални синдроми)
Према броју захваћених сутура
Тип Карактеристике
Појединачне
Мултисутурне
  • То су краниосиностозе код којих долази до фузије бар две различите сутуре
  • Чине приближно 20% свих несиндромских краниосиностоза.[24][25]
  • Веома често могу се срести у оквиру краниофацијалних синдрома.[26]
Према етиологији
Тип Карактеристике
Примарне
  • Код којих долази до прематурне фузије једне или више сутура.[27]
Секундарне
  • Код којих је биологија сутура нормална, а до прогресивне фузије сутура долази услед разних метаболичких поремећаја (хипертиреоидизам, мукополисахаридозе, рахитис), хематолошких болести, имплантације вентрикулоперитонеалног шанта или у склопу примарне микроцефалије

Облик кранијума је карактеристичан за сваки од типова краниосиностозе.

Сматра се да свака од сутурних синостоза (нпр. сагитална, коронална, ламбдоидна) представља засебно обољење.[28]

Некласификовани типови краниосиностоза

Поред класификованих типова краниосиностозе, ретко се могу срести и некласификоване краниосиностозе чија инциденција износи испод 5% свих синостоза и којима припадају двосутурна болест (прематурна фузија две сутуре) и поједине мултисутурне синостозе, чије хируршко лечење захтева индивидуални приступ са чешћом потребом за секундарном интервенцијом односно реоперацијом.[29][30]

Врсте краниосиностозе

уреди
 
Врсте краниосиностозе

Врста краниосиностозе која ће се јавити зависе од тога колико рано се спајају шавовови.

Сагитална синостоза (скафоцефалија)

уреди
Главни чланак: Сагитална синостоза

Сагитални шав лобање пружа се по врху главе, од бебине фонтанеле близу предњег дела главе до задњег дела главе и спаја велику и малу фонтанелу. Када се овај шав прерано затвори, на бебиној глави се развија скафоцефалија (која спада у врсту плагиоцефалије). Она је један од најчешћих облика краниосиностоозе.

Како код скафоцефалије кост расте преко меког ткива, спајају се две кости и тиме спречаваа даљи раст лобање. Глава постаје веома уска, јер се не може проширити с једне на другу страну лобање,

Коронална синостоза (предња плагиоцефалија)

уреди

Десни и леви коронални шав лобање пружа се од оба ува све до сагиталног шава на врху главе. Када се један од ових шавова прерано затвори, беба може имати спљоштено чело на страни лобање која се рано затворила (предња плагиоцефалија).

Ово је друга по учесталости врста плагиоцефалије која обично настаје уколико беба спава на леђима, главом окренутом ка горе. На тај начин њена глава постаје равна са задње стране.

Бикоронална синостоза (брахицефалија)

уреди

Ова врста краниосиностозе настаје када се коронални шавови са обе стране бебине главе прерано затворе. У овом случају, бебина глава ће бити широка и кратка (брахицефалија).

Ламбдоидна синостоза (задња плагиоцефалија)

уреди

Ламбдоидни шав лобање пружа се уздуж главе. Ако се овај шав прерано затвори, бебина глава може бити спљоштена на задњој страни (задња плагиоцефалија). Ово је једна од ретких врста раниосиностозе.

Метопна синостоза (тригоноцефалија)

уреди
Главни чланак: Тригоноцефалија
 
Прерано спојен метопични шав у тригоноцефалији

Метопна синостоза или тригоноцефалија једна од најређих врста краниосиностозе, која насртаје ако се метопични шав затвори прерано. Тада врх бебине главе може изгледати троугласто, што значи да је глава уска спреда и широка позади (тригоноцефалија).

Развој тригоноцефалије изазван је превременим окоштавањем метопичне сутуре (која се пружа од бебиног носа до сагиталног шава на врху главе, при чему чело и врх бебине главе може изгледати троугласто.

Изражени обод кости се може приметити код истог пацијента. Истовремено, фронтолатерална регија се заравњује. Чело у целини је уско, док окципитална регија изгледа проширено. Очи се приближавају, што доводи до хипотелоризма. Раст средњег дела лица код ове аномалије је ретко захваћен и углавном је регија средњих режњева ограничена.

Мултисутурне (комплексне) синостозе

уреди
Такође погледајте: Мултисутурне синостозе

Мултисутурне (комплексне) синостозе, којих је описано више од 70 различитих типова, настају као последица фузије две или више различитих сутура и могу да се поделе на:

  • несиндромске мултисутурне краниосиностозе и
  • мултисутурне краниосиностозе које се срећу у оквиру краниофацијалних синдрома.

Фузија сутура се може одиграти у приближно исто време или се процес фузије може одвијати различитим редом, као што је то случај код синдромских мултисутурних краниосиностоза.

Често су праћене симптоматском интракранијалном хипертензијом која уколико остане нелечена временом доводи до настанка неуропсихолошког дефицита. Поред интракранијалне хипертензије која постаје проблем већ у првим месецима живота, други патогенетски фактори од значаја су активни поремећаји динамике цереброспиналне течности, венска хипертензија и прогресивна краниоцеребрална диспропорција.

Краниофацијални синдроми

уреди
Назив синдрома Тип синостозе Главне клиничке карактеристике ОМИМ референца Мутација гена
Крузонов синдром бикоронална хипоплазија средњег масива лица 123500 ФГФР2, ФГФР3
Апертов синдром бикоронална хипоплазија средњег масива лица • синдактилија шака и стопала 101200 ФГФР2
Крузонов дермоскелетни синдром бикоронална хипоплазија средњег масива лица • Ацантхосис нигрицанс 134934 ФГФР3
Јацксон–Wеисс сииндром бикоронална акроцефалија • широк и медијално девиран палац на нози 123150 ФГФР1, ФГФР2
Муенке синдром уни/бикоронална асиметрична акроцефалија • губитак слуха 602849 ФГФР3
Пфеиффер синдром бикоронална хипоплазија средњег масива лица • три подтипа 101600 ФГФР1, ФГФР2
Саетхре-Цхотзен синдром бикоронална птоза • ниска линија косе 101400 ТWИСТ1
Карпентеров синдром бикоронална, сагитална брахитурицефалија • брахисиндактилија 201000 РАБ23
Антлy-Биxлер синдром бикоронална, биламбдоидна брахицефалија • хипоплазија лица • радиохумерална синостоза 207410 ФГФР2, ПОР


Клиничка слика

уреди
 
Клиничка слика код Апертовог синдрома

Клиничка слика зависе од врсте краниосиностозе, али се у начелу јављају следећи знаци и симптоми:

  • На лобањи новорођенчета нема „меког места“ (фонтанела)
  • Уздигнут тврди гребен дуж захваћених шавова
  • Необичан (деформисдан) облик главе
  • Успорено или отсутно повећања величине главе током времена у коме би беба требало да расте.

Дијагноза

уреди

Краниосиностосис се обично дијагностикује убрзо након рођења бебе. Понекад се дијагностикује и касније у животу детета.

Обично је први знак краниосиностозе абнормално обликована лобања. Остали знакови могу укључивати:

  • Нема „меке тачке“ на бебиној лобањи
  • Подигнута чврста ивица на којој су се шавови рано затворили
  • Успорен раст или без раста бебине главе током физиолошког периода развоја

Краниосиностоза се може установити физичким прегледом,

  • опипавањем шавова на бебиној глави
  • мерењем величине лобање,
  • прегледом облика бебиног лица.

Ако сумња да би беба могла имати краниосиностозу, лекар обично захтева један или више имиџинг тестова који ће му помоћи да потврди дијагнозу. На пример, специјални рендгенски тест, као што је ЦТ или ЦАТ скенирање, може показати структуре лобањи и мозгу, и да ли су одређени шавови затворени и како мозак расте.

Терапија

уреди
 
У тежим случајевима краниосиностозе може се применити кранијална декомпресија

Многе врсте краниосиностозе захтевају оперативни захват. Хируршки поступак је осмишљен за ослобађање притиска на мозак, уклањање краниосиностозе и омогућавање мозгу да правилно расте. По потреби се хируршки захват обично изводи током прве године живота. Али, време операције зависи од тога када су шавови затворени и да ли беба има један од генетских синдрома који могу изазвати краниосиностозу.

Бебама са врло благом краниосиностозом можда неће бити потребна операција. Како беба расте и расте коса, облик лобање може постати мање уочљив. Понекад се могу користити посебне медицинске кациге да би се помогло да се правилно обликовала бебина лобања.

Свака беба рођена са краниосиностозом је различита, а стање може варирати од благог до тешког. Већина беба са краниосиностозом је иначе здрава. Међутим, нека деца имају застој у развоју или интелектуалне тешкоће, јер је или краниосиностоза спречила бебин мозак да нормално расте и ради, или зато што беба има генетски синдром који је изазвао и краниосиностозу, као и проблеме с тим како мозак функционише.

Беба са краниосиностозом мораће редовно да посећује лекара како би се лекар уверио да се мозак и лобања правилно развијају. Бебе са краниосиностозом често могу имати користи од раних интервенција како би им се помогл код било каквих застоја у развоју или код нарушених интелектуалних способности.

Нека деца са краниосиностозом могу имати проблема са самопоштовањем јер су забринута због изгледа и видљивих разлика између њих и друге деце. У таквим условима групна подршка родитеља али и родитељима може бити корисна за децу и породице са децом која оболује од урођеног оштећења главе и лица, укључујући и краниосиностозу.

Напомене

уреди
  1. ^ Врло је очигледно да је појам лепог искључиво субјективна категорија, зависна од индивидуалне перцепције и још од Античке Грчке познато је да је лепота у оку посматрача. Уметност намерне (артифицијелне) деформације лобање јавља се хиљадама година пре прве хируршке корекције изгледа лобање, као тежња човека да себе учини бољим и да се издигне изнад осталих.[12]

Извори

уреди
  1. ^ Кханна ПЦ, Тхапа MM, Иyер РС, Прасад СС (јануар 2011). „Пицториал ессаy: Тхе манy фацес оф цраниосyностосис”. Тхе Индиан Јоурнал оф Радиологy & Имагинг. 21 (1): 49—56. ПМЦ 3056371  . ПМИД 21431034. дои:10.4103/0971-3026.76055  . 
  2. ^ Хуанг МХ, Моурадиан WЕ, Цохен СР, Грусс ЈС. Тхе дифферентиал диагносис оф абнормал хеад схапес: сепаратинг цраниосyностосис фром поситионал деформитиес анд нормал вариантс. Цлефт Палате Цраниофац Ј 1998; 35(3):204-11.
  3. ^ Бертолотти M. Ле сyндроме оxyцепхалиqуе оу сyндроме де цранио-сyностосе патхологиqуе. Прессе Мéд 1914; 18: 946-951.
  4. ^ Грациа А, Мартíнез-Лаге ЈФ, Арсуага ЈЛ, Мартíнез I, Лорензо C, Пéрез-Еспејо МА. Тхе еарлиест евиденце оф труе ламбдоид цраниосyностосис: тхе цасе оф “Бењамина”, а Хомо хеиделбергенсис цхилд. Цхилдс Нерв Сyст 2010; 26:723–7.
  5. ^ Грациа А, Арсуага ЈЛ, Мартíнез-Лаге ЈФ, Лорензо C, Царретеро ЈМ, Бермúдез де Цастро ЈМ, ет ал. Цраниосyностосис ин тхе Миддле Плеистоцене хуман Цраниум 14 фром тхе Сима де лос Хуесос, Атапуерца, Спаин. Проц Натл Ацад Сци УСА 2009; 106(16):6573-8.
  6. ^ Страßбург ХМ. Созиалпäдиатрисцхе Аспекте беи Киндерн мит краниофазиален Дyсморпхие-Сyндромен. Дтсцх З Мунд Киефер ГесицхтсЦхир 1996; 20: 245-249
  7. ^ Хоффманн-Аxтхелм W. Краниофазиале Цхирургие, Ин: Хоффманн-Аxтхелм W, Неуманн Х-Ј, Пфеиффер Г, Стиебитз Р (Хрсг): Дие Гесцхицхте дер Мунд-, Киеферунд Гесицхтсцхирургие. 1. Ауфл. Qуинтессенз, Берлин Цхицаго Лондон, 1995; 315-319
  8. ^ Лорбер Б. Ентwицклунг унд Ергебниссе дер краниофазиален Цхирургие. Мед. Диссертатион, Университäт Хеиделберг; 1997
  9. ^ Цуннингхам ML, Сето ML, Ратисоонторн C, Хеике CL, Хинг АВ. Сyндромиц цраниосyностосис: фром хисторy то хyдроген бондс. Ортход Цраниофац Рес 2007; 10:67–81
  10. ^ а б Мирко V. Мићовић, ПРОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ЛЕЧЕЊА МОДИФИКОВАНОМ ОПЕРАТИВНОМ ТЕХНИКОМ УНИСУТУРНИХ I КОМПЛЕКСНИХ КРАНИОСИНОСТОЗА — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.1
  11. ^ а б Весалиус А. Де Хумани Цорпорис Фабрица. Натион Либрарy оф Медицине 1543.
  12. ^ а б Мирко V. Мићовић, ПРОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ЛЕЧЕЊА МОДИФИКОВАНОМ ОПЕРАТИВНОМ ТЕХНИКОМ УНИСУТУРНИХ I КОМПЛЕКСНИХ КРАНИОСИНОСТОЗА — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр. 2
  13. ^ Меиклејохн, Цхристопхер; Анагностис Агеларакис; Петер А. Аккерманс; Пхилип Е.L. Смитх & Ралпх Солецки (1992) "Артифициал цраниал деформатион ин тхе Прото-Неолитхиц анд Неолитхиц Неар Еаст анд итс поссибле оригин: евиденце фром фоур ситес," Палéориент 18(2), пп. 83-97
  14. ^ ринкаус, Ерик (Април 1982). "Артифициал Цраниал Деформатион ин тхе Сханидар 1 анд 5 Неандерталс". Цуррент Антхропологy. 23 (2): 198–199.
  15. ^ Торе Ахлбäцк, Тхе Проблем оф Ритуал, Доннер Институте, 1993, п. 279.
  16. ^ Лане ЛЦ. Пионеер цраниецтомy фор релиеф оф ментал имбецилитy дуе то прематуре сутурал цлосуре анд мицроцепхалус. ЈАМА 1892; 18(2):49-50.
  17. ^ Бир СЦ, Амбекар С, Нотарианни C, Нанда А. Одилон Марц Ланнелонгуе (1840-1911) анд стрип цраниецтомy фор цраниосyностосис. Неуросург Фоцус 2014;36(4):Е16.
  18. ^ Боулет СЛ, Расмуссен СА, Хонеин МА. А популатион-басед студy оф цраниосyностосис ин метрополитан Атланта, 1989-2003. Ам Ј Мед Генет Парт А. 2008;146А:984–991.
  19. ^ Расмуссен СА, Yаздy MM, Цармицхаел СЛ, Јамиесон ДЈ, Цанфиелд МА, Хонеин МА. Матернал тхyроид дисеасе ас а риск фацтор фор цраниосyностосис. Обстет Гyнецол. 2007;110:369-377.
  20. ^ Реефхуис Ј, Хонеин МА, Сцхиеве ЛА, Расмуссен СА, анд тхе Натионал Биртх Дефецтс Превентион Студy. Усе оф цломипхене цитрате анд биртх дефецтс, Натионал Биртх Дефецтс Превентион Студy, 1997–2005. Хум Репрод. 2011;26:451–457.
  21. ^ Боyадјиев СА, Интернатионал Цраниосyностосис Цонсортиум. Генетиц аналyсис оф нон-сyндромиц цраниосyностосис. Ортход Цраниофац Рес 2007; 10 (3):129–37.
  22. ^ Мирко V. Мићовић, ПРОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ЛЕЧЕЊА МОДИФИКОВАНОМ ОПЕРАТИВНОМ ТЕХНИКОМ УНИСУТУРНИХ I КОМПЛЕКСНИХ КРАНИОСИНОСТОЗА — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016 стр.18
  23. ^ Цохен ММЈ. Цраниосyностосис: Диагносис, Евалуатион, анд Манагемент. Ин:Цохен ММЈ, МацЛеан РЕ. 2 нд ед. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс; 2000.
  24. ^ Персинг ЈА, Јане ЈА, Пиатт ЈХ. Цраниосyностосис. Ин: Wинн ХР. Yоуманс Неурологицал Сургерy. 5 тх ед. Пхиладелпхиа: Саундерс (Елсевиер); 2011. п. 1940-54.
  25. ^ Стеинбацхер ДМ, Бартлетт СП. Нонсyндромиц цраниосyностосис. Ин: Нелиган ПЦ.Пластиц Сургерy Вол. 3: Цраниофациал, Хеад анд Нецк Сургерy. Елсевиер, Пхиладелпхиа, ПА; 2013. п. 726-48.
  26. ^ Блоунт ЈП, Лоуис РГ Јр, Туббс РС, Грант ЈХ. Пансyностосис: а ревиеw. Цхилдс Нерв Сyст 2007; 23(10):1103-9.
  27. ^ Цохен MM Јр. Сутурал биологy анд тхе цоррелатес оф цраниосyностосис. Ам Ј Мед Генет 1993; 47:581-616.
  28. ^ Боyадјиев СА, Интернатионал Цраниосyностосис Цонсортиум. Генетиц аналyсис оф нон-сyндромиц цраниосyностосис. Ортход Цраниофац Рес 2007; 10 (3):129–37.
  29. ^ Мирко V. Мићовић, ПРОЦЕНА РЕЗУЛТАТА ЛЕЧЕЊА МОДИФИКОВАНОМ ОПЕРАТИВНОМ ТЕХНИКОМ УНИСУТУРНИХ I КОМПЛЕКСНИХ КРАНИОСИНОСТОЗА — докторска дисертација, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Београд, 2016. стр.31-32
  30. ^ Цхумас ПД, Циналли Г, Арнауд Е, Марцхац D, Рениер D. Цлассифицатион оф превиоуслy унцлассифиед цасес оф цраниосyностосис. Ј Неуросург 1997; 86(2):177-81.

Литература

уреди
  • Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион wебсите. Фацтс абоут цраниосyностосис.
  • Грахам ЈМ, Санцхwез-Лара ПА. Цраниосyностосис: генерал. Ин: Грахам ЈМ, Санцхез-Лара ПА, едс. Смитх'с Рецогнизабле Паттернс оф Хуман Деформатион. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 29.
  • Кинсман СЛ, Јохнстон MV. Цонгенитал аномалиес оф тхе централ нервоус сyстем. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 591.

Додатна литература

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraniosinostoze&oldid=27448415”