Википедија

Kurentovanje

Kurentovanje je najpopularniji i etnološki najznačajniji karnevalski događaj u Sloveniji koji je prvi put organizovao Drago Hasl 1960. Ova 11-dnevna proslava proleća i plodnosti se održava tokom pokladne nedelje u Ptuju, najstarijem poznatom gradu u regionu, i svake godine privlači ukupno oko 100, 000 učesnika. Lonli planet ga je 2016. proglasila za 7. najveći karneval na svetu.[1][2]

Kurentovanje
Korant ili Kurent
Светска баштина Унеска
Званично имеKurentovanje
МестоСловенија Уреди на Википодацима
КритеријумNematerijalno kulturno nasleđe: 
Референца1278
Упис2017. (12. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/door-to-door-rounds-of-kurenti-01278

Njegova glavna figura, poznata kao Kurent ili Korant, popularno je (ali netačno) interpretirana kao ekstravagantni bog neobuzdanog uživanja i hedonizma u staroslovenskim običajima.[3] Na savremenom festivalu, grupe kurenata ili kurenti nose tradicionalnu odeću od ovčje kože dok drže drvene motke za koje je prikačena ježeva koža zvana ježevka i zvona čiji zvuk prema verovanju „tera zimu“. Na ovaj način, prisustvo kurenata najavljuje kraj zime i početak proleća.. Biti kurent u početku je bila privilegija koja se nudila samo neoženjenim muškarcima, ali se danas oženjeni muškarci, deca i žene takođe pozivaju da učestvuju u karnevalu.[4]

2010. godine proslavljena je 50. godišnjica prvog organizovanog održavanja ovog festivala. Kao domaćin festivala, grad Ptuj je 1991. primljen u Federaciju evropskih karnevalskih gradova.[5]

2017. godine pokladni Kurenti su stavljeni na UNESCO-vu Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.[6]

Kurentovanje kroz istoriju уреди

 
Karneval u Ptuju, 1961. godine

Prva moderna verzija festivala Kurentovanje уреди

Na poklade, 27. februara 1960, prva moderna verzija festivala, nazvanog Kurentovanje, organizovana je u Ptuju, uz tradicionalne karnevalske kostime iz Markovaca. Učesnici karnevala se postroje u povorku. Vođe kolone bili su kopljanici praćeni ratarima, "rušama" (medvedom),  vilama, petlićima i Kurentima. Svi su  plesali u ritmu muzike koju je svirao lokalni bend. Izvođenje i običaji svakog tradicionalnog kostima objašnjeni su okupljenoj gomili putem zvučnika. Događaj je doživeo ogroman uspeh i pobudio je opšte interesovanje koje je ohrabrilo organizatore da nastave organizovanje ovog festivala i narednih godina.[7]

 
Kurentovanje, Ptuj 1964. godine

Godinu dana kasnije, kostimima iz Markovaca su se pridružili orači iz Lancove Vasi, utovarivači cepanica iz Cirkovce i žalosnici iz Hajdina. Po prvi put, karnevalske (ne-etnografske) grupe su se predstavljale posle podne. Događaj je 1962. prešao lokalne granice pozvavši ostale karnevalske figure poput lavfaria ( bavarsko nemački Laufer „trkač“) iz Cerkno i borovo gostuvanje (doslovno, „učesnici venčanja borova“) iz Predanovaca i oblasti Prekumurje.

Internacionalizacija уреди

 
Kostimi kurenta, 1961. godine

Međunarodni aspekt ovog događaja se razvio tokom narednih godina kada su se lokalnim slovenačkim tradicionalnim kostimima pridružili kostimi iz: Hrvatske, Srbije, Makedonije, Mađarske, Austrije, Italije, Japana i mnogih drugih zemalja. Broj učesnika i gledalaca je rastao tokom godina, sa hiljadama posetilaca koji su dolazili na karnevalske događaje kako bi se divili spektakularnim kostimima i učestvovali u zabavi.

Dugi niz godina glavni deo manifestacije je predstavljalo izlaganje pojedinačnih tradicionalnih karnevalskih grupa. Ovo se odvijalo u subotu ili u nedelju pre popodnevne povorke.

 
Kurentovanje, 1961. godine


Proširenje festivalskog programa уреди

Festivalski program je 1994. proširen da traje duže od dva dana, obuhvatajući mnoštvo događaja, izvođenja na trgu ispred gradske skupštine, sahranu Karnevala i zabavni program u karnevalskom šatoru. Od 1999. pa nadalje, uveden je događaj Princ karnevala sa krunisanjem Princa koje se odigrava 11. novembra (Dan Sv. Martina). Ovo je postalo značajan kulturni i zabavni događaj za sebe.

Poslednjih nekoliko godina, karneval počinje tačno u ponoć 2. februara – Sretenje. Budina, jedno od pretežno ruralnih predgrađa Ptuja, je pozornica događaja. Ovah događaj uključuje veliku lomaču oko koje, kada otkuca ponoć, Kurenti – za ovaj događaj relativno jednostavno opremljeni lancem i pet praporaca i drvenom motkom – počinju da igraju, proglašavajući na taj način početak karnevala. Od tog trenutka pa nadalje, Kurentima je “dopušteno” da obiđu svoje uobičajene rute.  

Festival sada traje približno jedanaest dana, počevši od subote, jednu nedelju pre poklada, kada samo tradicionalni karnevalski kostimi formiraju procesiju na ulicama Ptuja i kada se Princu karnevala dodeljuje čast vladanja gradom tokom trajanja karnevala. Svakog dana se održavaju performansi sa pojedincima u kostimima i mnogi drugi vidovi zabave koji se odigravaju na trgu ispred gradske skupštine i u karnevalskom šatoru.

Aktivnosti dostižu vrhunac subotnjom procesijom tradicionalnih karnevalskih kostima, dečjom karnevalskom paradom, sahranom Karnevala i vraćanjem vlasti gradonačelniku. Međutim, budući da nekada ima manje dana između Sretenja i pokladnog utorka, ostale aktivnosti takođe traju kraće. U skladu s tim, ovo svake godine ima snažan uticaj na celokupan program i odvijanje događaja.

Poreklo festivala уреди

Ideja da se organizuje karneval u Ptuju se pojavila negde tokom 1950-ih, kada su karnevalski kostimi, praćeni bendom, spontano formirali kolonu na pokladni utorak. Ovaj događaj je nastavio da raste, velikim delom zahvaljujući ptujskom kulturnom istoričaru Dragu Haslu (1900–1976). Hasl, nepokolebljivi organizator Kurentovanja od njegovih začetaka do 1970-ih, je bio čvrsto uveren da bi ovaj događaj mogao da pomogne sprečavanju onoga što je on video kao izuzetno brzo nestajanje karnevalskih navika i tradicionalnih običaja u obližnjim selima. Hasl je 1959, snažno podržan od strane onih koji su delili njegove stavove i entuzijazam prema događaju, predložio da Istorijsko društvo Ptuja preuzme organizovanje i uvođenje karnevalskog događaja. Predložio je da događaj bude nazvan po najpoznatijim kostimima Kurent – i tako je rođeno Kurentovanje. Hasl je pripremio nacrt u vezi sa sadržajem i izneo ključne smernice koje su se morale slediti radi pretvaranja Kurentovanja u događaj od etnografskog značaja. Njegova vizija događaja koji sačinjavaju jedinstvene karnevalske figure i navike iz ptujskog regiona, koje bi se u kasnijoj fazi mogle kombinovati sa drugim tradicionalnim slovenačkim kostimima, je pomogla da ovaj događaj preraste u festival kostima. On je planirao da dodatno proširi sadržaj događaja uvođenjem savremenih karnevalskih kostima.

Kurent ili Korant – središnja ličnost karnevala уреди

 
Kurent ili korant


Kurent ili Korant je najpoznatija tradicionalna karnevalska ličnost u celom regionu, kao i u čitavoj Sloveniji. Ime je verovatno preuzeto iz zajedničke imenice kurant “glasnik, lakej, pešak”, pozajmljene iz latinskog currens “trčati” – deleći tako semantičku osnovu sa terminom lavfar iz Cerkna. Dok Kurent grupe možda ne izgledaju sve isto, to je najpopularnija i najčešća tradicionalna karnevalska ličnost u ravnicama Ptuja i Drave i u brdima Haloze.

Kurent ili Korant, kako je danas poznat, svoje poreklo ima u narodnoj tradiciji. Tradicionalno, Kurentova odeća je bila rezervisana za neoženjene muškarce, ali danas Kurenti mogu biti neoženjeni ili oženjeni muškarci, kao i žene, deca i životinje.[8]

Dva tipa slovenačkog Kurent-Korant su takozvani “pernati” (iz grada Markovci) i “rogati” (iz Haloze), a jedina veća razlika je u izgledu pokrivača za glavu. Kurent nosi ogromnu odeću od ovčje kože. Oko njegovog struka visi lanac za koji su prikačena velika zvona – rezultirajuća buka vrši radnju “gonjenja zime”, što je, prividno, Kurentova funkcija. Korent takođe nosi teške čizme i specijalne crvene ili zelene grejače za noge, dok je glava prekrivena ogromnim krznatim šeširom ukrašen vrpcama, i maskom koja obično pokazuje veliki, crveni jezik.[9] Drvena motka se obično drži u levoj ruci.

Međunarodna karnevalska parada уреди

1960. i 1961. održana je na pokladnu subotu i od sledeće godine održava se na pokladnu nedelju.

Između 1962. i 1991. program se održavao u dva dela: prepodne je bila parada sa tradicionalnim maskama samo na gradskom stadionu i karneval na gradskim ulicama posle podne. Uz okupljanje preko 50,000 ljudi godišnje ovo je najveći javni događaj u Sloveniji odmah uz skijaške skokove na Planici.

 
Orači i kurenti, Markovci, 1959. godine
Kurenti, 2018. godina
 
Kurenti u Ptuju
 
Izgled kostima Kurenta
 
Karneval Kurentovanje u svetu


Izdanje Godina Dan Datum Broj poseta
1 1960. Pokladna subota 27. februar 6,000
2 1961.





Pokladna nedelja

11. februar 14,000
3 1962. 4. mart 20,000
4 1963. 24. februar N/A
5 1964. 11. februar N/A
6 1965. 28. februar 30,000
7 1966. 20. februar 30,000
- 1967. 5. februar otkazano
8 1968. 25. februar 20,000
9 1969. 16. februar 20,000
10 1970. 8. februar N/A
11 1971. 21. februar 35,000
12 1972. 13. februar N/A
13 1973. 4. mart 40-50,000
14 1974. 24. februar 40-50,000
15 1975. 9. februar 40,000
16 1976. 29. februar 45,000
17 1977. 20. februar 40,000
18 1978. 5. februar N/A
19 1979. 26. februar 40,000
20 1980. 17. februar N/A
21 1981. 1. mart 40,000
22 1982. 21. februar 40,000
23 1983. 13. februar N/A
24 1984. 4. mart N/A
25 1985. 17. februar N/A
26 1986. 9. februar N/A
27 1987. 1. mart N/A
28 1988. 14. februar 45,000
29 1989. 5. februar 40,000
30 1990. 25. februar 50,000
31 1991. 10. februar N/A
32 1992. 1. mart N/A
33 1993. 21. februar 30,000
34 1994. 13. februar N/A
35 1995. 26. februar N/A
36 1996. 25. februar 25,000
37 1997. 9. februar 40,000
38 1998. 22. februar 50,000
39 1999. 14. februar 10,000
40 2000. 5. mart 50-60,000
41 2001. 25. februar 45,000
42 2002. 10. februar 50,000
43 2003. 2. mart 60,000
44 2004. 22. februar N/A
45 2005. 6. februar 50,000
46 2006. 26. februar N/A
47 2007. 18. februar 40,000
48 2008. 3. februar 50,000
49 2009. 22. februar 55,000
50 2010. 14. februar 60,000
51 2011. 6. mart 65,000
52 2012. 19. februar 60,000
53 2013. 10. februar 30,000
54 2014. 2. mart 50,000
55 2015. 17. februar 55,000
56 2016. 7. februar 40,000
57 2017. 26. februar 60,000
58 2018. 11. februar 60,000
59 2019. 3. mart 45,000
60 2020. 23. februar 50,000

Prinčevi karnevala уреди

 
Prvo izdanje kurentovanja na gradskom trgu

Prvi princ karnevala Kurentovanje je proglašen 11. novembra 1999 i od tada je to postalo tradicija. Na inicjativu Branka Brumena, jednog od glavnih organizatora Kurentovanja i potpredsednik FEKG, nakon što je video ovaj folklor na drugim karnevalima u Evropi mnogo pre Ptuja. Prvi princ je 2000. „preuzeo“ gradonačelnikovu kancelariju tokom jedanaestodnevnog trajanja karnevala Kurentovanje. Od 2013. prinčevi imaju dvogodišnji mandat.

# Princ Gradski mandat Godina
1 Gašper I 26. februar – 7. mart 2000.
2 Matevž Zoki II 17 – 27. februar 2001.
3 Don Zlatko III 3 – 12. februar 2002.
4 Plemeniti Moscon Rajh 22. februar – 4. mart 2003.
5 Cajnko Friderik V 14 – 24. februar 2004.
6 Plemeniti Holoneški VI 3 – 8. februar 2005.
7 Klinc Hauptman od Spuhlja 18 – 28. februar 2006.
8 Slavko Plemeniti Kačerl 10 – 20. februar 2007.
9 Majer od Cirkovce 3 – 5. februar 2008.
10 Plemeniti Vegan od Turna i Valasina 14 – 24. februar 2009.
11 Vitez Senčar, Plemeniti Bernard od Ptuja 6 – 16. februar 2010.
12 Plemeniti baron JakobBrojner od Markovaca 26. februar – 8. mart 2011.
13 Plemeniti Jurij Oprosnicer 11 – 21. februar 2012.
Dvogodišnji mandat
14 Vitez od Dornava 3 – 12. februar  

22. februar – 4. mart

2013.

2014.

15 Bertold od Treuna 9 – 19. februar  

3 – 9. februar

2015.

2016.

16 Plemeniti Janez Maksimilijan Gregorič 18 – 28. februar  

3 – 13. februar

2017.

2018.

17 Jakob Baron Zekel od Videma 23. februar – 5. mart  

15 – 25. februar

2019.

2020.

Kurentovanje izvan Slovenije уреди

2013. slovenačko-američka zajednica St. Clair-Superior iz Klivlenda je počela sa održavanjem lokalne verzije Kurentovanja. Događaj se održava subotom pre Čiste srede.[10]

Reference уреди

  1. ^ „Opština Ptuj”. www.ptuj.si. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-08.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  2. ^ „Kurentovanje | Ptuj, Slovenia Events”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-08. [мртва веза]
  3. ^ „www.starisloveni.com :: Bogovi, Stari Sloveni, Staroslovenska mitologija, religija i istorija”. www.starisloveni.com. Приступљено 2020-05-08. 
  4. ^ „Kurentovanje”. Culture.si (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-08. 
  5. ^ „Kurentovanje | Ptujinfo.com”. ptujinfo.com. Приступљено 2020-05-08. 
  6. ^ „UNESCO - Door-to-door rounds of Kurenti”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-08. 
  7. ^ „Kurentovanje | Mariborinfo.com”. mariborinfo.com (на језику: словеначки). Приступљено 2020-05-08. 
  8. ^ Slovenija, R. T. V. „Kurentovanje za otroke in družine”. otroski.rtvslo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2020-05-08. 
  9. ^ „Znamenito kurentovanje na Ptuju” (на језику: словеначки). Приступљено 2020-05-08. 
  10. ^ „Cleveland Kurentovanje”. Cleveland Kurentovanje (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-08. 

Vidi još уреди

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kurentovanje&oldid=26757514”