Lepirudinje identičan sa prirodnim hirudinom, osim što je leucin zamenjen izoleucinom na N-terminalnom kraju molekula, i sulfatna grupa nije prisutna na tirozinu u poziciji 63. On se proizvodi pomoću ćelija kvasca.[1][2][3]

Lepirudin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1,3 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj120993-53-5 ДаY
ATC kodB01AE02 (WHO)
DrugBankDB00001 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201666 ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja65 °C (149 °F)

Reference

уреди
  1. ^ Smythe MA, Stephens JL, Koerber JM, Mattson JC: A comparison of lepirudin and argatroban outcomes. Clin Appl Thromb Hemost. 2005 Oct;11(4):371-4. PMID 16244762
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).