Ljudski uticaj na azotni ciklus
Ljudski uticaj na azotni ciklus je raznovrstan. Poljoprivredni i industrijski azotni (N) unosi u životnu sredinu trenutno premašuju unos iz prirodne azotne fiksacije.[1] Usled antropogenih inputa je došlo do znatnih promena globalnog azotnog ciklusa tokom zadnjeg veka. Globalna atmosferska molska frakcija azotnog oksida (N2O) je povečana sa preindustrijskog nivoa od ~270 nmol/mol na ~319 nmol/mol u 2005. godini.[2] Ljudske aktivnosti doprinose jednoj trećini N2O emisija, najveći deo čega je usled aktivnosti u poljoprivrenom sektoru.[2]
Reference уреди
- ^ Galloway, J. N.; Aber, J. D.; Erisman, J. N. W.; Seitzinger, S. P.; Howarth, R. W.; Cowling, E. B.; Cosby, B. J. (2003). „The Nitrogen Cascade”. BioScience. 53 (4): 341. doi:10.1641/0006-3568(2003)053[0341:TNC]2.0.CO;2.
- ^ а б Alley et al. 2007. IPCC Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I in the Third Assessment Report of Intergovernmental Panel on Climate Change. Report Summary for Policy Makers (SPM) Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine.
Literatura уреди
- Good, A. G.; Beatty, P. H. (2011). „Fertilizing Nature: A Tragedy of Excess in the Commons”. PLoS Biology. 9 (8): e1001124. PMC 3156687
. PMID 21857803. doi:10.1371/journal.pbio.1001124.. - Scarsbrook M.; Barquin J.; Gray D. (2007). „New Zealand coldwater springs and their biodiversity” (PDF). Science for Conservation. New Zealand: Department of Conservation (278). ISBN 978-0-478-14289-1. ISSN 1173-2946.
- Olde Venterink, H.; Wassen, M. J.; Verkroost, A. W. M.; De Ruiter, P. C. (2003). „Species Richness–Productivity Patterns Differ Between N-, P-, and K-Limited Wetlands” (PDF). Ecology. 84 (8): 2191—2199. JSTOR 3450042. doi:10.1890/01-0639. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 16. 04. 2018.
