Википедија

Međunarodni institut za istraživanje katastrofa

Medjunarodni institut za istraživanje katastrofa (MIK) u Beogradu predstavlja republičko, neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva koji se odnose se na sprovođenje kvantitativno-kvalitativnih istraživanja iz oblasti studija katastrofa. [1]. Osnovan je od strane Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama kao specijalizovana organizacija za istraživanja iz oblasti katastrofa.

Međunarodni institut za istraživanje katastrofa
Naučno-istraživačka organizacija
Делатностnaučna istraživanja iz oblasti prirodnih i antropogenih katastrofa;
СедиштеDimitrija Tucovića
11000 Београд, Србија
ПроизводиObuke, seminari, kursevi, procene rizika
ПриходNaučna istraživanja
Веб-сајтhttp://upravljanje-rizicima.com/medjunarodni-institut-za-istrazivanje-katastrofa/

Ciljevi уреди

U okviru Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, osnovanog 21.12.2020. godine, sprovode se brojna istraživanja iz oblasti prirodnih i antropogenih katastrofa. Prema Statutu (2020)[2] osnovna delatnost Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa je naučno istraživački rad u oblasti studija katastrofa. i obavlja se u Institutu. Naučna delatnost Instituta obavlja se u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije[3] i postavljenom i usvojenom programskom orijentacijom rada.

  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti fenomenologije katastrofa i opasnosti[4];
  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti pripremljenosti i ublažavanja rizika od katastrofa[5];
  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti zaštite i spasavanja u katastrofama[6];
  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti oporavka od katastrofa[7][8];
  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti upravljanja rizicima[9][10] od katastrofa[11][12]
  • Sprovođenje naučnih istraživanja iz oblasti medjunarodne saradnje i pravnog okvira u oblasti katastrofa[13][14][15][16][4]
  • Vrši i druge poslove u skladu Statutom[17].

Direktor Instituta уреди

Na sednici upravnog odbora za direktora je izbran doc. dr Vladimir M. Cvetković, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu. Sekretari društva su Tamara Mančić i Jovana Martinović iz Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situaciama.[18]

Delatnost Instituta уреди

Osnovnu delatnost, Institut ostvaruje kroz osnovna, primenjenja i razvojna naučna istraživanja iz oblasti naučne discipline upravljanja rizicima od katastrofa[19] koja za predmet svog proučavanja ima[20]:

  • Etiologiju ugrožavanja bezbednosti ljudi rizicima od katastrofa[21] izazvanih prirodnim ili antropogenim faktorima[22] (prirodne katastrofe – litosferske[23], hidrosferske[24], atmosferske, biosferske i vanzemaljske; tehničko-tehnološke – nuklearne i radiološke, industrijske, transportne, infrastrukturne, izazvane opasnim materijama, ratnim razaranjima i terorističkim napadima[25]);
  • Metodološka pitanja iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa[26] (teorija katastrofa, metode istraživanja – kvantitativna i kvalitativna istraživačka tradicija u oblasti katastrofa, teorijski okviri istraživanja katastrofa – teorije spremnosti, ugroženosti, otpornosti, kompleksnih sistema, planiranog ponašanja, urgentnih normi, odlučivanja, simboličkog interakcionizma itd.; paradigme u istraživanjima katastrofa[27]: inženjerstva, ponašanja, razvoja i složenosti;
  • Fenomenologiju katastrofa i opasnosti[28][29][30] (pojmovna određenja i karakteristike; priroda i karakteristike opasnosti – fizičke karakteristike: međunarodne skale intenziteta opasnosti, učestalost i trajanje; klasifikacija opasnosti i katastrofa; direktne i indirektne posledice katastrofa; aktuelna pitanja i problematika u vezi s tendencijama, mitovima i drugim, etičkim pitanjima u oblasti katastrofa;
  • Ugroženost i otpornost na katastrofe[31] (konceptualna pitanja i karakteristike; različite perspektive i dimenzije – pojedinačna, fizička, ekološka i ekonomska ugroženost kritične infrastrukture); metode merenja i indikatori ugroženosti; dimenzije otpornosti – građana, domaćinstava i lokalne zajednice, inženjerska, institucionalna i ekološka otpornost organizacija[32]; globalni i lokalni indikatori otpornosti na katastrofe; komponente otpornosti;
  • integrisano upravljanje rizicima od katastrofa[33] (definisanje rizika i neizvesnosti; izvori rizika od katastrofa; vrste rizika; uticaj rizika; definisanje verovatnoće; pojam, funkcija i ciljevi upravljanja rizicima; identifikovanje konteksta, identifikovanje opasnosti, procena rizika od opasnosti, sortiranje opasnosti, analiza rizika pojedinačnih opasnosti, grupisanje i određivanje prioriteta, proces i alati informisanja javnosti o rizicima; metode i modeli procene rizika; metodologija procene rizika; mapiranje rizika; planovi zaštite i spasavanja; indikatori upravljanja rizicima od katastrofa; metodologija procene rizika i informisanje javnosti o rizicima)[34][35][36][37]
  • Prevenciju i ublažavanje rizika od katastrofa[38][39][40][41] (pojmovna određenja; strategije i mere ublažavanja rizika – strukturno i nestrukturno ublažavanje rizika; funkcije ublažavanja rizika – smanjenje verovatnoće i posledica, izbegavanje, transfer, prihvatanje; ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima);
  • Pripremljenost za reagovanje na katastrofe (pojmovna određenja; vrste i karakteristike pripremljenosti – individualna, pripremljenost domaćinstava, lokalne zajednice i države; obrazovanje i obuke – edukacija u školama i porodici; faktori uticaja na pripremljenost; konkretne mere pripremljenosti za prirodne i tehničko-tehnološke katastrofe; planiranje u uslovima katastrofa; oprema i zalihe za katastrofe);
  • Reagovanje na rizike od katastrofa[42] (planiranje i mere reagovanja na rizike; organizacija i nadležnosti interventno-spasilačkih službi; specifičnosti i karakteristike reagovanja na katastrofe; volontiranje u uslovima katastrofa; međunarodni standardi prilikom reagovanja; mediji i izveštavanje o katastrofama;
  • Oporavak od katastrofa[43] (pojam i faze oporavka od katastrofa – pomoć, obnova i rekonstrukcija; restauracija, rehabilitacija i ponovni razvoj; dimenzije i izazovi oporavka od katastrofa – oporavak životne sredine, društveno-psihološki oporavak, obnavljanje usluga, oporavak kritične infrastrukture; planiranje oporavka od katastrofa – kratkoročno, dugoročno i principi; kompleksnosti oporavka i donacije; upravljanje otpadom; izazovi i izgledi nakon katastrofe; modeli oporavka);
  • Informacione sisteme i upravljanje rizicima od katastrofa (baze podataka o rizicima od katastrofa – međunarodne i nacionalne baze; Kopernikov servis za upravljanje rizicima; unapređeni informacioni sistem za požare; satelitsko daljinsko očitavanje; pametni sistem odgovora na katastrofe; Globalni monitoring centar za požare (Global Fire Monitoring Center – GFMC); geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika itd.;
  • Međunarodnu saradnju u oblasti smanjenja rizika od katastrofa (institucionalne i pravne osnove međunarodne saradnje; međunarodne i regionalne organizacije koje su važne za smanjenje rizika; međunarodna saradnja u praksi) i
  • Pravne okvire za smanjenje rizika od katastrofa[44] (međunarodni pravni okviri za smanjenje rizika – Okvir iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa u periodu 2015–2030. godine, Okvir za delovanje iz Hjoga, Međunarodna strategija za smanjenje rizika, Inicijativa za preventivu i pripremljenost za katastrofe i ženevske konvencije; nacionalni pravni okvir).

Članovi Insituta уреди

Međunarodni insitut za istraživanje katastrofa u svom sastavu ima više desetina članova koje čine profesori, mladi istraživači koji se direktno ili indirektno bave istraživanjima iz oblasti katastrofa.[45]

Reference уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 
  2. ^ https://pretraga2.apr.gov.rs/AssociationPublicWebSearch/Details/Details?beid=11674221&rnd=2FB2CBCB18E5CCBF0546A87EDDC59D298AB3FF02[мртва веза]
  3. ^ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_naucnoistrazivackoj_delatnosti.html
  4. ^ а б Cvetkovic, V., & Martinović, J. (2021). Innovative solutions for flood risk management. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 71-100. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.5
  5. ^ Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124
  6. ^ Ocal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F., & Zečević, M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: A comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk, 11(1), 1864-1885. . doi:10.1080/19475705.2020.1811405.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095
  8. ^ Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018). Public Risk Perspectives Regarding the Threat of Terrorism in Belgrade: Implications for Risk Management Decision-Making for Individuals, Communities and Public Authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology/, 69(4), 279-298
  9. ^ Thennavan, E., Ganapathy, G., S., C., & Rajawat, A. (2020). Probabilistic rainfall thresholds for shallow landslides initiation – A case study from The Nilgiris district, Western Ghats, India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 1-14. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.1
  10. ^ Kaur, B. (2020). Disasters and exemplified vulnerabilities in a cramped Public Health Infrastructure in India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 15-22. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.2
  11. ^ Cvetkovic, V., & Janković, B. (2020). Private security preparedness for disasters caused by natural and anthropogenic hazards. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 23-33. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.3
  12. ^ Hussaini, A. (2020). Environmental Planning for Disaster Risk Reduction at Kaduna International Airport, Kaduna Nigeria. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 35-49. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.4
  13. ^ Olawuni, P., Olowoporoku, O., & Daramola, O. (2021). Determinants of Residents’ Participation in Disaster Risk Management in Lagos Metropolis Nigeria. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 1-18. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.1
  14. ^ Al-ramlawi, A., El-Mougher, M., & Al-Agha, M. (2021). The Role of Al-Shifa Medical Complex Administration in Evacuation & Sheltering Planning. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 19-36. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.2
  15. ^ Chakma, U., Hossain, A., Islam, K., Hasnat, G. T., & Kabir, M. H. (2021). Water crisis and adaptation strategies by tribal community: A case study in Baghaichari Upazila of Rangamati District in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 37-46. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.3
  16. ^ Jha, D., Bhattacharyya, R., Shyam, S., & Ratnayke, U. (2021). Indicator based assessment of integrated flood vulnerability index for Brunei Darussalam. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 47-70. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.4
  17. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 
  18. ^ http://upravljanje-rizicima.com/
  19. ^ Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama
  20. ^ https://www.researchgate.net/publication/335797940_Upravljanje_rizicima_u_vanrednim_situacijama_-_Disaster_Risk_Management?_sg=-FLBI_-hC95eCdQ1fnpIFNhFR5-UeC3gCy8dKpDH_1rOytzTLB8XKUlbT58QzKU6SXgSdV_o-weezQNaF4qYG3_FNjVzbNLM4s4GEO0x._IIWAMcZq7y1wUFXx0Dn1G7g2Engk4T5_yBAmF2JAaGP0X4_nkYy-ybxf_IIqLYAOj5ErbAFoHBwXMpTiw9qhw
  21. ^ Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
  22. ^ Cvetković, V. (2019). Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama
  23. ^ Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.
  24. ^ Cvetković, V., Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  25. ^ Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević
  26. ^ Cvetković, V. (2017). Metodologija naučnog istraživanja katastrofa – teorije, koncepti i metode. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  27. ^ Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodni katastrofi – geoprostorna i vremenska distribucija. Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“- Bitola, Fakultet za bezbednost, Skopje.
  28. ^ Cvetković, V., Pavlović, S., & Janković, B. (2021). Factors of influence on preparedness of the private security members for fire emergencies. Journal of Criminalistic and Law, NBP, 26(1)
  29. ^ Cvetković, V., Tomašević, K., & Milašinović, (2019). Bezbednosni rizici klimatskih promena: studija slučaja Beograda – Security risks of climate change: case study of Belgrade. 53(2), 596–626.
  30. ^ Cvetković, V., Milašinović, S., & Lazić, Ž. (2018). Examination of citizens’ attitudes towards providign support to vulnerable people and voluntereeing during disasters. Journal for social sciences, TEME, 42(1), 35-56.
  31. ^ Bošković, D., Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  32. ^ Cvetković, V., Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
  33. ^ Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2017). Upravljanje u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  34. ^ Sukhwani, V., Gyamfi, B., Zhang, R., AlHinai, A., & Shaw, R. (2019). Understanding the barriers restraining effective operation of flood early warning systems. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 1-19. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.1
  35. ^ Mano, R., Kirshcenbaum, A., & Rapaport, C. (2019). Earthquake preparedness: A Social Media Fit perspective to accessing and disseminating earthquake information. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 19-31. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.2
  36. ^ Perić, J., & Cvetković, V. (2019). Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 31-45. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.3
  37. ^ Rico, G. (2019). School-Community Collaboration: Disaster Preparedness towards Building Resilient Communities. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 45-61. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.4
  38. ^ Cvetkovic, V. (2019). Risk Perception of Building Fires in Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81-91. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.5
  39. ^ Guo, X., & Kapucu, N. (2019). Examining Stakeholder Participation in Social Stability Risk Assessment for Mega Projects using Network Analysis. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 1-31. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.1
  40. ^ Fujita, K., & Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: use of Japanese flood hazard map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.4
  41. ^ Öcal, A. (2019). Natural Disasters in Turkey: Social and Economic Perspective. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51-61. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.3
  42. ^ Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za prirodne katastrofe – preporuke za unapređenje pripremljenosti. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  43. ^ Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zadužbina Andrejević.
  44. ^ https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Cvetkovic7
  45. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodni_institut_za_istraživanje_katastrofa&oldid=26762211”