Википедија

Mejflauerski dogovor

Mejflauerski dogovor, u originalu, Sporazum između doseljenika Novog Plimuta, je bio prvi upravni dokument Plimutske kolonije. Napisala ga je posada broda Mejflauer, koju su sačinjavali puritanci separatisti, istraživači i trgovci. Puritanci su bežali pred verskim proganjanjima od strane engleskog kralja Džejmsa I.

Mejflauerski dogovor
Potpisivanje Mejflauerskog dogovora 1620., sliku naslikao Jean Leon Gerome Ferris 1899.
Potpisivanje Mejflauerskog dogovora 1620., sliku naslikao Jean Leon Gerome Ferris 1899.
Оригинални насловAgreement Between the Settlers of New Plymouth
Датум настанка21. novembra (prema starom kalendaru 11. novembra), 1620.
Датум повлачењеprvi put je ukinut 1686, zatim je ponovo vraćen 1689, i konačno ponovo ukinut 1691.
Потписнициspisak potpisnika

Mejflauerski dogovor je potpisan na brodu 21. novembra (po starom kalendaru 11. novembar) 1620. godine.[1] Potpisao ga je 41 od ukupno 101 člana posade.[2] dok je Mejflauer bio usidren u luci Provinstaun na severnom kraju rta Kod.[3]

Zbog čega je dogovor potpisan уреди

Prvi doseljenici Plimuta, zvani Hodočasnici, su se nadali da će stići do Amerike početkom oktobra u dva broda, ali razna odlaganja i komplikacije su ih primorale da plove samo jednim, Mejflauerom. Nameravali su da otplove do Virdžinijske kolonije, dok je putovanje finansiralo Londonsko preduzimačko društvo. Oluje su ih, medjutim, primorale da se usidre u blizini peščanog spruda nadomak rta Kod u Masačusetsu jer nije bilo mudro nastaviti plovidbu sa oskudnom količinom namirnica. Ovo je nagnalo neke od nepuritaskih članova posade (koje su puritanci zvali "Stranci") da izjave da će "iskoristiti sopstvenu slobodu; jer niko nema prava da nad njima vlada" jer se cela posada neće doseliti na dogovorenu teritoriju u Virdžiniji.[4] Da bi sprečili ovaj sled događaja Hodočasnici su odlučili da sačine sopstveno upravno telo, ali da još uvek ostanu verni engleskoj kruni. Tako je Mejflauerski dogovor bio istovremeno baziran i na modelu glasa većine i na odanosti kralju. Jednostavno rečeno, to je bio socijalni ugovor u kome su se doseljenici zavetovali da će poštovati pravila i uredbe zajednice, zarad reda i opstanka.[5]

Tekst уреди

 
Bradfordov rukopis dogovora

Original dokumenta je izgubljen,[6] ali postoje tri verzije iz 17. veka: jedna štampana u brošuri Mourt's Relation (1622)[7][8], druga koja je ponovo štampana 1625;[9] i treća koju je Vilijam Bradford zapisao u svom dnevniku Of Plimoth Plantation (1646);[10] a koju je štampao Bradfordov nećak Natanijel Morton u New-Englands Memorial (1669).[6] Ove tri verzije se razlikuju ne toliko u sadržaju teksta koliko u spelovanju reči, pisanju velikog slova i interpunkciji.[8] Bradfordov rukopis ugovora se čuva u sefu Narodne biblioteke Masačusetsa.


Potpisnici уреди

Za dodatne informacije: Potpisnici Mejflauerovskog ugovora

Spisak sa 41 članom posade koji je potpisao dogovor pružio je Bradfordov nećak Nataniel Moron 1669 u svom delu New England's Memorial. Tomas Princ je prvi nabrojao imena 1736 u svom delu A Chronological History of New-England in the form of Annals.[2] Originalni dokument je izgubljen, tako da je Morton jedini izvor o potpisnicima. Verovatno je imao pristup originalu, ali nije mogao da zna kojim redom su se potpisali prostim čitanjem. Mortonov raspored imena možda i nije bio onaj koji je bio u originalu, a i imena u originalu možda i nisu bila poređana po bilo kakvom redosledu. Prinčevi brojevi se zasnivaju isključivo na Mortonu, kao što je i sam izjavio.[6]

Mortonov spisak imena je bio nenumerisan i bez titula u svih šest izdanja (1669-1855), iako se njihov redosled menjao sa svakim izdanjem. U svom originalnom izdanju iz 1669, imena su bila smeštena na dve strane, formirajući šest kratkih spiskova, tri po stranici.[6] U narednim izdanjima, tih šest spiskova su spojeni u tri dugačka spiska na jednoj stranici, ali na dva različita načina. Tako dajući dva različita redosleda nenumerisanih nabrojanih potpisnika. Drugo (1721) i treće izdanje (1772) su izmenili redosled iz prvog izdanja tako što su spojili prvi i četvrti spisak u jedan dugi spisak, a slično se desilo i sa ostalim manjim spiskovima. Peto (1826) i šesto izdanje (1855) su vratili imena u oblik koji su imala u prvom izdanju tako što su spojili prvi i drugi spisak u jedan dugački, a slično su učinili i sa ostalim. Princ je numerisao imena onako kako ih je Morton zapisao 1669. Dodao je titule (g. ili kap.) za 11 imena kojima je te titule dao Vilijam Bradford u svom spisku posade i putnika na kraju svog rukopisa.[2][10]

Spisak potpisnika koji sledi je dat u originalu i uređen u šest redova po Mortonu (1669) sa rednim brojevima i titulama po Princu. Imena su spelovana po Morisonu.[11]

Zaostavština уреди

 
Poštanska markica iz SAD-a, 1920. godine. Prikazano je potpisivanje dogovora.

Tokom obeležavanja tristote godišnjice iskrcavanja sa Mejflauera, Guverner Kalvin Kulidž, koji je nekoliko godina posle postao predsednik, izjavio je u svom obraćanju:

Dogovor koji su oni potpisali bio je događaj od ogromne važnosti. Bio je to temelj slobodi zasnovanoj na zakonu i redu, i tu smo tradiciju verodostojno održali. Organizovali su oblik samouprave koji je bio imenovan za prvi pravi moderni ustav. Bio je demokratski, priznanje slobode pod zakonom i redom, i davao je svakoj osobi pravo da učestvuje u upravi, dokle god su se slagali da poštuju zakone.


Ali ono što je bilo zaista zapanjujuće je to što su imali snagu i integritet da poštuju taj ugovor od tada pa do dana današnjeg. Neke uprave su bolje od drugih. Ali svaki vid uprave bolji je od anarhije, i svaki pokušaj da se svrgne uprava je pokušaj da se uništi civilizacija.[12]

Reference уреди

  1. ^ Bennett, William J. (2010). The American patriot's almanac : daily readings on America. John T. E. Cribb. Nashville [Tenn.]: Thomas Nelson. стр. p. 460. ISBN 978-1-59555-375-1. OCLC 1288399060. 
  2. ^ а б в 1687-1758., Prince, Thomas, (1852). A chronological history of New-England : in the form of annals, being a summary and exact account of the most material transactions and occurrences relating to this country, in the order of time wherein they happened, from the discovery of Capt. Gosnold, in 1602, to the arrival of Governor Belcher, in 1730 : with an introduction containing a brief epitome of the most considerable transactions and events abroad, from the creation ... Antiquarian Bookstore. стр. Chronology 73, 84—86. OCLC 84319138. 
  3. ^ Young, Alexander (1841). Chronicles of the Pilgrim fathers of the colony of Plymouth, from 1602-1625. Now first collected from original records and contemporaneous printed documents, and illustrated with notes. University of Virginia. Boston, C.C. Little and J. Brown. стр. 117—124. 
  4. ^ Bradford, William (2017-01-19). Of Plymouth Plantation (на језику: енглески). Lulu.com. ISBN 978-1-365-69422-6. 
  5. ^ Young, Alexander (1841). Chronicles of the Pilgrim fathers of the colony of Plymouth, from 1602-1625. Now first collected from original records and contemporaneous printed documents, and illustrated with notes. University of Virginia. Boston, C.C. Little and J. Brown. стр. p.120. 
  6. ^ а б в г George Ernest Bowman. The Mayflower Compact and its signers (Boston: Massachusetts Society of Mayflower Descendants, 1920) (PDF). 
  7. ^ 1595-1655., Bradford, William, 1590-1657. Winslow, Edward, (1966). Journall of the English plantation at Plimoth. University Microfilms. OCLC 950528. 
  8. ^ а б editor., Bradford, William, 1590-1657. Winslow, Edward, 1595-1655. Dexter, Henry Martyn, 1821-1890, (1865). Mourt's relation, or, Journal of the plantation at Plymouth. J.K. Wiggin. OCLC 18140916. 
  9. ^ author., Purchas, Samuel, 1577?-1626,. Hakluytus posthumus, or, Purchas his pilgrimes : contayning a history of the world in sea voyages and lande travells by Englishmen and others. ISBN 978-1-108-07963-1. OCLC 891658573. 
  10. ^ а б Bradford, William (1898). Bradford's history 'Of Plimoth plantation.'. Wright & Potter Printing Co., State Printers. doi:10.5479/sil.31790.39088001456516. 
  11. ^ Freiberg, Malcolm; Bradford, William; Morison, Samuel Eliot (март 1953). „Of Plymouth Plantation, 1620-1647”. The New England Quarterly. 26 (1): 116. ISSN 0028-4866. doi:10.2307/362345. 
  12. ^ „Image 6 of The New York herald (New York, N.Y.), November 23, 1920”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 2021-12-27. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mejflauerski_dogovor&oldid=26761278”