Отворите главни мени

Монобактам

(преусмерено са Monobaktami)

Монобактам је антибиотик из групе бета-лактама који садржи само бета-лактамски прстен. Главни монобактам је азтреонам, једноставни моноцикличини бета лактам са комплексом супституената, која је резистентна на већину бета лактамаза.[1][2]

Начин деловањаУреди

Монобактам као и остали бета-лактамски антибиотици делују бактероцидно на бактерије тако што инхибирају синтезу пептидогликана а у ћелијскоом зиду бактерије. Ћелијски зид је одговоран за постојаност бактеријске ћелије у различитим условима средине, а нарочито је значајан у спречавању прекомерног бубрења бактерије у хипотоничној средини. Ремећење интрегитета ћелијског зида бактерију чини подложну прекомерном уласку воде, а коначан ефекат јесте, уз нагомилавање прекурсора пептидогликана, бактерицидан. Бактерија пуца, или подлеже лизи, а на дејство бета-лактамских антибиотика најосетљивија је у фази деобе.[3][4]

Бета-лактамски антибиотици се везују за групу бактеријских протеина карактеристичних по свом афинитету према пеницилину који се због тога називају и пеницилин-везујући протеини — ПВП (енгл. Penicillin-binding protein — PBP). Бета-лактати-везујући протеине лоцирани су са спољашње стране плазма мембране бактерија и обављају различите ензимске улоге, најчешће понашајући се као транспептидазе, карбоксипептидазе или ендопептидазе.

Идентификован је низ ПВП, при чему постоје значајне варијације у њиховој сктруктури између појединих бактеријских врста, чиме се објашњава и различита ефикасност бета-лактамских антибиотика против различитих бактерија.

Од фундаменталног значаја за дејство ових антибиотика је иреверзибилна инхибиција транспептидаза. Транспептидазе, током нормалног процеса биосинтезе ћелијског зида, катализују уклањање једног остатка D-аланина из пептида везаног за N-ацетилмураминску киселину што омогућава реакцију преосталог терминалног D-аланина са пентаглицинским остатком оближњег пептида. На овај начин се формирају унакрсне пептидне везе неопходне за стабилност ћелијског зида.[5]

Најзначајнији монобактамиУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Kobayashi, Y.; Uchida, H.; Kawakami Y.. "Synergy with aztreonam and arbekacin or tobramycin against Pseudomonas aeruginosa isolated from blood". J Antimicrob Chemother. 30 (6): 871–872.
  2. ^ Loudon, Marc G. (2002). "Chemistry of Naphthalene and the Aromatic Heterocycles". Organic Chemistry (4th ed.). New York. Oxford University Press.1992. ISBN 978-0-19-511999-2. стр. 1135-1136.
  3. ^ Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена. Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. 
  4. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 46. Protein synthesis inhibitors and miscellaneous antibacterial agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  5. ^ Patrick, Graham L. An Introduction to Medicinal Chemistry (third edition изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 

ЛитератураУреди