Отворите главни мени

Ноћна стража је слика Рембранта ван Рајна. Насликана је 1642. године техником уља на платну.  Припада колекцији Амстердам музеја али је најчешће изложена у Рејксмузеуму. Ноћна стража је једно од најпознатијих дела Златног века у Холандији. Слика приказује  стрељаче, односно припаднике удружења (највероватније трговце) које се бави стрељаштвом под именом Кловенирсдулен (хол. Kloveniersdoelen).

Ноћна стража
De Nachtwacht
La ronda de noche, por Rembrandt van Rijn.jpg
УметникРембрант ван Рајн
Година1642.
ПравацБарок
ТехникаУље на платну
Дименензије363 × 437 cm
МестоРајксмузеум

Дело Ноћна стража припада периоду барока. Представља групни портрет или ако желимо још прецизније, шхутерстук (хол. schutterstuk). Насликао је слику када је био на врхунцу своје каријере.[1] За ову слику му је плаћено 1.600 гулдена

Дело је више пута било изложено нападима вандала.

Садржај

КлијентУреди

Слика је наручена још 1638. године како би се обележила посета француске краљице Марије Медичи. Клијент који је наручио ову слику је удружење трговаца који су се бавили стрељаштвом, под именом Кловенирсдулен. Свака особа на слици је постојала у стварности.  На слици видимо капетана Франса Банинга, његовог поручника Вилема ван Рујтера који су окружени осталим члановима. Они се налазе у стрељани тог удружења. Већина њих су углавном били неки трговци. У периоду Златног века, трговци, због наглог и великог развоја трговине, добијају на моћи. Преузимају власт од регената, краља, политичара. Постају утицајнији и моћнији у градским скупштинама и почињу да учествују у извршној и законодавној власти. Због свега тога, трговци, као ови што су на слици, почињу да организују парамилицију из жеље да заштите свој град. Због велике количине новца коју поседују, имају своје просторије где се окупљају. За највећу од тих просторија је била намењена ова слика. Према традицији, највећа просторија тих удружења је била украшена групним портретима чланова. Сврха слика није била само да би посетиоци могли да виде све чланове него је и да укаже на богатство и моћ удружења. [1] Такву сврху је имала и Ноћна стража. Имена осамнаесторице насликаних су позната и записана су на штиту који се налази на позадини слике. Имена су додата након што је слика завршена и не зна се ко је то урадио[2].

О делуУреди

Забуна око назива сликеУреди

Слика је светски позната под именом Ноћна стража, али то није њено право име. Надимак Ноћна стража је добила још у 18. века. Право име на холандском гласи De compagnie van kapitein Frans Banninck Cocq en luitenant Willem van Ruytenburgh maakt zich gereed om uit te marcheren, у преводу би то значило Компанија капетана Франса Банинка Кока и поручник Вилем ван Рујтенбурх се спремају за излазак. На слици у ствари није приказан неки тренутак у току ноћи и такође се људи на слици не налазе напољу већ слика приказује дан и они се налазе унутар стрељане. Глазура, која је до 18. века неколико пута била стављана на слику, заједно са прљавштином, је утицала на то да слика буде веома тамна, што је довело до погрешног закључка да је то у ствари ноћни приказ. И ако је глазура почетком 20. века скинута, надимак који је слика добила је задржан.

 
Копија слике из 18. века која показује како је слика изгледала пре сечења.

Скраћивање сликеУреди

Слика је у почетку била 20% већа, односно била је 400цм х 500цм. Након скраћивања са горње, леве и десне стране, смањена је на 3,6 m х 4,4 m, што је и даље изузетно велико за једну слику.[3] Скраћивањем је слика добила четвртасти облик што је за то време било веома необично јер су слике углавном биле правоугаоног облика и такође су исечене две особе које су се налазиле на левој страни. Разлог за скраћивање је премештање слике из највеће сале удружења у скупштину Амстердама. Постоји копија оригинала која се сада налази у Националној галерији у Лондону. Насликао ју је Герит Лунденс на захтев капетана Банинга зато што је желео да је има у сопственој колекцији.[2]

Контраверзност око сликеУреди

Слика није контраверзна због људи који се налазе на слици већ је изазвала контраверзност због начина на који је Рембрант одлучио да наслика све те људе.[3] На слици можемо да видемо чланове удружења. Слика је била наручена као портрет, са циљем да се постави у највећу салу које је то удружење поседовало како би свако ко дође могао да је види и на тај начин види све чланове. Али Рембрант је овом сликом порушио све норме које су важиле за портрете у то време. Уместо да су на слици сви били исто намештени, у истим позама и једнако се видели, Рембдрат се одлучио да то у не учини. Он је уместо класичног, статичног портрета на коме свако позира, одлучио да прикаже све чланове у неком покрету, одлучио је да наслика живописан приказ који је за то време био шокантан. Свака особа ради нешто друго, извршава неку своју дужност коју има. Последица свега тога је што се 18 особа колико их је на слици, само двоје виде у потпуности док су остали не виде цели. Такође, Рембрант је одлучио да им лица не наслика тако да изгледају савршено, што је за то време била норма код портрета, већ је већину њих  насликао баш онако као су у стварности. То, заједно са чињеницом да се нису сви поједнако видели, је код већине чланова удружења изазвало незадовољство. Незадовољство је такође било један од разлог који је утицао на финансијско слбаљење Рембранта као и на опадање његове популарности и успеха.

Анализа делаУреди

ТехникеУреди

 
Капетан Франс и поручник Вилем

Када говоримо о техникама морамо поменути технику кјароскуро, односно светло-тамо, технику по којој је Рембрант био познат. На овој слици можемо да видимо да је ову технику користио како би нагласио и истакао капетана Франса Банинга и његовог поручника Вилема ван Рујтера јер су они најсветлици и центар су слике. Због тоа су сви око њих тамнији. То је довело и до незадовољста осталих 16 особа јер се сматрало да ће се сви једнако видети.  Овом техником се такође добијала трећа димензија на слици и наглашава се кретање ликова. Композиција ове слике је грандиозна. Али, када кажемо грандиозна, не мислимо да је слика само површински велика, већ се та грандиозност односи и на чињеницу да својом композицијом и начиномна који је Рембрант одлучио да прикаже све на њој руши традицију у сликарству јер су људи до тог тернутка за овакве портрете позирали. На овој слици то није случај. Поред тога, сваки лик је детаљно разрађе. Када говоримо о разрађивању ликова мислимо на то да је Рембрант сваку собу детаљно нацртао, почевши од црта лица па до начина на који свако од њих стоји и ради нешто. Рембрант и овде раскида са традицијом јер до тада није било уобичајено да је свака особа на слици у покрету и ради нешто. До тада су људи на оваквим сликама стајали мирно, у истом положају. Овде, на пример, имамо капетана чија је рука уздигнура и усте мало отворена и почиње да држи неки говор, имамо бубњара који лупа о свој бубањ. Неки од људи  узимају своје бајонете, неки пуне пушке барутом. Део људи узима копља која су наслоњена на зид зграде десно. Мускетар обучен у црвено пуни своју пушку. Десно од њега, полу сакривен од капетана, види се лик у врећастим панталонама како прилази и диже пушку чија се цевка види између капетана и поручника.

 
Девојчица са кокошком

СимболиУреди

Историчари уметности сматрају да је ова слика пуна симбола. Један од симбола је кокошка са канџом коју држи девојчица. Та канџа је симбол њиховог удружења. [4]Они се зову Kloveniersdoelen а реч klov на холандском значи канџа. Капетан Франс Банинг је обучен у црно и црвено а те боје представљају симбол Амстердама. На тај начин уједно и знамо да се ово удружење налазило у Амстердаму. Слика је, због тога што поред овог симбола има и других који су везани за Амстердам, и портрет града (хол. stadsportret).

ВандализамУреди

Restauracija iz 1975. godine

Дана 13. јануара 1911. године, један човек је слику исекао обућарским ножем. Слика је 14. септембра 1975. године поново била изложена вандализму када је један незапослени учитељ ножем исекао ово дело. Слика је успешно обновљена после четири године, али неки докази оштећења су и даље видљливи ако се слици приђе довољно близу. Починилац никада није ухапшена али је 1976. године извршио самоубиство у менталној институцији. Петнаест година касније, 6. априла 1990. године, један од посетиоца музеја је унутра прошверцовао боцу киселина те је спрејем оштетио слику. На срећу, обезбеђење је брзо реаговало и на платно је одмах нанета вода. Киселина је продрла само површински слој лака па је дело нако тога поново потпуно обновљено.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Rembrandt, The Night Watch – Smarthistory”. smarthistory.org. Приступљено 6. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „The Night Watch by Rembrandt van Rijn”. www.rembrandtpainting.net. Приступљено 6. 12. 2018. 
  3. 3,0 3,1 „The Night Watch by Rembrandt is not actually called The Night Watch”. Dutch Amsterdam. Приступљено 6. 12. 2018. [мртва веза]
  4. ^ „The Night Watch – Rembrandthuis”. www.rembrandthuis.nl. Приступљено 6. 12. 2018. 


Спољашње везеУреди