Википедија

Odontogena keratocista

​Odontogene keratociste (akronim OKC) su ciste iz grupe odontogenih cisti specifične histološke građe, izrazito agresivnih karakteristika, dugotrajnog asimptomatskog rasta i razvoja sa visokom tendencijom recidiviranja ako se adekvatno i pravovremeno ne odstrane.[1][2]

Odontogene keratociste
SinonimiKeratocistični odontogeni tumour (KCOT)
Histološki preparat odontogene keratociste
Specijalnostimaksilofacijalna hirurgija

Ako se odontogena keratocista pojavi na mestu gde u vilici nedostaje zub, to može biti jasan znak od kojeg se zuba razvila. Ako pak nastane u vilici, a pri tome postoje svi zubi, tada postoji mogućnost razvoja ove ciste iz prekobrojnog zubnog zametka.[3]

Često se nalazi na mestu nerazvijenog umnjaka u donjoj vilici, iii na uzlaznom kraku donje vilice.[1][2] Čine 3–11% svih cista vilice.[4][5]

Istorija уреди

Odontogene keratociste (OKC), koje je prvi opisao Philipsen 1956.godine,[6] kao benigne lezije odontogenog porekla koje karakteriše agresivno ponašanje sa relativno visokom stopom recidiva i čine oko 10% svih cista vilice.[7]

Klasifikacija уреди

U najnovijem (4.) izdanju SZO klasifikacije tumora glave i vrata objavljenoj u januaru 2017. godine,[8] konsenzus grupa je zaključila da, u ovom trenutku, nema dovoljno dokaza koji podržavaju neoplastično porijeklo ove cistične lezije i da potrebna su dalja istraživanja.[9] Shodno tome, naziv OKC je ponovo umetnut, zamjenjujući termin keratocistični odontogeni tumor (akronim KCOT) koji je uklonjen iz klasifikacije. Stoga se odontogene keratociste (OKC) danas smatraju benignim cistama odontogenog porijekla koje čine oko 10% svih odontogenih cista.

Epidemiologija уреди

 
Relativna učestalost odontogenih cista (označeno narandžastom bojom).
Morbiditet

Odontogene keratociste predstavljaju približno 10% odontogenih cista. Prisustvo više OKC-a, koje se takođe javljaju u različitim trenucima tokom života pacijenata, tipično je povezano sa sindromom karcinoma nevoidnih bazalnih ćelija (NBCCS), takođe poznatim kao Gorlin-Goltzov sindrom, autosomno dominantnom multisistemskom bolešću. Kod ovih pacijenata, srednja dob incidencije opada na oko 25 godina.[10][11][12]

Starsot

Prijavljena starosna distribucija je znatno široka (od 8 do 82 godine), sa vrhuncem incidencije u trećoj deceniji života.[13][14][15]

Polne razlike

Većina odontogenih cista je pokazala blagu prevagu kod muškaraca.[16]

Etiopatogeneza уреди

Odontogene keratociste nastaju proliferacijom zubne gredice ili njeninih ostataka, koji prema pretpostavci većina autora, trebalo bi da bude potpuno okružene koštanim tkivom.[5] Postoji još jedna pretpostavka o njihovom nastanku, po kojoj drugi autori smatraju da nastaju iz bazalnih ćelija sluzokože usne duplje.[17]

Mogu se javiti sporadično ili u sklopu Gorlin-Goltzova sindroma. Najveća im je učestalost pojavljivanja u mladih ljudi od 20.–30. godine života.[18] Najčešće se otkrivaju slučajnim radiološkim pregledom nakon rutinskog snimanja čeljusti iz drugih razloga.

Iako ponekad dolazi do pojave boli, oticanja, curenja gnoja ili, retko, do neuroloških simptoma poput parestezije donje usne ili zuba, pacijenti počinju osjećati promenu tek kada je cista dostigla značajnu veličinu i/ili ponekad zahvatila maksilarni sinus ili uzlazni krak.

Histologija уреди

Histološki, OKC nastaju iz dentalne lamine i sačinjavaju ih cistični prostor koji sadrži deskvamirani keratin, obložen ujednačenim parakeratiziranim pločastim epitelom od 5 do 10 slojeva ćelija, sa izrazitim bazalnim slojem palisadnih stubastih ili kockastih ćelija, čije jezgro je vertikalno orijentisano. Interfejs sa susednim vezivnim tkivom je normalno ravan sa potencijalom za pupljenje bazalnog sloja i formiranje malih satelitskih cista.[13] Mitotička aktivnost je veća od ostalih cista odontogenog porekla.[19]

  • Histološki prikaz OKC
  •  
    Srednje uvećanje odontogene keratociste koja pokazuje preklopljenu cistu.
  •  
    Srednje uvećanje odontogene keratociste
  •  
    Veliko uvećanje odontogene keratociste.

Ekspanzija ciste уреди

Ekspanzija odontogene keratociste je najčešće uočljiva tek kada dođe do: njenog pucanja ili perforacije kroz bukalnu stranu gornje vilice ili lingvalne strane donje vilice, što uzrokuje klinički izraažen fluktuirajući otok. Svojim intenzivnim prodornim rastom keratociste može dovesti do resorpcije okolnog tkiva, probijanja kost, da bi u okolnom mekom tkivu uzrokovala stvaranja epidermoidne ciste kao zasebne tvorevine. Zbog takvog rasta kost nema dovoljno vremena za odlaganje novog matriksa pa ponekad nastaju fenestracije na lingvalnoj strani donje vilice. Bukalne fenestracije donje vilice su retke jer je debljin kosti koja treba biti resorbovana znažajno veća.[20]

Odontogene keratociste svojim rastom mogu uzrokovati razmicanje susednih zuba i resorpciju korenova, što rezultuje klimanjem i ispadanjem zuba.

Pojava recidiva уреди

Uz kontinuirani prodorni rast glavna karakteristika odontogenih keratocista je i učestala pojava recidiva nakon hirurške terapije. Razlog tome mogu biti:

  • nepotpuno uklanjanje ciste,
  • zaostajanje epitelnih ostrvaca,
  • pojava satelitnih cista u okolnom vezivnom tkivu,
  • proliferacija ćelija bazalnog sloja epitela usne šupljine.[21]

Učestalost recidiva kreće se od 12—63%, zavisno od podataka iz različitih studija.[22] Veće stope recidiva prijavljene su kod pacijenata zahvaćenih sindromom karcinoma nevoidnih bazalnih ćelija i kod multilokularnih lezija.[23][24]

Na razliku u pojavu recidiva utiču velike različitosti u tehnici hirurških metoda i različitog vremena praćenja pacijenta nakon hirurške terapije. Vrsta operacije možda nije jedini faktor i neki autori smatraju da recidiv može biti povezan s biološkom prirodom same lezije i ekspresijom proliferativnih markera kao što je Ki-67.[25][26]

Većina recidiva javlja se nakon konzervativnih tretmana jednostavne enukleacije lezije.[7][27][28]

Dijagnoza уреди

Odontogene keratociste rentgenološki mogu biti unilokularne ili multilokularne, kao okrugla ili ovalna oštro ograničena prosvjetljenja u gornjoj ili donjoj vilici. [3] Tipična radiološke karakteristike odontogenih keratocista nisu potpune za postavljanje sigurne dijagnoze jer ostale lezije vilice mogu ponekad pokazivati slične radiološke promene pa je za preciznu dijagnostiku potrebna i potvrda histološkim nalazom.

Panoramska radiografija уреди

Panoramska radiografija je ravan prikaz zakrivljenih površina maksilarnih i mandibularnih zubnih lukova i pomaže u preliminarnoj proceni lokacije, veličine, oblika, rubova i proširenja odontogenih lezija, kao što su OKC. Međutim, ova radiografska tehnika ima ograničenu ulogu jer pruža dvodimenzionalni prikaz maksilofacijalnih struktura uz povećanje, geometrijsku distorziju i preklapanje. Stoga, da bi se prevazišla ograničenja panoramske radiografije, često je potreban trodimenzionalni modalitet snimanja za preoperativno planiranje, posebno kod većih lezija.

Radiografski, OKC se pojavljuju kao dobro definisana unilokularna ili multilokularna radiolucencija ograničena kortikiranim rubovima. Unilokularne lezije su dominantne, dok se multilokularna varijanta uočava u približno 30% slučajeva, najčešće u donjoj čeljusti.[29][15] Na panoramskoj radiografiji, mandibularni unilokularni OKC mogu pokazati male i nepotpune septa unutar lezija; ovaj nalaz je češći kod većih nego kod manjih OKC.

  • Panoramska radiografija odontogenih keratocista
  •  
    Klasični keratocistični odontogeni tumor
  •  
    Masivni keratocistični odontogeni tumor.

Radiografske karakteristike OKC nisu patognomonične, posebno kod manjih unilokularnih lezija.[30] Kada se mali unilokularni OKC pojavi u prednjem sekstantu maksile, može simulirati druge odontogene i neodontogene ciste, kao što su radikularna cista, lateralna parodontalna cista ili nazopalatinska cista.[31][32]

Veliki OKC mandibule imaju tendenciju da rastu pretežno uz dužini deo kosti uz minimalnu buko-lingvalnu ekspanziju, posebno unutar tela.[30] Na panoramskoj radiografiji, ovaj neobičan obrazac rasta može odrediti ekstenzivnu radiolucentnu leziju sa značajnim meziodstalnim dimenzijama i bez značajne ekspanzije korteksa. Sa druge strane, veliki maksilarni OKC pokazuju značajno proširenje alveolarne kosti i imaju tendenciju da zahvate susedne strukture. Posebno, kada maksilarni OKC potiče iz molarnog regiona, često se vidi proširenje u maksilarni sinus.[33]

Radiografski, OKC mogu pokazati pomeranje zuba i resorpciju korena; ovaj poslednji nalaz je neuobičajena radiografska karakteristika OKC, sa prijavljenom incidencom koja varira od 1,3 do 11%.[15] U literatura je objavljeno da perforacija kortikalne kosti nije neobična karakteristika OKC, sa intraoperativnom incidencom koja varira od 39 do 51%.[15] Međutim, ovaj nalaz se vrlo retko otkriva na panoramskoj radiografiji i u načelu je ograničen na alveolarni greben.

Konusna i multidetektorska kompjuterska tomografija уреди

U kliničkoj rutini postoje dve glavne CT tehnike koje se obično koriste za procenu maksilofacijalnih bolesti:

  • CT konusnog zraka (CBCT)
  • multidetektorski CT (MDCT).

Oba CT modaliteta se obično smatraju adekvatnima za dijagnosticiranje OKC i preoperativno planiranje, zbog njihove sposobnosti da generišu visokokvalitetne slike multiplanarne rekonstrukcije (MPR) u različitim ravnima. Osim toga, korišćenjem namenskog softvera za rekonstrukciju zubnih lukova (DentaScan), trodimenzionalni skup podataka proizveden od strane oba modaliteta može se dalje obraditi u MPR snimcima koji su ili paralelni (panoramski) ili vertikalni (poprečni presek) na krivinu alveolarne kosti. Ove MPR slike visoke rezolucije omogućavaju trodimenzionalni prikaz čeljusti i pružaju detaljne informacije o OKC-u i njegovom odnosu sa okolnim strukturama.

Glavna prednost koja čini CBCT posebno atraktivnom tehnikom u evaluaciji maksilarnih i mandibularnih lezija je njena veća prostorna rezolucija u odnosu na MDCT. Nasuprot tome, glavni nedostatak CBCT-a je loša rezolucija kontrasta, koja nije prikladna za razlikovanje kontrasta mekih tkiva. Dakle, CBCT nije u stanju da proceni proširenje u meka tkiva i isključuje mogućnost injekcije kontrastnog sredstva.[34]. U procjeni OKC-a, CBCT se smatra efikasnijim za demonstriranje koštanih promjena kortikalnih ploča vilica (bukalni, palatinalni ili lingvalni korteks), dok je MDCT efikasan u proceni unutrašnje gustine i proširenja u meko tkivo.

Kao i kod panoramske radiografije, CT je u stanju da prikaže glavne radiološke karakteristike OKC-a, kao što su veličina, oblik (hidraulični ili scalopirani), ivice (dobro definisane i kortikirane), unutrašnji izgled (uni- ili multilokularni) i efekti na susedne strukture (pomak zuba, resorpcija korijena, elevacija dna maksilarnog sinusa, donji pomak mandibularnog kanala).[35] Osim toga, CT pokazuje i druge karakteristike OKC-a, kao što su koštane promene (širenje u bukoliingvalnom/palatalnom smeru i erozija), unutrašnja gustina i proširenje u meko tkivo.

Stoga se CT smatra superiornijim od konvencionalne radiografije u razlikovanju OKC-a od drugih unilokularnih ili multilokularnih osteolitičkih lezija i u preoperativnoj proceni.

U mandibuli, OKC imaju tendenciju da rastu pretežno meziodistalno duž dužine kosti, uzrokujući minimalno širenje bukalne i lingvalne kortikalne ploče.[36] Međutim, u nekim slučajevima, OKC se može proširiti i erodirati korteksa..

Magnetna rezonanca уреди

U proceni cističnih lezija čeljusti, MRT se uglavnom izvodi kao komplementarna tehnika CT-u (CBCT ili MDCT), i može biti korisna u odabranim slučajevima da pruži bolji prikaz unutrašnjih karakteristika i zahvaćenost mekih tkiva

OKC obično pokazuju različit intenzitet signala na MRT slikama, koji odražavaju materijale sadržane unutar lezija. Oni su predstavljeni velikom količinom keratina koji je ponekad povezan sa hijalinskim telima u prisustvu upale.[37]

MRT sa difuzijsko-ponderisanim imidžingom (akronim DWI) i izračunatim prividnim koeficijentom difuzije (ADC) je osetljiv na fiziološke parametre kao što su celularnost tkiva, promer jedra i citoplazme i integritet ćelijskih membrana, čime se pružaju informacije o mikrostrukturi živih tkiva.[38] DWI može biti koristan kao pomoćno sredstvo za diferencijaciju između OKC-a i drugih odontogenih tumora, koji mogu imati preklapajuće nalaze na slikama na konvencionalnim MRI sekvencama.[39][40]

Terapija уреди

​Terapiju ciste određuje njena etiologija i patologija, što s jedne strane znači da treba snabdeti ili odstraniti zub uzročnik, a s druge strane da treba odstraniti elemente koji spajaju cističnu tečnost u zatvorenu šupljinu ciste. Prema načinu lečenja terapija se formalno deli na terapiju hemijskim sredstvima i hiruršku terapiju.[3]

​Različite hirurške opcije, uključujući enukleaciju samu ili povezanu s dodatnim merama (ostektomija, Carnoyev rastvor, krioterapija), marsupijalizaciju i dekompresiju, marginalnu ili segmentalnu resekciju.[27]

​Zbrinjavanje OKC-a ima za cilj smanjenje rizika od recidiva uz istovremeno minimiziranje morbiditeta za pacijenta. U ovom trenutku ne postoji konsenzus o najboljem modalitetu liječenja.

U izboru prikladnijeg tretmana učestvuju različiti faktori, uključujući veličinu i lokaciju lezije, unilokularnost ili multilokularnost, prisustvo kortikalne perforacije ili zahvaćenosti mekog tkiva i starost pacijenta.

U sistematskom pregledu literature, Johnson et al. pokazalo je da je enukleacija povezana s najvećom stopom recidiva od oko 30%, nakon čega sledi samo marsupijalizacija (otprilike 18% stopa recidiva).

Povezanost enukleacije lezije sa dodatnom tehnikom hemijske kauterizacije sa Carnoy-ovim rastvorom, mešavinom hloroforma, apsolutnog etanola, glacijalne sirćetne kiseline i gvožđe hlorida, značajno je smanjila stope recidiva na oko 8%.[28]

Hirurška resekcija, marginalna i segmentalna, povezana je s najnižom stopom recidiva, ali se zbog morbiditeta ne preporučuje kao primarni modalitet lečenja i trebala bi biti rezervisana za ponovno lečenje pacijenata koji pate od višestrukih ponavljajućih lezija.[28]

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ а б Sher M. Cysts of the Oral Regions. Stoneham: Butterworth-Heinemann, 1992.
  2. ^ а б Kramer IRH, Pindborg JJ, Sher M: Histological typing of odontogenic tumors. World Health Organization International histological classification of tumours. Berlin: Springer Verlag, 1992.
  3. ^ а б в Knežević G. I sur. Oralna kirurgija 2 dio; Medicinska naklada, Zagreb, 2003.
  4. ^ Zacharides N, Papanicolaou S, Triantafyllon D. Odontogenic keratocysts: review of the literature and report of 16 cases. J Oral Maxillofac Surg. 1985;43:117
  5. ^ а б Orihovac Ž, Vidaković B, Vujnovac T. (2008). „Kirurško liječenje velike ciste donje čeljusti”. Acta Stomatol Croat. 38: 53—8. 
  6. ^ Philipsen HP (1956) Om keratocyster (kolesteratomer) i kaeberne. Tandlaegebladet 60:963–971
  7. ^ а б Antonoglou GN, Sándor GK, Koidou VP, Papageorgiou SN (2014) Non-syndromic and syndromic keratocystic odontogenic tumors: systematic review and meta-analysis of recurrences. J Craniomaxillofac Surg 42:e364–e371
  8. ^ El-Naggar AK, Chan JKC, Grandis JR, Takata T, Slootweg PJ (2017) WHO classification of head and neck tumours, 4th edn. IARC Press, Lyon
  9. ^ Speight, Paul M.; Takata, Takashi (2017). „New tumour entities in the 4th edition of the World Health Organization Classification of Head and Neck tumours: odontogenic and maxillofacial bone tumours.”. Virchows Arch 472:331–339. 472 (3): 331—339. PMC 5886999  . PMID 28674741. doi:10.1007/s00428-017-2182-3. 
  10. ^ Meara JG, Li KK, Shah SS, Cunningham MJ (1996) Odontogenic keratocysts in the pediatric population. Arch Otolaryngol Head Neck Surg 122:725–728
  11. ^ Brannon RB (1976) The odontogenic keratocyst. A clinicopathologic study of 312 cases. Part I. Clinical features. Oral Surg Oral Med Oral Pathol 42:54–72
  12. ^ Woolgar JA, Rippin JW, Browne RM (1987) The odontogenic keratocyst and its occurrence in the nevoid basal cell carcinoma syndrome. Oral Surg Oral Med Oral Pathol 64:727–730
  13. ^ а б Bilodeau EA, Collins BM (2017) Odontogenic cysts and neoplasms. Surg Pathol Clin 10:177–222
  14. ^ Johnson NR, Gannon OM, Savage NW, Batstone MD (2014) Frequency of odontogenic cysts and tumors: a systematic review. J Investig Clin Dent 5:9–14
  15. ^ а б в г Chirapathomsakul D, Sastravaha P, Jansisyanont P (2006) A review of odontogenic keratocysts and the behavior of recurrences. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 101:5–9
  16. ^ Avril L, Lombardi T, Ailianou A et al (2014) Radiolucent lesions of the mandible: a pattern-based approach to diagnosis. Insights Imaging 5:85–101
  17. ^ Ezsias A. Longitudinal in vivo observations on odontogenic keratocyst over a period of 4 years. Int J Oral Maxillofac Surg.. 30. 2001: 80—2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ P, Bucci P, Pannone G, Consulo U, Procaccini M. „Early diagnosis of nevoid basal cell syndrome”. J Am Dent Assoc. 130: 669—74. 1999. 
  19. ^ Aragaki T, Michi Y, Katsube K et al (2010) Comprehensive keratin profiling reveals different histopathogenesis of keratocystic odontogenic tumor and orthokeratinized odontogenic cyst. Hum Pathol 41:1718–1725
  20. ^ Barnes L, Eveson JW, Reichart P, Sidransky D (eds) (2005) Chapter 6. Odontogenic tumours. World Health Organization classification of tumors: pathology and genetics of head and neck tumours. IARC Press, Lyon
  21. ^ Cimaš Karađole M. Magistarski rad: Histološke osobitosti odontobene keratociste. Zagreb, 2002.
  22. ^ Jokić D, Knežević G, Kotarac Knežević A. Kirurško – ortodontsko liječenje razvojnih odontogenih cista čeljusti. Acta Stomal Croat. . 39. 2005: 113—9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  23. ^ Shear M (2002) The aggressive nature of the odontogenic keratocyst: is it a benign cystic neoplasm? Part 2. Proliferation and genetic studies. Oral Oncol 38:323–331
  24. ^ Myoung H, Hong SP, Hong SD et al (2001) Odontogenic keratocyst: review of 256 cases for recurrence and clinicopathologic parameters. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 91:328–333
  25. ^ González-Alva P, Tanaka A, Oku Y et al (2008) Keratocystic odontogenic tumor: a retrospective study of 183 cases. J Oral Sci 50:205–212
  26. ^ Kuroyanagi N, Sakuma H, Miyabe S et al (2009) Prognostic factors for keratocystic odontogenic tumor (odontogenic keratocyst): analysis of clinico-pathologic and immunohistochemical findings in cysts treated by enucleation. J Oral Pathol Med 38:386–392
  27. ^ а б Mendes RA, Carvalho JF, van der Waal I (2010) Characterization and management of the keratocystic odontogenic tumor in relation to its histopathological and biological features. Oral Oncol 46:219–225
  28. ^ а б в Johnson NR, Batstone MD, Savage NW (2013) Management and recurrence of keratocystic odontogenic tumor: a systematic review. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol 116:e271–e276
  29. ^ Sánchez-Burgos R, González-Martín-Moro J, Pérez-Fernández E, Burgueño-García M (2014) Clinical, radiological and therapeutic features of keratocystic odontogenic tumours: a study over a decade. J Clin Exp Dent 6:e259–e264
  30. ^ а б MacDonald D (2016) Lesions of the jaws presenting as radiolucencies on cone-beam CT. Clin Radiol 71:972–985
  31. ^ Ali M, Baughman RA (2003) Maxillary odontogenic keratocyst: a common and serious clinical misdiagnosis. J Am Dent Assoc 134:877–883
  32. ^ Neville BW, Damm DD, Brock T (1997) Odontogenic keratocysts of the midline maxillary region. J Oral Maxillofac Surg 55:340–344
  33. ^ MacDonald-Jankowski DS (2011) Keratocystic odontogenic tumour: systematic review. Dentomaxillofac Radiol 40:1–23
  34. ^ Hodez C, Griffaton-Taillandier C, Bensimon I (2011) Cone-beam imaging: applications in ENT. Eur Ann Otorhinolaryngol Head Neck Dis 128:65–78
  35. ^ Koenig LJ, Tamimi DF, Petrikowski CG, Perschbacher SE (2017) Diagnostic imaging: oral and maxillofacial, 2nd edn. Elsevier
  36. ^ Mosier KM (2015) Lesions of the jaw. Semin Ultrasound CT MR 36:444–450
  37. ^ Hisatomi M, Asaumi J, Konouchi H, Shigehara H, Yanagi Y, Kishi K (2003) MR imaging of epithelial cysts of the oral and maxillofacial region. Eur J Radiol 48:178–182
  38. ^ Bammer R (2003) Basic principles of diffusion-weighted imaging. Eur J Radiol 45:169–184
  39. ^ Sumi M, Ichikawa Y, Katayama I, Tashiro S, Nakamura T (2008) Diffusion-weighted MR imaging of ameloblastomas and keratocystic odontogenic tumors: differentiation by apparent diffusion coefficients of cystic lesions. AJNR Am J Neuroradiol 29:1897–1901
  40. ^ Srinivasan K, Seith Bhalla A, Sharma R, Kumar A, Roychoudhury A, Bhutia O (2012) Diffusion-weighted imaging in the evaluation of odontogenic cysts and tumours. Br J Radiol 85:e864–e870

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Odontogena_keratocista&oldid=27448394”