Џиновски ластин репак

(преусмерено са Papilio cresphontes)

Џиновски ластин репак (лат. Papilio cresphontes) је врста ластиног репка који насељава различите делове Северне Америке, нарочито југ и исток континента. Са распоном крила од око 10-16 cm[1], то је највећи лептир у САД.

Џиновски ластин репак
Није процењен (IUCN 3.1)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Породица: Papilionidae
Род: Papilio
Врста:
P. cresphontes
Биномно име
Papilio cresphontes
Cramer (1777)

Опис

уреди

Адулт

уреди
 
Доња страна крила

Тело и крила адулта су тамносмеђа до црна са жутим обручима. На карактеристичним реповима постоје шаре попут „очију“. Абдомен има жуте колутиће уз већ наведене смеђе. Одрасли лептири су прилично слични сродној врсти P. thoas.

Гусенице

уреди
 
Гусеница приликом одбрамбеног става.

Зрела гусеница личи на птичји измет како би одвратила предатора, а ако то не функционише, онда користи своје црвене мирисне жлезде (осметеријум). Обојена је прљаво смеђе или маслинасто са белим мрљама и мањим пурпурним мрљама. Познате су по томе што штете пољопривредним усевима.

Ареал и станиште

уреди

Најчешће се виђа у белогоричној шуми и воћњацима цитруса где се сматрају главним штеточинама. Оне полете, од маја до августа, где се формирају два јата на северу и три на југу. Они се крећу од јужне Калифорније, Аризона као и са крајњег југа као што је северни део Мексика до југоисточног дела Канаде.

Животни циклус

уреди

Одрасла женка полаже своја јаја појединачно на биљкама које ће бити домаћини гусеницама. Јаја су светлонаранџаста, али потамне са временом. Гусеница која се излеже онда једе и расте до око 2 цм пре него што постане лутка. Они остају у фази лутке преко зиме и излазе из ње у пролеће.

Референце

уреди
  1. ^ Џиновски ластин репак. (2006). Лептири и мољци Северне Америке., Приступљено 15. 4. 2007, са сајта „лептири и мољци“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2010)
  2. ^ Џиновски ластин репак. (2006-2007). Карактеристике живих бића., Приступљено 15. 4. 2007, са сајта „жива бића“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2008)

Литература

уреди