Usev ili poljoprivredna kultura je naziv za biljke (ono što je posejano i izniklo[1]) koje su uzgajane u svrhu proizvodnje hrane za ljude ili stoku, goriva, industrijskog materijala ili u neku drugu svrhu. Proizvod, koji se dobija žetvom se naziva prinos. Usev se može odnositi na delove biljke koji se ubiraju ili na žetvu u prerađenom stanju. Većina useva se uzgaja putem poljoprivrede ili akvakulture. Pojam useva se obično proširuje tako da obuhvata makroskopske gljive (npr. pečurke) i alge[2] (algokultura[3][4][5][6][7]).

Domestikovane biljke

Većina useva se ubira kao hrana za ljude ili krmno bilje za stoku. Neki usevi se sakupljaju iz divljine (uključujući intenzivno sakupljanje, npr. ženšen[8][9]).

Važne neprehrambene kulture uključuju hortikulturu, cvećarstvo i industrijske useve. Hortikulturni usevi obuhvataju biljke koje se koriste za druge useve (npr. voćke). Cvetne kulture uključuju rasadne biljke, sobne biljke, cvetnice u vrtu i cveće u saksijama, rezane kultivisane biljke i rezano cveće. Industrijske kulture se proizvode za odećú (vlaknasti usevi), biogorivo (energetski usevi,[10][11] gorivo iz algi), ili medicinu (lekovito bilje).

Važni prehrambeni usevi

уреди
 
Sušenje useva u domaćinstvu u Pandžabu, Indija.

Značaj useva znatno varira od regiona do regiona. Na globalnom nivou, sledeći usevi najviše doprinose snabdevanju namirnicama (vrednosti kcal/osoba/ dan za 2013. godinu date su u zagradama): pirinač (541 kcal), pšenica (527 kcal), šećerna trska i ostali šećerni usevi (200 kcal), kukuruz (147 kcal), sojino ulje (82 kcal), ostalo povrće (74 kcal), krompir (64 kcal), palmino ulje (52 kcal), tapioka (37 kcal), mahunarke (37 kcal), suncokretovo ulje (35 kcal), ulje uljane repice i senfa (34 kcal), ostalo voće (31 kcal), sirak (28 kcal), proso (27 kcal), kikiriki (25 kcal), pasulj (23 kcal), slatki krompir (22 kcal), banane (21 kcal), razni orašasti plodovi (16 kcal), soja (14 kcal), pamučno ulje (13 kcal), ulje kikirikija (13 kcal), jam (13 kcal).[12] Mnogi od globalno naizgled manjih useva regionalno su veoma važni. Na primer, u Africi dominiraju korenasti i lukovičasti usevi dominiraju sa 421 kcal/osoba/dnevno, a sirak i proso doprinose sa 135 kcal i 90 kcal, respektivno.[12]

U pogledu proizvedene težine, najvažniji su sedeći usevi (globalna proizvodnja u hiljadama metričkih tona):[13]

Usev 2000 2013
Šećerna trska 1,256,380 1.877.110
Kukuruz 592,479 1.016.740
Pirinač 599,355 745.710
Žito 585,691 713.183
Krompir 327,600 368.096

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ^ „How much oxygen comes from the ocean?”. National Ocean Service. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 23. 11. 2021. 
  3. ^ Huesemann, M.; Williams, P.; Edmundson, Scott J.; Chen, P.; Kruk, R.; Cullinan, V.; Crowe, B.; Lundquist, T. (септембар 2017). „The laboratory environmental algae pond simulator (LEAPS) photobioreactor: Validation using outdoor pond cultures of Chlorella sorokiniana and Nannochloropsis salina”. Algal Research. 26: 39—46. ISSN 2211-9264. OSTI 1581797. doi:10.1016/j.algal.2017.06.017. 
  4. ^ Lane, Katie; Derbyshire, Emma; Li, Weili; Brennan, Charles (јануар 2014). „Bioavailability and Potential Uses of Vegetarian Sources of Omega-3 Fatty Acids: A Review of the Literature”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (5): 572—579. PMID 24261532. S2CID 30307483. doi:10.1080/10408398.2011.596292. 
  5. ^ Winwood, R.J. (2013). „Algal oil as a source of omega-3 fatty acids”. Food Enrichment with Omega-3 Fatty Acids: 389—404. ISBN 9780857094285. doi:10.1533/9780857098863.4.389. 
  6. ^ Lenihan-Geels, Georgia; Bishop, Karen; Ferguson, Lynnette (18. 4. 2013). „Alternative Sources of Omega-3 Fats: Can We Find a Sustainable Substitute for Fish?”. Nutrients. 5 (4): 1301—1315. PMC 3705349 . PMID 23598439. doi:10.3390/nu5041301 . 
  7. ^ Venkatesh, G. (1. 3. 2022). „Circular Bio-economy—Paradigm for the Future: Systematic Review of Scientific Journal Publications from 2015 to 2021”. Circular Economy and Sustainability (на језику: енглески). 2 (1): 231—279. ISSN 2730-5988. doi:10.1007/s43615-021-00084-3 . 
  8. ^ „Ginseng”. Drugs.com. 2019. Приступљено 1. 4. 2019. 
  9. ^ „Asian ginseng”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health, Bethesda, MD. септембар 2016. Приступљено 10. 2. 2017. 
  10. ^ Mola-Yudego, Blas; Aronsson, Pär (септембар 2008). „Yield models for commercial willow biomass plantations in Sweden”. Biomass and Bioenergy. 32 (9): 829—837. doi:10.1016/j.biombioe.2008.01.002. 
  11. ^ Agostini, Francesco; Gregory, Andrew S.; Richter, Goetz M. (15. 1. 2015). „Carbon Sequestration by Perennial Energy Crops: Is the Jury Still Out?”. BioEnergy Research. 8 (3): 1057—1080. PMC 4732603 . PMID 26855689. doi:10.1007/s12155-014-9571-0. 
  12. ^ а б „FAOstats Food Supply - Crops Primary Equivalent”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistics Division. 2017. 
  13. ^ FAO 2015. FAO Statistical Pocketbook. 2015. ISBN 978-92-5-108802-9. стр. 28.

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди