Planinski javor, grčki javor ili mlječac (lat. Acer heldreichii Orph.) je vrsta roda Acer L.

Planinski javor
Acer heldreichii Orph.
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Sapindales
Porodica: Sapindaceae
Rod: Acer
Sekcija: A. sect. Acer
Serija: A. ser. Acer
Vrsta:
A. heldreichii
Binomno ime
Acer heldreichii

Opšte karakteristike

уреди
 
Acer heldreichii Presl.

Planinski javor je srednje visoko listopadno drvo, visoko i preko 30 m, sa prsnim prečnikom i preko 100 cm. Stablo je pravo, a krošnja je široka, okrugla i razgranata. Opštim izgledom i korom koja u starosti puca u krupne, tanke, nepravilne ljuspe, je sličan javoru (Acer pseudoplatanus L.). Međutim, od javora se razlikuje u rasprostranjenju (horološki), staništu (ekološki), obliku listova i cvastima (morfološki). Jednogodišnji izdanci su goli, crvenkasto smeđi, sjajni, sa mnogo markiranih lenticela. Koren je jako razvijen i duboko prodire u zemljište, pa planinski javor ne strada od vetroizvala. Pupoljci su sa crvenkastim i golim ljuspama. Listovi su na peteljkama crvenkaste boje, dugim približno koliko i liska, duboko deljeni, ponekad skoro do osnove liske, sa pet režnjeva. Režnjevi su duguljasti, sa manjim režnjevima i zupcima pri vrhu. Listovi su dugi do 14 cm, na licu sjajni, tamno zeleni, a na naličju sivkasto-zeleni, sa čupercima rđastih dlačica u pazuhu nerava ili skoro goli. Cvasti su prvo skoro uspravne metlice, ali kasnije duge i viseće, gole. U zavisnosti od nadmorske visine, cveta od maja do juna. Plodovi su zreli u septembru i oktobru, a dugi su do 6 cm, sa razmaknutim ili ukrštenim krilima, proširenim pri vrhu, a gnezdima semena spolja golim ili retko dlakavim.

Rasprostranjenje i stanište

уреди

Planinski javor je endemit Balkanskog poluostrva. Uglavnom se javlja iznad regiona bukve sa jelom, u pojasu munike, smrče ili pretplaninske bukve, na nadmorskim visinama od 1200 do 1800 m, kako na krečnjačkim, tako i na silikatnim masivima, na različitim tipovima zemljišta, od organomineralnih rendzina do kiselih smeđih zemljišta i podzola. Najčešće naseljava severne ekspozicije i udoline, na mestima gde se duže zadržava sneg.

Varijabilnost vrste

уреди

Od tri opisane podvrste planinskog javora, samo subsp. macropterum je konstatovana u Srbiji.

  • subsp. heldreichii
  • subsp. bulgaricus Lakušić
  • subsp. macropterum (Vis.) Pax
    • var. visianii
      • f. visianii
      • f. trichocarpum (K. Maly) Beck
    • var. pancicii
      • f. pancicii
      • f. cruciatum Jov.
      • f. obtusatum Jov.

Privredni značaj

уреди

Planinski javor na većim nadmorskim visinama zamenjuje javor (Acer pseudoplatanus L.), a delom i bukvu (Fagus sylvatica L.). Koristi se kao drvo za građu. Mogao bi se koristiti kao dekorativna vrsta, jer ima krupne crvenkaste plodove i interesantno duboko deljeno lišće.[2] [3] [4]

Galerija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Crowley, D.; Rivers, M.C. (2017). Acer heldreichii. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T193594A2244672. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T193594A2244672.en . Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  3. ^ T. G. Tutin; et al. Flora Europaea. Cambridge University Press. 
  4. ^ Šilić, Čedomil (1990). Atlas drveća i grmlja. IP SVJETLOST, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. 

Spoljašnje veze

уреди