Resinhronizaciona terapija miokarda
Resinhronizaciona terapija miokarda (akronim CRT od eng. reči Cardiac Resynchronization Therapy) jedan je od način lečenja bolesnika sa sistolnom srčanom slabošću srca, rezistentnom na optimalnu medikamentnu terapiju, naročito kod umerenih i teških oblika dilatativne kardiomiopatije sa blokom leve grane, EF < 35% i širokim QRS >120 ms. Da je ovaj način lečenja široko prihvaćen potvrđuju zvanične preporuke za primenu resinhronizacionra terapijr miokarda od strane Amerčkog (AHA/ACC/HRS preporuke)[1] i Evropskog udrušenja kardiologa (ESC preporuke).[2] Takođe brojne kliničke studije pokazale su mnoge prednosti u u primeni resinhronizacione terapije miokarda u lečenju bolesnika sa sistolnom srčanom slabošću srca, rezistentnom na optimalnu medikamentnu terapiju. Ove prednosti se odnose na: poboljšanje simptoma, toleranciju napora, kvalitet života i dugoročnu prognozu, uključujući mortalitet i dužinu trajanja hospitalizacija kod ovih bolesnika.[3][4][5]
| Resinhronizaciona terapija miokarda | |
|---|---|
 Radiogram načinjen nakon ugrađenje uređaja za resinhronizacionu terapiju miokarda | |
| ICD-9-CM | 00.51, 00.54 |
| MeSH | D058409 |
| eMedicine | 1839506-devices |
Prednosti CRT -a уреди
Pošto resinhronizaciona terapija miokarda poboljšava efikasnost srca i povećava protok krvi, kod pacijenta se javlja ublažavanje nekih simptoma srčane insuficijencije - kao što je otežano disanje.[6]
Kako bi se postigli još bolji rezultati CRT se često kombinuje sa drugim tretmanima.
Do danas, kliničke studije su pokazuju da je CRT jednako efikasan i za muškarce i za žene.[6]
Kliničke studije takođe ukazuju na smanjenje trajanja hospitalizacije i morbiditeta, kao i poboljšanje kvaliteta života.
Indikacije уреди
Kandidati za CRT su pacijente sa srčanom insuficijencijom sa umerenim do teškim simptomima i čija leva i desna komora srca ne kucaju složno.[6]
Kontraindikacije уреди
Resinhronizaciona terapija miokarda nije efikasan za svakoga i nije za pacijente sa blagim simptomima srčane insuficijencije, dijastolnom srčanom insuficijencijom ili za one koji nemaju problema s tim da komore ne kucaju zajedno.[6]
Takođe nije pogodan za pacijente koji nisu u potpunosti sproveli korekciju stanja putem terapija lekovima.
Ograničenja уреди
Još uvek oko 30 % bolesnika tretiranih sa CRT nemaju adekvatan pozitivan klinički odgovor, u vidu poboljšanja posle CRT (non responders). Brojna istraživanja su pokušavala da definišu kriterijume za selekciju bolesnika koji će dobro odgovoriti na CRT (zvani responders) kako bi njihovo lečenje bilo isplativo i efikasno.[2]
Kriterijumi za izbor pacijenata уреди
Brojna istraživanja su pokušavala da definišu kriterijume za selekciju bolesnika koji će dobro odgovoriti na CRT (responders) kako bi njihovo lečenje bilo isplativo i efikasno. Kako se u tome nije uspelo parametri za procenu mehaničke disinhronije za sada nisu uvršteni u zvanične preporuke i kriterijume za selekciju bolesnika za CRT.[2][7]
EKG уреди
Širina QRS kompleksa u EKG-u koja je bila u početku vodeći kriterijum za selekciju bolesnika za CRT, pokazala se kao nedovoljno precizna metoda.[8]
Specifična merenja уреди
Kasnija istraživanja su sugerisala specifičnija merenja, odnosno određivanje mehaničke disinhronije srca drugim metodama: ehokardiografski, magnetnom rezonancijom i radionukleidnim metodama. Po raznovrsnosti i broju primenjenih metoda izdvojila se ehokardiografija. Za procenu asinhronije miokarda korišćene su različite ehokardiografske tehnike: jednodimenziona M-mod ehokardiografija, dvodimenziona 2D ehokardiografija, color doppler eho, trodimenziona ehokardiografija (3D-eho), strain i strain rate, speckletracking eho, pulsni tkivni doppler (PWTDI), razni modaliteti tkivnog doplera (TDI).[2]
Ehokardiografija se pokazala korisnom u otkrivanju asinhronije i kvantitativnoj proceni težine asinhronije6 . Međutim, PROSPECT studija,[9] je pokazala da nijedan ehokardiografski parametar za procenu mehaničke disinhronije srca, zbog skromne specifičnosti i senzitivnosti, nije dovoljno dobar da predvidi dobar ehokardiografski i klinički odgovor na CRT.[2]
Metoda уреди
* Atrijalni provod na desnom dodatku
* Odvod desne komore na vrhu
* Odvod leve komore kroz koronarni sinus.[10]
Resinhronizaciona terapija miokarda zahteva postavljanje električnog uređaja za biventrikularni pejsing, zajedno sa postavljanjem (najmanje) dva provodnika pejsinga, kako bi se olakšao stabilan pejsing leve i desne komore.
Svi elementi, prva faza procesa postavljaju se u lokalnoj anestezija, nakon čega sledi rez kako bi se omogućio pristup kroz otvor odgovarajuće vene, kroz koji se mogu ubaciti elektrode i uređaj.[11]
Postavljanje elektrode desne komore уреди
Nakon venepunkcije žica za vođenje se ubacuje u venu, i kroz nju se vodi, (uz pomoć rendgenskog snimanja u realnom vremenu), do desne komore. Žica za vođenje se zatim koristi kao pomoćno sredstvo pri postavljanju elektrode koja prolazi kroz venski sistem u desnu komoru gde se elektroda ugrađuje.[11]
Postavljanje elektrode leve komore уреди
Ovo se obično izvodi nakon postavljanja RV elektrode, pri čemu RV elektroda obezbeđuje rezervnu kopiju u slučaju slučajnog oštećenja električnih vlakana srca, i mogućnosti uzrokovanja asistolniog događaj. Kao i kod RV provodnika, prvo se ubacuje žica za vođenje, što omogućava umetanje katetera za više isporuka. Kateter se zatim manevriše do otvora koronarnog sinusa u desnom atrijumu. Odavde se ubrizgava kontrastno sredstvo, omogućavajući hirurškom timu da dobije flebobogram koronarnog sinusa kako bi usmerilo postavljanje u najpogodniju koronarnu venu.[11]
Kada se dobije flebogram, kateter za više isporuka se koristi za vođenje od izabrane ulazne vene, u desnu pretkomoru, kroz koronarni sinus i u odgovarajuću srčanu venu.[11]
Postavljanje elektrode leve komore je najkomplikovaniji i potencijalno najopasniji element operacije, zbog značajne varijabilnosti strukture koronarnih vena. Promene u strukturi srca, masnim naslagama, zaliscima i prirodnim varijacijama uzrokuju dodatne komplikacije u procesu kanulacije.[11]
Postavljanje uređaja уреди
Uređaj se zatim plasira u potkožni džep koji je stvorio hirurg, a izbor leve ili desne strane grudnog zida određen je uglavnom preferencijama pacijenta ili lokacijom već postojećeg uređaja. Uređaj, sličan onom kod tradicionalnog pejsmejkera, generalno nije veći od džepnog sata i ima umetka za elektrode. [11]
Izvori уреди
- ^ Epstein AE, DiMarco JP, Ellenbogen KA, Estes MNA, Freedman RA, Gettes LS, et al. ACC/AHA/HRS 2008 Guidelines for Device-Based Therapy of Cardiac Rhythm Abnormalities. J Am Coll Cardiol 2008;51:1-6.
- ^ а б в г д Milan Ž. Petrović, Marija T. Petrović, Goran Milašinović,Bosiljka Vujisić Tešić, Danijela Trifunović Zamaklar, Ivana Nedeljković, Marija Boričić1, Ivana Petrović, Marko Banović. Značaj standardne dvodimenzionalne i jednodimenzionalne ehokardiografije u proceni dobrog odgovora na resinhronizacionu terapiju miokarda kod bolesnika sa teškom dilatativnom kardiomiopatijom i srčanom insuficijencijom – jednogodišnje praćenje. Srce i krvni sudovi 2012; 31(4): 263-268
- ^ Cazeau S, Leclercq C, Lavergne T, et al. Effects of multisite biventricular pacing in patients with heart failure and intraventricular cundtion delay. N Engl J Med 2001; 344: 873-80.
- ^ Abraham WT, Fisher WG, Simith Al, et al. Cardiac resynchronization in chronic heart failure. N Engl J Med 2002;346:1845-53.
- ^ Gras D, Leclercq C, Tang AS, et al.Cardiac resynchronization thjerapy in advanced heart failure – the multicenter InSync clinical study. Eur Heart Fail 2002;4:311-20.
- ^ а б в г „Cardiac Resynchronization Therapy (CRT)”. www.heart.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-29.
- ^ Claland JG, Daubert JC, Erdmann E, et al. The CARE –HF study ( cardiac resynchronization in heart failure study): rationale, design and end-points. Eur Heart Fail 2001; 3:481-9.
- ^ Bleeker GB, Schalij MJ, Molhoek SG, et al. Relation between QRS duration and left ventricular dyssynchrony in patients with endstage heart failure. J Cardiovasc Electrophysiol 2004;15:544-9
- ^ Chung ES, Leon AR, Tavazzi L, et al. Results of the predictors of response to CRT (PROSPECT) trial. Circulation 2008;117:2608-16.
- ^ Mima, Takahiro; Baba, Shiro; Yokoo, Noritaka; Kaichi, Shinji; Doi, Takahiro; Doi, Hiraku; Heike, Toshio (2010). „Effective cardiac resynchronization therapy for an adolescent patient with dilated cardiomyopathy seven years after mitral valve replacement and septal anterior ventricular exclusion”. Journal of Cardiothoracic Surgery. 5 (1): 47. ISSN 1749-8090. PMC 2898667
. PMID 20525228. doi:10.1186/1749-8090-5-47.
- ^ а б в г д ђ „Cardiac Resynchronization Therapy Technique: Approach Considerations, Placement of Pacing Leads, Programming of Device”. emedicine.medscape.com. Приступљено 2021-09-29.
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
