Savet za zalivsku saradnju arapskih država

(преусмерено са Savet za zalivsku saradnju)

Savet za zalivsku saradnju arapskih država (arap. مجلس التعاون لدول الخليج العربية), originalno (i još uvek kolokvijalno) poznat kao Savet za zalivsku saradnju (engl. Gulf Cooperation Council - GCC, مجلس التعاون الخليجي), regionalna je međuvladina politička i ekonomska unija koja se sastoji od svih Arapskih zemalja Persijskog zaliva izuzev Iraka, naime: Bahreina, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije, i Ujedinjenih Arapskih Emirata.[2][3] Povelja GCC-a je potpisana 25. maja 1981. godine. Njom je zvanično osnovana ova institucija.[4]

Savet za zalivsku saradnju arapskih država

Flag of Savet za zalivsku saradnju arapskih država
Zastava
Logo of Savet za zalivsku saradnju arapskih država
Logo
Mapa označava GCC članove
Mapa označava GCC članove
SedištaRiyadh City Logo.svg Rijad,  Saudijska Arabija
Službeni jezikarapski
TypeTrgovinski blok
Membership
Lideri
 Bahrein A. bin Rašid Al Zajani
 Ujedinjeni Arapski Emirati[1]
Uspostavljanje
• Prema GCC
25. maj 1981. god.; pre 39 godina (1981-05-25)
Površina
• Total
2.673.108 km2 (1.032.093 sq mi)
• Voda (%)
0.6%
Populacija
• 2021* procena
65,506,958 (25.)
• Gustina
2.113/km2 (5.472,6/sq mi) (162.)
GDP (PPP)2018 procena
• Total
$3,655 biliona (7.)
• Po glavi
$71,205 (7.)
GDP (nominalno)2018* procena
• Total
$1,638 biliona (11.)
• Po glavi
$34,265 (25.)
Gini (2012)Позитиван пад 28.7
low
HDI (2018)Раст 0.840
very high · 45.
Valuta
Vebsajt
gcc-sg.org
  1. Suma popolacija zemalja članica.

Sve sadašnje zemlje članice su monarhije, uključujući tri ustavne monarhije (Katar, Kuvajt i Bahrein),[5][6] dve apsolutne monarhije (Saudijska Arabija i Oman) i jednu federalnu monarhiju (Ujedinjeni Arapski Emirati, koja se sastoji od sedam država članica, od kojih je svaka apsolutna monarhija sa svojim emirom). Bilo je razgovora o budućem članstvu Jordana, Maroka i Jemena.[7][8]

Godine 2011, Saudijska Arabija se zalagala za transformaciju GCC-a u „Zalivsku uniju” sa čvršćom ekonomskom, političkom i vojnom koordinacijom. Jedna od motivacija ove inicijative je uravnoteživanje iranskog uticaja u regionu.[9][10] Ostale članice organizacije su iznele niz primedbi ovoj inicijativi.[11][12] U 2014. godini, bahreinski premijer Kalifa ibn Salman el Kalifa je napomenuo da trenutni događaji u regionu ukazuju na značaj predloga.[13] Odbrambene snage poluostrva su vojni ogranak GCC-a formiran 1984. godine.

Kako bi umanjile svoju buduću zavisnost od nafte, države GCC-a sprovode sveobuhvatne ekonomske strukturne reforme.[14]

OsnivanjeУреди

 
Šefovi država of the GCC in Abu Dhabi on 25 May 1981[15][16]

Prvobitna unija od 2.673.110 km2 (1.032.093 sq mi) sastojala se od Bahreina, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Sporazum ekonomskog ujedinjavanja zemalja Saveta za zalivsku saradnju potpisan je 11. novembra 1981. u Abu Dabiju, UAE. Ove zemlje se često nazivaju „državama GCC-a” ili „zalivskim zemljama”.

CiljeviУреди

Godine 2001, GCC Vrhovni savet je postavio sledeće ciljeve:

Ova regija je nova fokusna tačka za mnoge događaje, uključujući Azijske igre 2006. godine u Dohi u Kataru. Doha je takođe podnela neuspešnu prijavu za Letnje olimpijske igre 2016. godine. Katar je kasnije izabran za domaćina FIFA Svetskog prvenstva 2022, ali moguće je da bi Katar mogao da izgubi pravo da bude domaćin igara zbog svog lošeg statusa u pogledu ljudskih pravma.[21][22]

Planovi oporavka regije su kritikovani zbog istiskivanja privatnog sektora, neuspeha u postavljanju jasnih prioriteta za rast, neuspeha u povraćaju slabog poverenja potrošača i investitora, i podrivanja dugoročne stabilnosti.[23]

EkonomijaУреди

Interno tržišteУреди

Zajedničko tržište pokrenuto je 1. januara 2008. sa planovima za realizaciju potpuno integrisanog jedinstvenog tržišta.[24] To je olakšalo kretanje robe i usluga. Međutim, implementacija je zaostajala nakon finansijske krize 2009. godine. Stvaranje carinske unije počelo je 2003. godine, a završeno je i u potpunosti je funkcionisalo 1. januara 2015. godine.[25] U januaru 2015, zajedničko tržište je takođe dodatno integrisano, što je omogućilo potpunu ravnopravnost građana GCC-a za rad u državnom i privatnom sektoru, socijalno osiguranje i penziono pokriće, vlasništvo nad nekretninama, kretanje kapitala, pristup obrazovanju, zdravstvu i drugim socijalnim uslugama u svim zemljama članicama. Međutim, neke prepreke su ostale u slobodnom kretanju roba i usluga.[26] Koordinacija poreskih sistema, računovodstvenih standarda i civilnog zakonodavstva je trenutno u toku. U toku je i interoperabilnost profesionalnih kvalifikacija, potvrda osiguranja i ličnih dokumenata.[27]

Monetarna unijaУреди

U 2014. godini Bahrein, Kuvajt, Katar i Saudijska Arabija su preduzeli velike korake kako bi osigurali stvaranje jedinstvene valute. Kuvajtski ministar finansija rekao je da četiri člana napreduju u monetarnoj uniji, ali rekao je da se moraju prevazići neke „tehničke tačke”. On je dodao, „Zajedničko tržište i zajednička centralna banka takođe bi pozicionirali GCC kao jedan entitet, koji bi imao veliki uticaj na međunarodni finansijski sistem”. Primena jedinstvene valute i stvaranje centralne banke nadgleda Monetarni savet.[28]

Trenutno do izvesnog stepena već postoji nominalna jedinstvena valuta GCC-a. Preduzeća trguju koristeći set GCC valuta, kao što je pre uvođenja evra, Evropska monetarna jedinica (ECU) dugo korištena kao nominalni medijum razmene.[27] Planovi za uvođenje jedinstvene valute izrađeni su još 2009. godine, međutim zbog finansijske krize i političkih razlika, UAE i Oman su povukli svoje članstvo.[29]

ReferenceУреди

  1. ^ „Kuwait hopes emir visit to Iran will boost Gulf peace”. Gulf News. Приступљено 23. 7. 2014. 
  2. ^ Hamdan, Sara (4. 1. 2012). „A Call for Private Investment in Gulf Health Care”. New York Times. Приступљено 8. 7. 2013. 
  3. ^ „U.A.E. Quits Gulf Monetary Union”. Wall Street Journal. 21. 5. 2009. Приступљено 8. 7. 2013. »The move represents a rare public rift between members of the GCC, an economic and political union aimed at fostering better ties between the oil-rich Arab states straddling the Persian Gulf.« 
  4. ^ „Charter of the Gulf Cooperation Council (GCC)” (PDF). International Relations and Security Network. Приступљено 2. 3. 2017. 
  5. ^ „US State Dept's Country Political Profile - Qatar” (PDF). 
  6. ^ „US State Dept's Country Political Profile - Bahrain” (PDF). 
  7. ^ Alsharif, Asma (10. 5. 2011). „1-Gulf bloc to consider Jordan, Morocco membership”. Reuters. Приступљено 10. 5. 2011. 
  8. ^ „Yemen to join GCC by 2015”. Arabian Business. Приступљено 15. 4. 2015. 
  9. ^ „GCC Members Consider Future of Union - Al-Monitor: the Pulse of the Middle East”. Al-Monitor. Приступљено 15. 4. 2015. 
  10. ^ Hammond, Andrew (17. 5. 2012). „Analysis: Saudi Gulf union plan stumbles as wary leaders seek detail”. Reuters. 
  11. ^ "Saudi Arabia Seeks Union of Monarchies in Region." The New York Times, 14 May 2012.
  12. ^ „Gulf Union on agenda at annual GCC summit”. Al Arabiya News. english.alarabiya.net. 10. 12. 2013. Приступљено 20. 8. 2014. 
  13. ^ „Gulf Union 'crucial for stability'. Gulf Digital News. 12. 8. 2014. Приступљено 20. 8. 2014. 
  14. ^ „A Return to Reform in the Gulf Cooperation Council”. Stratfor. 24. 1. 2017. Приступљено 20. 2. 2017. 
  15. ^ „Gulf Cooperation Council”. Deutsch Federal Foreign Office. Приступљено 31. 8. 2012. 
  16. ^ Bandar Salman Al Saud (1997). „The GCC security convention” (PDF). University of Glasgow. Приступљено 27. 12. 2013. 
  17. ^ Khan, Mohsin S. (april 2009). The GCC Monetary Union: Choice of Exchange Rate Regime (PDF). Washington DC: Peterson Institute for International Economics. Приступљено 11. 5. 2009. 
  18. ^ Sturm, Michael; Siegfried, Nikolaus (jun 2005). Regional Monetary Integration in the Member States of the Gulf Cooperation Council (PDF). Frankfurt am Main, Germany: European Central Bank. ISSN 1725-6534. Occasional Paper Series, No. 31. Приступљено 11. 5. 2009. 
  19. ^ Abed, George T.; Erbas, S. Nuri; Guerami, Behrouz (1. 4. 2003). The GCC Monetary Union: Some Considerations for the Exchange Rate Regime (PDF). Washington DC, USA: International Monetary Fund (IMF). ISSN 1934-7073. Working Paper No. 03/66. Приступљено 11. 5. 2009. 
  20. ^ „Gulf Currency”. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2015. Приступљено 15. 4. 2015. 
  21. ^ „Qatar 'to be stripped of 2022 World Cup in last-ditch bid to save Blatter's skin'. The Independent (на језику: енглески). 7. 6. 2015. 
  22. ^ Gibson, Owen (16. 12. 2014). „Whistleblower Phaedra Almajid hits back at Fifa’s dismissal of complaint”. The Guardian. 
  23. ^ Saif, Ibrahim; Farah Choucair (14. 5. 2009). „Arab Countries Stumble in the Face of Growing Economic Crisis”. Carnegie Endowment. Приступљено 19. 4. 2013. 
  24. ^ GCC states to launch joint market today Arab Times
  25. ^ „GCC customs union fully operational”. The Peninsula. 3. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2015. Приступљено 11. 1. 2015. 
  26. ^ „GCC ‘common market achieves most goals. The Peninsula. 9. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2015. Приступљено 11. 1. 2015. 
  27. 27,0 27,1 „GCC Summit: A Show of Unity – Arab News Editorial”. Saudi-US Information Service. 12. 12. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2017. Приступљено 11. 1. 2015. 
  28. ^ „GCC tries to persuade UAE, Oman to join currency talks”. Arab News. 29. 6. 2014. Приступљено 11. 1. 2015. 
  29. ^ „U.A.E. Quits Gulf Monetary Union”. The Wall Street Journal. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди