Шогун
Шогун (јап. 将軍, војни командир или генерал) је био носилац војне власти у Јапану за вријеме шогуната, од 1192. до 1867. године. У овом периоду шогуни су де факто владали земљом, иако су их постављали цареви.[1]
Савремени еквивалент појму шогун је генералисимус. Иако је изворно значање појма шогун „генерал“, оно је у ствари краћа верзија пуне титуле sei-i taishōgun (јап. 征夷大将軍), владајућег појединца у различитом периоду историје Јапана. Посљедњи шогун је био Токугава Јошинобу који се одрекао своје фукције за вријеме Меиџи обнове 1867. године.[2]
Шогунова канцеларија или управа се називала шогунат, у Јапану позната као бакуфу (јап. 幕府), чије је изворно значење кућа генерала, а касније лична влада под шогуном.[3] Шатор је симболизовао команданта на терену, али је и давало значање да та влада треба да буде привремена. Званичници шогуна су колективно називани бакуфу и били су они који спроводе стварне дужности администрације док царски суд задржао само номиналну власт.[4] У том контексу, кацеларија шогуна је била еквивалент вицекраљу или генерал-гувернеру, иако су шогуну имали много већу власт него што су обично имали генерал-гувернери.
Види још
уреди- Шогунат Камакура (1192-1333)
- Шогунат Ашикага (1336-1573)
- Шогунат Токугава (1603-1867)
Извори
уреди- ^ „Shogun”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 19. 11. 2014.
- ^ „Shogun”. The World Book Encyclopedia. 17. World Book. 1992. стр. 432—433. ISBN 978-0-7166-0092-3.
- ^ Totman, Conrad (1966). „Political Succession in The Tokugawa Bakufu: Abe Masahiro's Rise to Power, 1843–1845”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 26: 102—124. JSTOR 2718461. doi:10.2307/2718461.
- ^ Beasley, William G (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868,. стр. 321..
