Отворите главни мени

Spermatophyta такође познати и као phanerogams (таксони Phanerogamae) или phaenogams (таксон Phaenogamae), обухватају оне биљке које производе сјеме, отуда и алтернативно име сјемењаче. Они су подгрупа Embryophyta или копнених биљака. Термин phanerogams или phanerogamae је изведен из грчког φανερός, phanerós, што значи "видљиво", за разлику од cryptogamae које је изведено из грчког κρυπτός kryptós = "скривен" заједно са суфиксом, γαμέω, gameein, "оженити се". Ови термини разликују биљке са скривеним полним органима (cryptogamae) од оних са видљивим полним органима (phanerogamae).

Сјемењаче
Временски распон: Карбон? или раније до садашњости,
PinusSylvestris.jpg
Бијели бор, Pinus sylvestris, који припада четинарима Pinophyta
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Spermatophytes
Тип
Синоними

ОписУреди

Постојећи spermatophyta формира пет типова, од којих су прве четири традиционално груписане као gymnosperm, биљке које имају отворено, "голо сјеме":

Пети тип је цвјетна биљка, позната и као angiosperms или magnoliophytes, највећа и најразличитија група spermatophytes. Angiosperms поседују сјемена која се налазе у воћу, за разлику од голосемењача (gymnosperms).

Поред горе наведених таксона, фосилни запис садржи доказе о многим изумрлим таксономима сјемењача. Такозване "сјеменске папрати" (Pteridospermae) су биле једна од најранијих успјешних група копнених биљака, а шуме којима доминирају сјеменске папрати превладавале су у касном палеозоику. Glossopteris је био најистакнутији род у древном јужном суперконтиненту Гондване током пермског периода. До тријаског периода, еколошка важност сјеменски папрати се смањилила, а представници модерних gymnosperm група били су у изобиљу и доминирали су крајем креде, када су владали angiosperms.

ЕволуцијаУреди

Дошло је до дуплирања цијелог генома у претку сјеменских биљака прије око 319 милиона година.[1] То је довело до низа еволуцијских промјена које су резултирале постанком сјеменских биљака.

Средњи девонски период (385 милиона година) претеча сјеменских биљака из Белгије је идентификован и он је старији од најстарије сјемењаче за око 20 милиона година. Runcaria, мали и радијално симетрични, је опна мегаспорангија који је окружена купулом. Мегаспорангија носи један неотворени задњи продужетак испупчен изнад покривача. Сумња се да је проширење укључено у анеморфно опрашивање. Runcaria баца ново свјетло на редослед усвајања карактеристика које су довеле до сјемена. Runcaria има све особине сјеменских биљака, осим крутог сјеменског премаза и система који води полен према сјемену.[2]

Везе и номенклатураУреди

Биљке са сјеменом су традиционално подељене на angiosperm, или цвјетне биљке и gymnosperm, што укључује gnetophytes, цикаде, гинко и четинаре. Старије морфолошке студије су вјеровале у блиски однос између gnetophytes и angiosperms,[3] посебно због проводних елемената кроз које пролази вода у биљкама. Међутим, молекуларне студије (и неки новији морфолошки[4][5] и фосилни[6] научни радови) су генерално показали кладу gymnosperm, са гнетофитима у или близу четинара. На пример, један заједнички предложени скуп односа познат је као хипотеза о гне-бор и изгледа овако:[7][8][9]

angiosperms (Скривеносјеменице или цвијетнице)

gymnosperms

cycads [10]

Ginkgo

Pinaceae (фамилија борова)

gnetophytes

остали четинари

Међутим, односе између ових група не треба сматрати решеним.[3][11]

Остале класификације сврставају све сјеменске биљке у једнан тип(раздио), са класама за пет група:

Модернија класификација сврстава ове групе као одвојене типове(понекад под супертип Spermatophyta):

Алтернативна филогенија spermatophytes заснована је на раду Новикова и Барабаш-Красни 2015 [12] са ауторима биљних таксона од Андерсона, Андерсона и Клела 2007[13] показују однос изумрлих клада.

Spermatophytina

Moresnetiopsida Doweld 2001  

Lyginopteridopsida Novák 1961 emend. Anderson, Anderson & Cleal 2007  

Pachytestopsida Doweld 2001  

Callistophytales Rothwell 1981 emend. Anderson, Anderson & Cleal 2007  

Peltaspermopsida Doweld 2001  

Umkomasiales Doweld 2001  

Phasmatocycadopsida Doweld 2001  

Pentoxylopsida Pant ex Doweld 2001  

Dictyopteridiopsida Doweld 2001  

Cycadeoideopsida Scott 1923  

Caytoniopsida Thomas ex Frenguelli 1946  

Magnoliopsida (Скривеносјеменице)

Acrogymnospermae

Cycadopsida (Цикаде)

Ginkgoopsida (Гинко)

Pinopsida (Четинари)

Сјемене папрати

Недодјељени spermatophytes:[тражи се извор]

РеференцеУреди

  1. ^ Jiao Y, Wickett NJ, Ayyampalayam S, Chanderbali AS, Landherr L, Ralph PE, Tomsho LP, Hu Y, Liang H, Soltis PS, Soltis DE, Clifton SW, Schlarbaum SE, Schuster SC, Ma H, Leebens-Mack J, Depamphilis CW (2011) Ancestral polyploidy in seed plants and angiosperms. Nature
  2. ^ „Science Magazine”. Runcaria, a Middle Devonian Seed Plant Precursor. American Association for the Advancement of Science. 2011. Приступљено 22. 3. 2011. 
  3. 3,0 3,1 Palmer, Jeffrey D.; Soltis, Douglas E.; Chase, Mark W. (2004). „The plant tree of life: an overview and some points of view”. American Journal of Botany. 91 (10): 1437—1445. PMID 21652302. doi:10.3732/ajb.91.10.1437. 
  4. ^ James A. Doyle (јануар 2006). „Seed ferns and the origin of angiosperms”. The Journal of the Torrey Botanical Society. 133 (1): 169—209. ISSN 1095-5674. doi:10.3159/1095-5674(2006)133[169:SFATOO]2.0.CO;2. 
  5. ^ Coiro, Mario; Chomicki, Guillaume; Doyle, James A. (n.d). „Experimental signal dissection and method sensitivity analyses reaffirm the potential of fossils and morphology in the resolution of the relationship of angiosperms and Gnetales”. Paleobiology (на језику: енглески). 44 (3): 490—510. ISSN 0094-8373. doi:10.1017/pab.2018.23. 
  6. ^ Zi-Qiang Wang (2004). „A New Permian Gnetalean Cone as Fossil Evidence for Supporting Current Molecular Phylogeny”. Annals of Botany. 94 (2): 281—288. PMC 4242163 . PMID 15229124. doi:10.1093/aob/mch138. 
  7. ^ Chaw, Shu-Miaw; Parkinson, Christopher L.; Cheng, Yuchang; Vincent, Thomas M.; Palmer, Jeffrey D. (2000). „Seed plant phylogeny inferred from all three plant genomes: Monophyly of extant gymnosperms and origin of Gnetales from conifers”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 97 (8): 4086—4091. PMC 18157 . PMID 10760277. doi:10.1073/pnas.97.8.4086. 
  8. ^ Bowe, L. M.; Michelle, L.; Coat, Gwénaële; Claude (2000). „Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 97 (8): 4092—4097. PMC 18159 . PMID 10760278. doi:10.1073/pnas.97.8.4092. 
  9. ^ Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Zanis, Michael J. (2002). „Phylogeny of seed plants based on evidence from eight genes”. American Journal of Botany. 89 (10): 1670—1681. PMID 21665594. doi:10.3732/ajb.89.10.1670. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2012. 
  10. ^ Chung-Shien Wu, Ya-Nan Wang, Shu-Mei Liu and Shu-Miaw Chaw (2007). „Chloroplast Genome (cpDNA) of Cycas taitungensis and 56 cp Protein-Coding Genes of Gnetum parvifolium: Insights into cpDNA Evolution and Phylogeny of Extant Seed Plants”. Molecular Biology and Evolution. 24 (6): 1366—1379. PMID 17383970. doi:10.1093/molbev/msm059. 
  11. ^ Won, Hyosig; Renner, Susanne (август 2006). „Dating Dispersal and Radiation in the Gymnosperm Gnetum (Gnetales)—Clock Calibration When Outgroup Relationships Are Uncertain”. Systematic Biology. 55 (4): 610—622. PMID 16969937. doi:10.1080/10635150600812619. 
  12. ^ Novíkov & Barabaš-Krasni (2015). Modern plant systematics. Liga-Pres. стр. 685. ISBN 978-966-397-276-3. doi:10.13140/RG.2.1.4745.6164. 
  13. ^ Anderson, Anderson & Cleal (2007). Brief history of the gymnosperms: classification, biodiversity, phytogeography and ecology. Strelitzia. 20. SANBI. стр. 280. ISBN 978-1-919976-39-6. 

ЛитератураУреди