Čigre

(преусмерено са Tern)

Čigre (lat. Sterninae), su potporodica ptica u redu močvarica. Čigre su u bliskom srodstvu sa galebovima.

Čigre
Vremenski raspon: Rani miocen do danas
Velika ćubasta čigra u perju prve godine
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Charadriiformes
Porodica: Laridae
Potporodica: Sterninae
Rodovi
Obična čigra u letu
Obična čigra u letu

Vrste roda Sterna imaju vitko telo, duga krila i račvast rep, pa su zato ponekada zvane „morske lastate”. Perje im je najčešće belo, sivo ili crno, ali neke vrste imaju blagi ružičasti sjaj na grudima početkom sezone parenja. Ova boja brzo izbledi nakon što ove ptice dođu do teritorija za gnežđenje. Mladunci su najčešće smeđe boje. Kod vrsta roda Chlidonias i Anous perje je tamnije ili crno. Larosterna inca je upadljivo drugačija od ostalih čigri po resi kod usta i belim „brkovima”. Veće čigre su manje okretne i graciozne od drugih. Kljunovi čigri mogu biti različiti, od oblika pincete do bodeža, što jednim delom zavisi i od veličine njihovog plena. Često su svetložuti, crveni ili crni. Iako imaju plivaću kožicu između prstiju, retko provode mnogo vremena u vodi.

Rasprostranjenost

уреди
 
Čigre u letu

Čigre nastanjuju celi svet, osim staništa koja su pod večnim ledom.[1][2][3] Gnezde se na svim kontinentima, uključujući i Antarktik. Staništa su im priobalne i otvorene vode, ali i reke, bare i močvare. Uprkos rasprostranjenosti, neke vrste imaju ograničen prostor prebivanja (stanište). Čigre se dele na morske i barske čigre. Morske čigre se gnezde na plažama ili ostrvima i grade jednostavna gnezda, koja su samo udubljenja u pesku. Neke se gnezde i u slanim močvarama. Barske čigre uglavnom nastanjuju unutrašnjost kontinenata, oko slatkovodnih bara, reka i jezera. Grade plutajuće gnezdo, koje učvrste travama da ih ne bi odela voda za vreme poplava. Mnoge čigre se daleko sele, a najduže se seli arktička čigra (45.000 km).[4]

Razmnožavanje

уреди

Kao i mnoge druge morske ptice, čigre su dugovečne. Nije neoubičajen vek od 33 godine. Počinju se gnezditi sa dve godine života. Kod tropskih vrsta se to dešava kasnije, u šestoj godini. Obično ostaju doživotni partneri.[1][5] Van sezone gnežđenja, ta veza se prekida, ali se partneri sastaju na početku svake sezone gneždenja. Gnezde se u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona ptica. Udvaranje je vrlo složeno. Leglo varira od jednog jajeta kod tropskih vrsta do 2-3 jaja kod drugih. Oba pola inkubiraju jaja 3-4 nedelje.[6]

Kladogram prikazuje odnose između rodova čigri, i trenutno priznate vrste na bazi izučavanja mitohondrijske DNK:[7][8][9]

‑{Sternidae}‑
 

Anous

 
 

Gygis

 
 

Onychoprion

 
 

Sternula

 
 

Phaetusa

 
 

Phaetusa

 
 

Gelochelidon

 
 

Hydroprogne

 
 

Chlidonias

 
 

Thalasseus

 
 

Sterna

Kladogram na bazi rada Bridža et al (2005). Procelsterna DNK nije bio dostupan za analizu, ali je poznato da se taj rod obično nalazi između Anous i Gygis[9]

Reference

уреди
  1. ^ а б Gochfeld & Burger (1996) pp. 624–645.
  2. ^ de Pietri, Vanesa L; Costeur, Loïc; Güntert, Marcel; Mayr, Gerald (2011). „A revision of the Lari (Aves, Charadriiformes) from the early Miocene of Saint-Gérand-le-Puy (Allier, France)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 31 (4): 812—828. doi:10.1080/02724634.2011.586663. 
  3. ^ Harrison 1988, стр. 370–371
  4. ^ Egevang, Carsten; Stenhouse, Iain J; Phillips, Richard A; Petersen, Aevar; Fox, James W; Silk, Janet R D (2010). „Tracking of Arctic ternsSterna paradisaea reveals longest animal migration” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (5): 2078—2081. PMC 2836663 . PMID 20080662. doi:10.1073/pnas.0909493107. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 11. 01. 2019. 
  5. ^ Nisbet, Ian C T; Bridge, Eli S.; Szczys, Patricia; Heidinger, Britt J (2007). „Sexual dimorphism, female-female pairs, and test for assortative mating in Common Terns”. Waterbirds. 30 (2): 169—179. JSTOR 4501815. doi:10.1675/1524-4695(2007)30[169:sdfpat]2.0.co;2. 
  6. ^ „The White Tern Gygis alba (Sparrman, 1786)” (PDF). Threatened Species Information. New South Wales National Parks and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 08. 2008. г. Приступљено 15. 05. 2013. 
  7. ^ Moynihan, M (1959). „A revision of the family Laridae”. American Museum Novitates. 1928: 1—42. 
  8. ^ Collinson, M (2006). „Splitting headaches? Recent taxonomic changes affecting the British and Western Palaearctic lists” (PDF). British Birds. 99 (6): 306—323. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2019. 
  9. ^ а б Bridge, Eli S; Jones, Andrew W.; Baker, Allan J (2005). „A phylogenetic framework for the terns (Sternini) inferred from mtDNA sequences: implications for taxonomy and plumage evolution” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 35: 459—469. PMID 15804415. doi:10.1016/j.ympev.2004.12.010. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2016. г. Приступљено 11. 01. 2019. 
  10. ^ Cousers, noddies, gulls, terns, auks and sandgrouse. International Ornithological Congress. Архивирано из оригинала 06. 05. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2015. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди