Trifluoperazin (Eskazinil, Eskazin, Jatroneural, Modalina, Stelazin, Terfluzin, Trifluoperaz, Triftazin) je tipični antipsihotik iz fenotiazinske hemijske klase.

Trifluoperazin
IUPAC ime
10-[3-(4-metilpiperazin-1-il)propil]-
2-(trifluorometil)-10H-fenotiazin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682121
Kategorija trudnoće
  • AU: C
  • US: C (Mogući rizik)
Način primeneoralno, IM
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
MetabolizamHepatički
Poluvreme eliminacije10–20 sata
Izlučivanje
Identifikatori
CAS broj117-89-5 ДаY
ATC kodN05AB06 (WHO)
PubChemCID 5566
IUPHAR/BPS214
DrugBankDB00831 ДаY
ChemSpider5365 ДаY
UNII214IZI85K3 ДаY
ChEBICHEBI:45951 ДаY
ChEMBL
CHEMBL422
 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC21H24F3N3S
Molarna masa407,497
  • FC(F)(F)c2cc1N(c3c(Sc1cc2)cccc3)CCCN4CCN(C)CC4
  • InChI=1S/C21H24F3N3S/c1-25-11-13-26(14-12-25)9-4-10-27-17-5-2-3-6-19(17)28-20-8-7-16(15-18(20)27)21(22,23)24/h2-3,5-8,15H,4,9-14H2,1H3 ДаY
  • Key:ZEWQUBUPAILYHI-UHFFFAOYSA-N ДаY

Farmakologija

уреди

Trifluoperazin je centralni simpatolitik,[1] antagonist dopaminskog receptora,[2][3] sa minimalnim antiholinergičnim dejstvom.[4]

Trifluoperazin (2-trifluorometil-10-[3-(4-metil-1-piperazinil)propil]fenotazin) se sintetiše na sličan način kao i prohlorperazin. Alkilacija se izvodi koristeći 2-trifluorometilfenotazin-4-metil-1-piperazinilpropilhlorid kao supstrat.[5][6][7][8][9]

Reference

уреди
  1. ^ Huerta-Bahena J, Villalobos-Molina R, García-Sáinz JA (1983). „Trifluoperazine and chlorpromazine antagonize alpha 1- but not alpha2- adrenergic effects”. Molecular Pharmacology. 23 (1): 67—70. PMID 6135146. Архивирано из оригинала 29. 08. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2009. 
  2. ^ Seeman P, Lee T, Chau-Wong M, Wong K (1976). „Antipsychotic drug doses and neuroleptic/dopamine receptors”. Nature. 261 (5562): 717—9. Bibcode:1976Natur.261..717S. PMID 945467. doi:10.1038/261717a0. 
  3. ^ Creese I, Burt DR, Snyder SH (1996). „Dopamine receptor binding predicts clinical and pharmacological potencies of antischizophrenic drugs”. The Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences. 8 (2): 223—6. PMID 9081563. Приступљено 21. 6. 2009. 
  4. ^ Ebadi, Manuchair S (1998). „Trifluoperazine Hydrochloride”. CRC desk reference of clinical pharmacology (illustrated изд.). CRC Press. ISBN 978-0-8493-9683-0. Приступљено 21. 6. 2009. 
  5. ^ Craig, P.; Nodiff, E.; Lafferty, J.; Ullyot, G. (1957). „Notes - New Trifluoromethylphenothiazine Derivatives”. Journal of Organic Chemistry. 22 (6): 709. doi:10.1021/jo01357a618. 
  6. ^ G.E. Ullyot, U.S. Patent 2.921.069 (1960).
  7. ^ Sharma, H.; Banerjee, S.; Sharma, V.; Mital, R. (1968). „Phenothiazines Exhibiting Lesser Extraparamidal Manifestations”. Journal of Medicinal Chemistry. 11 (6): 1244. PMID 5680054. doi:10.1021/jm00312a600. 
  8. ^ P.N. Craig, G.E. Ullyot, DE 1165034  (1956).
  9. ^ B.H. Chung, F. Zimalkowski, Arch. Pharm., 317, 323 (1984).

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).