Јо-Јо Ма

(преусмерено са Yo-Yo Ma)

Jo-Jo Ma (rođen 7. oktobra 1955) američki je muzičar.[2] Rođen u Parizu, on je proveo svoje školske godine u Njujorku i bio je čudo od deteta, nastupajući od četiri i po godine. Završio je Džulijard školu i Harvard univerzitet, a kao solista je nastupao sa orkestrima širom sveta. On je snimio je više od 90 albuma i dobio 18 Gremi nagrada.

Јо-Јо Ма
Yo-Yo Ma in 2013
Jo-Jo Ma 2013. godine
Ime po rođenjuYo-Yo Ma
Datum rođenja(1955-10-07)7. oktobar 1955.(65 god.)
Mesto rođenjaPariz
 Francuska
Državljanstvofrancusko, američko
Zanimanje
  • Muzičar
  • učitelj
  • humanitarac[1]
Aktivni period1961–sadašnjost
Veb-sajtyo-yoma.com

Pored snimaka standardnog klasičnog repertoara, snimio je i široku paletu narodne muzike, poput američke blugras muzike, tradicionalne kineske melodije, tango argentinskog kompozitora Astora Pijazole i brazilsku muziku. On je sarađivao je sa mnogim umetnicima, uključujući džez pevača Bobija Makferina, gitariste Karlosa Santanu, Sergija Asada i njegovog brata Odajra, kao i sa tekstopiscem i gitaristom Džejmsom Tejlorom. Maov primarni instrument je Montagnanov violončelo, izrađen 1733. godine, sa procenjenom vrednošću od 2,5 miliona američkih dolara.

On je bio Glasnik mira Ujedinjenih nacija od 2006. godine.[3] Dobitnik je Nagrade Glen Guld 1999. godine, Nacionalne medalje za umetnost 2001. godine,[4] Predsedničke medalje za slobodu 2011. godine i Polarne nagrade za muziku u 2012. godine.[5]

Detinjstvo, mladost i obrazovanjeУреди

Jo-Jo Ma je rođen u Parizu 7. oktobra 1955, u kineskoj porodici i imao je znatan muzički odgoj. Njegova majka, Marina Lu, bila je pevačica, a njegov otac, Hiao-Tsiun Ma, bio je violinista i profesor muzike na Nacionalnom univerzitetu Nanđing (prethodnici današnjeg Univerziteta Nanđingu i Jugoistočnog univerziteta). Njegova sestra, Jeou-Čeng Ma, je svirala violinu pre nego što je stekla medicinsku diplomu i postala pedijatar.[6] Porodica se preselila u Njujork kada je Ma imao sedam godina.[7][8]

Od najranijih godina Ma je svirao violinu, klavir i kasnije violu, ali se 1960. ustalio na violončelu, pri uzrastu od četiri godine. Ma se šali da je njegov prvi izbor bio kontrabas zbog velike veličine, ali je pristao na kompromis i umesto njega uzeo violončelo. Nadareni dečak je počeo da nastupa pred publikom u petoj godini i nastupao je za predsednike Dvajta D. Ajzenhauera i Džona F. Kenedija kada je imao sedam godina.[9][10] Sa osam godina pojavio se na američkoj televiziji sa sestrom[11] na koncertu koji je vodio Leonard Bernstajn. Godine 1964, Isak Stern predstavio ih je u emisiji The Tonight Show Starring Johnny Carson, pri čemu su oni izveli Sonatu Samartini. On je u početku pohađao je školu Triniti u Njujorku, a zatim je bio premešten u Profesionalnu dečiju školu, u kojoj je maturirao u 15. godini.[12] Pojavio se kao solista sa orkestrom Harvard Radklif u izvođenju Varijacije rokoko Čajkovskog.

Ma je studirao u Džulijard školi sa 19 godina kod Leonarda Rosa i pohađao je Kolumbija univerzitet, ali studije nije završio. Kasnije se upisao na Harvard koledž. Pre ulaska na Harvard, Ma je svirao u orkestru Marlboro festivala pod dirigentskom palicom čeliste i dirigenta Pabla Kasalsa. Ma je proveo četiri leta na Muzičkom festivalu u Marlboru nakon što je upoznao i zaljubio se u Džil Hornor, studentkinju Maunt Holjok koledža, koja je učestvovala u organizaciji festivala tokom njegovog prvo leta provedenog na toj lokaciji, 1972.[13]

I pre toga, Ma je bio poznat i svirao je sa mnogim vodećim svetskim orkestrima. Takođe je svirao komornu muziku, često sa pijanistom Emanuelom Aksom, sa kojim je bio bliski prijatelj iz njihovog zajedničkog perioda na Džulijardu. Ma je diplomirao na Harvardu 1976.[14] Godine 1991, dobio je počasni doktorat sa Harvarda.[15]

ReferenceУреди

  1. ^ Kosman, Joshua (novembar 2005). „35 Who Made a Difference: Yo-Yo Ma”. Smithsonian Magazine. Приступљено 29. 7. 2016. 
  2. ^ Hatch, Robert; Hatch, William (2005). The Hero Project . McGraw-Hill Professional. стр. 82. ISBN 0-07-144904-3. Приступљено 8. 9. 2007. »yo yo ma naturalised citizen.« 
  3. ^ „Yo-Yo Ma”. United Nations Messengers of Peace. United Nations. Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2015. Приступљено 2. 2. 2016. 
  4. ^ National Medal of Arts Архивирано 2011-07-21 на сајту Wayback Machine, National Endowment for the Arts.
  5. ^ „President Obama Names Presidential Medal of Freedom Recipients” (Саопштење). Washington, D.C.: The White House. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2016. 
  6. ^ Pong, D. (2009). „Yo-Yo Ma”. Encyclopedia of Modern China. Charles Scribner's Sons/Gale, Cengage Learning. ISBN 978-0-684-31566-9. 
  7. ^ Tassel, Janet. „Yo-Yo Ma's Journeys”. Harvard Magazine (March–April 2000). Приступљено 7. 3. 2016. 
  8. ^ Covington, Richard. „Yo-Yo Ma's Other Passion”. Smithsonian Magazine (June 2002). Приступљено 7. 3. 2016. 
  9. ^ Salzman, Mark (2001). Classic Yo-Yo (Медијске белешке). Yo-Yo Ma. Sony. 089667. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2008. Приступљено 14. 1. 2008. 
  10. ^ „1”. Faces of America. Сезона 1. Епизода 1. 10. 2. 2010. PBS. 
  11. ^ Pang, Amelia (2001), "This Is New York: The Untold Story of Dr. Yeou-Cheng Ma, Violin Prodigy and Medical Doctor", New York City Life 
  12. ^ Whiting, Jim "Yo-Yo Ma: A Biography" p.39
  13. ^ Weatherly, Myra (2007). Yo-Yo Ma: Internationally Acclaimed Cellist . Minneapolis, MN: Compass Point Books. стр. 49–50. ISBN 0-7565-1879-2. 
  14. ^ „Yo Yo Ma named U.N. peace ambassador”. USA Today. Associated Press. 14. 1. 2006. Приступљено 10. 4. 2007. 
  15. ^ „Yo-Yo Ma”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 8. 4. 2007. 

Spoljašnje vezeУреди