Камерна музика

Камерна музика (франц. musique de chambre, енгл. chamber music, итал. musica da camera, нем. Kammermusik) је област класичне музике. То је уметничка музика коју изводи група музичара (било вокално или инструментално) која би могла да стане у мањи простор, у „собу“ (итал. camera = соба). Другим речима, то је собна музика, тј. музика са мањим бројем инструмената (од 2-20 извођача), која је намењена за мањи простор и ужи круг слушалаца са интимном атмосфером дома. Камерна музика је уједно и музички предмет који се изучава у музичким школама и музичким факултетима (академијама).

Пруски краљ Фридрих II Велики држи концерт у свом дворцу Сансуси. Званицама свира концерт за флауту. На чембалу га прати Бахов син, Карл Филип Емануел Бах, који је радио је као музичар на краљевом двору.

Барокни музичари свирају трио сонату, 18. век, непознати сликар.

Јозеф Хајдн свира гудачки квартет.

Јавни наступ гудачког квартета.

Концерт музичара из Лувра.

Проба камерног оркестра.

Због њене интимне природе, камерна музика је била описана као „музика пријатеља”. Током више од 100 година су коморну музику углавном свирали у својим домовима аматерски музичари. И у данашње време, када је извођење коморне музике прешло из домова у концертне дворане, многи музичари, аматери и професионалци, и даље свирају коморну музику ради личног задовољства. Извођење камерне музике захтева посебне вештине, музичке и друштвене, које се разликују од вештина потребних за свирање соло или симфонијских дела.

Јохан Волфганг Гете је описао камерну музику (а посебно музику гудачког квартета) као „разговор четири рационална човека”. Ова конверзациона парадигма – која одражава начин на који један инструмент уводи мелодију или мотив, и затим други инструменти накнадно „одговарају” са сличним мотивом – је била нит уткана током целокупне историје композиција камерне музике од краја 18. века до данашње доба. Аналогија са конверзацијом се често среће у описима и анализама композиција камерне музике.

Врсте камерне музике

Камерна музика може бити:

1. Вокална
2. Инструментална и
3. Вокално-инструментална

Напомена.

У камерну музику не потпада солистичка музика.

Основне карактеристике камерне музике

Због своје интимне природе, камерна музика је описана као „музика пријатеља.” За више од 200 година, камерну музику су првенствено изводили музичари аматери у својим домовима, што је случај и данас, јер многи музичари (аматери и професионалци) и даље свирају камерну музику за сопствено задовољство. Ипак, камерна музике је премештена из куће у концертне дворане.

Чувени Јохан Волфганг фон Гете камерну музику (конкретно, гудачки квартет) описао је као „Разговор четворо разумних људи." Овај конверзациони образац је био нит ткан кроз историју композиције камерне музике с краја 18. века до данас. Аналогија са конверзацијом понавља се у описима и анализама композиција камерне музике.

Камерно музицирање захтева посебне вештине и знања, која се разликују од вештина потребних за соло извођење или за свирање симфонијских дела.

Основне карактеристике камерне музике су:

1. Равноправност свих извођача и њихових деоница. Свако истицање појединог учесника нарушава камерну атмосферу, доминација једне деонице је одлика солистичке музике.
2. Самосталност деоница. Ова карактеристика не искључује могућност повременог унисона деонице са неком другом деоницом.
3. Камерни стил музицирања - интиман, топао и мек звук, без претензија за ефектом, са много изражајности, уздржаности музицирања и лирике; богатство артикулација.

Историја

Од својих најранијих почетака у средњовековном периоду до данас, камерна музика је била одраз промена у технологији и друштву која ју је произвела.

Рани почеци

Током средњег века и ране ренесансе, инструменти су првенствено кориштени као пратња за певаче. Гудачи су свиралии заједно са мелодијском линијом певача. Неки аналитичари сматрају да је извор класичног инструменталног ансамбла sonata da camera (камерна соната) и sonata da chiesa (црквена соната).

То су биле композиције за један до пет или више инструмената. Камерна соната је била свита састављена од спорог и брзог става, прошарана са плесним нумерама. Црквена соната је била исто то, али без игре.

Од куће до сале

Драматичне промене у друштву и у музичкој технологији у 19. веку имале су далекосежне последице на камерну музику, њено извођаштво и компоновање.

Ансамбли

Стандардни репертоар за камерне ансамбале је веома богат, а целокупност камерне музике у штампаном - нотном облику је скоро неограничен. Прикажимо само делимичну листу постојећих врста музичких ансамбала које налазимо у камерној музици.

• Према броју извођача камерни ансамбли могу бити:

Дуо, трио, квартет, квинтет, октет, секстет, септет, октет итд.

• Ако желимо нагласити који инструменти учествују, онда се каже гудачки дуо, гудачки трио, гудачки квартет итд. Ако учествују дувачки инструменти, каже се дувачки трио, дувачки квартет, дувачки квинтет итд.
• Ако поред гудачких инструмената учествује и клавир, за такав ансамбл се каже клавирски трио, клавирски квартет, клавирски квинтет итд.
• Ако у ансамблу свирају само гудачи, то је гудачки оркестар.
• Ако у ансамблу са гудачима свира и мањи бој дувача, по 1-2 из неке групе (обоа, флаута, хорна), то је онда камерни оркестар.

Види још

• Подела музике
• Подела музичких инструмената
• Списак музичких инструмената

Литература

• Baron, John Herschel (1998). Intimate Music: A History of the Idea of Chamber Music. Pendragon Press. ISBN 978-1-57647-018-3. 
• Blum, David (1986). The Art of Quartet Playing: The Guarneri Quartet in conversation with David Blum. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-8014-9456-7. 
• Booth, Wayne (1999). For the Love of It. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06585-4. 
• Boyden, David (1965). The History of Violin Playing. Oxford and New York: Oxford University Press. 
• Butterworth, Neil (1980). Dvorak, His Life and Times. Midas Books. ISBN 978-0-85936-142-2. 
• Cobbett, Walter Willson, ур. (1929). Cobbett's Cyclopedic Survey of Chamber Music. London: Oxford University Press. . ISBN 9781906857820. and. ISBN 978-1906857844..
• Crumb, George (1971). Black Angels. Edition Peters. 
• Donington, Robert (1982). Baroque Music: Style and Performance. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-30052-9. 
• Einstein, Alfred (1947). Music in the Romantic Era. New York: W. W. Norton. 
• Eosze, Laszlo (1962). Zoltan Kodaly, his life and work. Istvans Farkas and Gyula Gulyas (translators). Collet's. 
• Geiringer, Karl (1982). Haydn: a Creative Life in Music. University of California Press. ISBN 978-0-520-04317-6. 
• Gjerdingen, Robert (2007). Music in the Galant Style. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-531371-0. 
• Griffiths, Paul (1978). A Concise History of Modern Music. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20164-0. 
• Griffiths, Paul (1985). The String Quartet: a History. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27383-8. 
• Kerman, Joseph (1979). The Beethoven Quartets. New York: W. W. Norton and Company. ISBN 978-0-393-00909-5. 
• McCalla, James (2003). Twentieth-Century Chamber Music. Routledge. ISBN 978-0-415-96695-5. 
• Miller, Lucy (2006). Adams to Zemlinsky. Concert Artists Guild. ISBN 978-1-892862-09-9. 
• Norton, M.D. Herter (1925). The Art of String Quartet Playing. New York: Simon and Schuster (1962). 
• Raynor, Henry (1978). Social History of Music. Boston: Taplinger Publishing Company. 
• Sadie, Stanley, ур. (1984). The New Grove Violin Family. New York: W. W. Norton and Company. ISBN 978-0-393-02556-9. 
• Schoenberg, Arnold (1984). Stein, Leonard, ур. Style and Ideal: Selected Writings of Arnold Schoenberg. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. 
• Seth, Vikram (2000). An Equal Music. Vintage. ISBN 978-0-375-70924-1. 
• Shaham, Natan (1994). The Rosendorf Quartet. Grove Press. ISBN 978-0-8021-3316-8. 
• Sicca, Luigi Maria (2000). Chamber music and organization theory: some typical organizational phenomena seen under the microscope. Taylor & Francis Group, Studies in cultures, organizations and societies, Volume 6, Issue 2. ISSN 1024-5286. 
• Solomon, Maynard (1978). Beethoven. Granada Publishing, Limited. ISBN 978-0-586-05189-4. 
• Steinhardt, Arnold (1998). Indivisible by Four. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-52700-6. 
• Stowell, Robert (2003). The Cambridge Companion to the String Quartet. Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80194-2. 
• Sumner Lott, Marie (2015). The Social Worlds of Nineteenth-Century Chamber Music: Composers, Consumers, Communities. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-03922-5. Приступљено 12. 02. 2017. 
• Swafford, Jan (1997). Johannes Brahms. Vintage Books. ISBN 978-0-679-74582-2. 
• Thompson, Oscar (1940). Debussy: Man and Artist. Tudor Publishing Company. 
• Ulrich, Homer (1966). Chamber Music. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-08617-2. 
• Winter, Robert; Martin, Robert, ур. (1994). The Beethoven Quartet Companion. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-20420-1. 
• The New Grove Dictionary of Music and Musicians (ed. Stanley Sadie, 1980)

Спољашње везе

• Chamber Music America.
• earsense chamberbase
• Fischoff National Chamber Music Association
• A list of online resources
• Annotated bibliography of double wind quintet music