Zoran Jovanović Jus (Gornji Milanovac, 2. septembar 1951) srpski i francuski je slikar, karikaturista i autor filmskih plakata.

Zoran Jovanović Jus
Datum rođenja(1951-09-02)2. septembar 1951.(73 god.)
Mesto rođenjaGornji Milanovac
 FNR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija, Francuska
ZanimanjeSlikar, karikaturista, autor filmskih plakata, fotograf
Nagrade
  • Pjer
  • Plaketa ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu
  • Nominacija za Cezar

U domenu crteža, multimedija i grafičkog dizajna kreirao je za mnoge poznate svetske časopise. Radio je plakate za velike filmske kompanije: 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Orion Pictures [en], kao i za brojne filmske hitove.[1]

Dobitnik je Jugoslovenske nagrade za karikaturu Pjer 1979. godine i nagrade ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu 1980. godine.[2]

Bio je nominovan za nagradu Sezar francuske Akademije filmske umetnosti i tehnike [fr] za najbolji filmski plakat za film Smaragdna šuma Džona Burmana, a dobio je i priznanja za kampanje filmova Ambis Džejmsa Kamerona 1988. godine i Kad je Hari sreo Sali Boba Rejnera 1989. godine.

Biografija

уреди

Zoran Jovanović Jus je rođen 1951. godine u Gornjem Milanovcu, SFRJ. Kao srednjoškolac, počeo je da objavljuje radove u izdanjima Dečjih novina. Kasnije, za vreme studija u Džuboksu, Intervju i Dugi. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1977. godine. Naredne 1978. godine postaje član ULUS-a.

U Pariz se seli 1980. godine gde počinje da objavljuje u francuskim časopisima Le Crapouillot, Telerama, Marianne. Član je Francuskog udruženja likovnih umetnika (фр. La maison des artistes) od 1981. godine, kao i Francuske filmske akademije.[1]

Trenutno živi i stvara u Pančevu.

Profesionalni rad

уреди
 

Zoran Jovanović Jus je počeo da sa umetničkim opusom još u srednjoj školi. Eminentni jugoslovenski kritičari primetili su njegov talenat i njegove radove počinje da objavljuje izdavačka kuća Dečje novine, koja je, u to vreme, spadala u red najvećih evropskih i svetskih izdavača za decu i omladinu. Već kao šesnaestogodišnjak dobija priznanje Dečjih novina.

Po završetku srednje škole iz rodnog mesta odlazi u Beograd na studije. Tokom studija njegove radove objavljuju časopisi Džuboks, Intervju i Duga.

Karikatura Tine Tarner koju je kreirao Jus, naišla je na pozitivan odjek, svidela se i samoj pevačici, koja je, zbog te ilustracija, pristala da da intervju za jedan domaći časopis.[2] Kao student uradio je karikature rok muzičara među kojima Bob Dilana, grupe Smak i dr.

Završava Fakultet likovnih umetnosti 1977. godine, a već naredne godine postaje član Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Na 12. konkursu za nagrade Pjer koje dodeljuju Novosti, 1979. godine, dobio je nagradu za najbolju portret-karikaturu.

Dobija plaketu ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu za dizajn allbuma Srebrnih krila Ja sam samo jedan od mnogih sa gitarom u izdanju Jugotona. Iste godine radio je i dizajn albuma Dragana Lakovića Verujem u trista čuda u izdanju PGP RTS.

U domenu crteža, multimedije i grafičkog dizajna nastavlja da stvara u Parizu od 1980. godine. Radio je za Le Monde Diplomatique, GDF, Le Figaro, Paris Match, Le Musée Grévin, Stafford Miller, Moët et Chandon, Ville de Vincennes, Muzej Nikole Tesle...

Takođe radi filmske plakate za poznate svetske produkcijske kuće 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Kanal plus...

Centralna preokupacija u njegovom slikarskom opusu je čovek.

Slike Zorana Jovanovića Jusa nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta, među kojima su zbirke porodice Miteran, Žan-Žaka Anoa, Džejmsa Kamerona, Žozijan Balasko, Izabele Ađani i Ronalda Lidsa.[1]

Izložbe

уреди
  • 5. internacionalni festival mediteranske kulture u Francuskoj (1988)
  • Kulturni centar grada Sabla (1990)
  • Galerija Obelisk u Onfleru (1995)
  • Samostalna izložba Svetlo na tamnoj strani duše (2001)[3]

Reference

уреди
  1. ^ а б в Beta, Agencija. „Zoran Jovanović Jus u ULUS-u”. B92.net. Приступљено 30. 3. 2023. 
  2. ^ а б Lijeskić, B. „Karikature su mu otvarale sva vrata”. www.politika.rs. Приступљено 30. 3. 2023. 
  3. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2023-04-05.