Чинуа Ачебе, рођен као Albert Chinualumogu Achebe (енгл. Chinua Achebe, 16. новембар 193021. март 2013) био је нигеријски романописац, песник и критичар.[1][2] Најпознатији је по свом дебитантском роману Things Fall Apart (1958),[3][1] који се сматра најчитанијом књигом модерне афричке књижевности.[4]

Чинуа Ачебе
Чинуа Ачебе 2008.
Лични подаци
Пуно имеAlbert Chinụalụmọgụ Achebe
Датум рођења16 новембар 1930(1930-11-16)
Место рођењаОгиди, Британска Нигерија
Датум смрти21. март 2013.(2013-03-21) (82 год.)
Место смртиБостон, Масачусетс, САД
ДржављанствоНигерија
НационалностНигерија
ЗанимањеПисац и учитељ
Књижевни рад
Најважнија дела
'`УНИQ--темплатестyлес-00000000-QИНУ`'

Одрастао је у хришћанској породици у Игбо селу Огиди на југу Нигерије, те се успехом у школи изборио за универзитетску стипендију.[5] Постао је фасциниран светским религијама и традиционалним афричким културама, и за време студија је почео да пише. Након дипломирања радио је за нигеријску радио-телевизијску кућу Nigerian Broadcasting Service те се преселио у Лагос. Стекао је светску славу романом Things Fall Apart касних 1950-их; следили су романи No Longer at Ease (1960), Arrow of God (1964), A Man of the People (Човек из народа, 1966)[1] i Anthills of the Savannah (1987). Ачебе је романе писао на енглеском, и бранио је своју употребу тог језика од оних који су га као језика колонизатора сматрали непримереним афричкој књижевности. Године 1975. изазвао је контроверзу предавањем An Image of Africa: Racism in Conrad's "Heart of Darkness" у коме је писца Џозефа Конрада оптужио за расизам.

Када се област Бијафра године 1967. отцепила од Нигерије, Ачебе је постао ватрени заговорник независности и амбасадор нове државе. Тада је у западним државама молио за помоћ како би помогао свом народу напаћеном ратом и глађу. Након завршетка рата и нигеријског преузимања Бијафре, Ачебе се краће време бавио локалном политиком, али је од ње одустао згађењен елитизмом и корупцијом. Неко време је живео у САД, а године 1990. се након што је парализован у саобраћајној несрећи, вратио у Нигерију.

Ачебеови романи се највише баве традицијама и обичајима Игбо друштва,[6] ефектима доласка хришћанства, као и сукобом различитих вредносних система за време и након колонизације. Стил му се темељи на народним причама Игбоа и комбинује стандардно приповедање с пословицама и говорима. Осим романа је писао и новеле, дечје књиге и есеје. После је предавао језике и књижевност на Бард колеџу у Анандејлу на Хадсону у америчкој држави Њујорк.

Списак радова уреди

Новеле

Кратке приче

Poezija

Eseji, kritike, politički komentari

Knjige za decu

Reference уреди

  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 91. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Ezenwa-Ohaeto, p. 6.
  3. ^ Franklin, Ruth. "After Empire: Chinua Achebe and the Great African Novel". The New Yorker, 26 May 2008. Приступљено 7 December 2010.
  4. ^ Ogbaa, p. xv.
  5. ^ Brucker, Carl (1992). „Chinua Achebe 1930–”. faculty.atu.edu. Архивирано из оригинала 27. 10. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2016. 
  6. ^ Amobi, Nnamdi Ken (13. 4. 2013). „Chinua Achebe: Ogidi man first, Ogidi man last”. Vanguard. Lagos. Приступљено 18. 1. 2014. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди