Шарл Иријарт (фр. Charles Yriart; Париз, 5. децембар 1832. — Париз, 10. април 1898) био је француски новинар, публициста[1], књижевник и аутор многобројних цртежа.[2]

Шарл Иријарт
Лични подаци
Датум рођења5. децембар 1832.
Место рођењаПариз,
Датум смрти10. април 1898.
Место смртиПариз,
Научни рад
Пољеновинарство, књижевност

Биографија

уреди

Шарл Иријарт је био француски новинар и публициста, шпанског, тј. највероватније баскијског порекла. Аутор је бројних путописа и других текстова. Преводио је и са шпанског језика.[3] Одушевљени путник, 1859. године пратио је шпанску експедицију у Мароко и о томе слао француским листовима запажене репортаже и цртеже. Исто је учинио и годину дана потом (1860), када је отишао на Сицилију коју је Ђузепе Гарибалди освојио са „шачицом људи”.[2] У Босни и Херцеговини је боравио у два наврата: први пут 1874. године, када је боравио у Истри, Далмацији и Херцеговини, а други пут 1875. године, када је букнуо устанак, већ од августа месеца је кренуо на пут (преко Трста, Загреба, Сиска, Костајнице..) како би пратио устанак из непосредне близине.[4]

Добар део његовог рада је објављиван у листовима и ревијама: Ле Монде иллустрé (био је и главни уредник овог часописа), Ле Фигаро, Ла Вие Парисиенне, Ле Тоур ду Монде (италијанско издање Гиро дел мондо) и Ревуе дес Деуx Мондес. А највећи део тога је опет објављен у засебним књигама (в. библиографију).[3][2] Његови описи се одликују занимљивошћу и лакоћом излагања, те књижевним квалитетима стила.[2] Посебну склоност је имао и ка сликарству и тематици везаној за сликарство.[3] (в. галерију)

Босна и Херцеговина - путопис из времена устанка 1875—1876

уреди

На српскохрватском говорном подручју Иријарт је, између осталог, познат по књизи „Босние ет Херзéговине: соувенирс де воyаге пендант л'инсуррецтион“ објављене у Паризу 1876. године, која је уствари његов путопис са путовања од краја августа 1875. па до пролећа 1876. године по турској покрајини Босни и Херцеговини који је водио преко Хрватске, а све у времену и непосредно након устанка, који је европска јавност, а посебно француска, била веома пропратила. Књига има тринаест глава и одређени број илустрација са одговарајућим легендама.[5][6][4]

На српскохрватском је дело, под насловом „Босна и Херцеговина - путопис из времена устанка 1875—1876“, издато 1981. године у преводу Владимира Осипова (предговор написао др. Раде Петровић). Издавач је сарајевска издавачка кућа „Веселин Маслеша“.[7][8] Претходно овог издања, 1930-их година у загребачкомЈутарњем листу“ су објављивани делови ове књиге.[9]

Друге књиге

уреди

Осим по изнад споменутом путопису, Шарл Иријарт је познат и по својим радовима о Далмацији и обалном подручју источног Јадрана начелно.[1] Међу њима се истиче „Лес бордс де л'Адриатиqуе ет ле Монтéнéгро[2] (интересантно, из овог Иријартовог дела је књижевник Алфонс Доде црпио грађу за свој роман „Краљеви у изганству[10]). Преводе дела из ове тематике је, поводом стогодишњице Иријартовог дела, објављивао публициста и есејиста Франо Барас у „Слободној Далмацији“ и неколико бројева „Недељне Далмације“ октобра 1976. године.[1]

Изабрана библиографија

уреди

Галерија слика

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Petrović (1981). стр. 5.
  2. ^ а б в г д Šamić (1981). стр. 310.
  3. ^ а б в Petrović (1981). стр. 5–6.
  4. ^ а б Džaja (1973). стр. 147.
  5. ^ Petrović (1981). стр. 6–7.
  6. ^ Šamić (1981). стр. 105–108.
  7. ^ Petrović (1981). стр. 3–4.
  8. ^ Irijart (1981)
  9. ^ Džaja (1973). стр. 148.
  10. ^ Šamić (1981). стр. 108.
  11. ^ Лес Боргиа Вол. 1 (1889) Ј. Ротхсцхилд, Парис
  12. ^ Аутоур дес Боргиа (1891) Ј. Ротхсцхилд, Парис

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди