Википедија

Шарл Иријарт

Шарл Иријарт (фр. Charles Yriart; Париз, 5. децембар 1832. — Париз, 10. април 1898) био је француски новинар, публициста[1], књижевник и аутор многобројних цртежа.[2]

Шарл Иријарт
Шарл Иријарт, дрворез Хенрија де Монтаута
Лични подаци
Датум рођења5. децембар 1832.
Место рођењаПариз,
Датум смрти10. април 1898.
Место смртиПариз,
Научни рад
Пољеновинарство, књижевност

Биографија

уреди

Шарл Иријарт је био француски новинар и публициста, шпанског, тј. највероватније баскијског порекла. Аутор је бројних путописа и других текстова. Преводио је и са шпанског језика.[3] Одушевљени путник, 1859. године пратио је шпанску експедицију у Мароко и о томе слао француским листовима запажене репортаже и цртеже. Исто је учинио и годину дана потом (1860), када је отишао на Сицилију коју је Ђузепе Гарибалди освојио са „шачицом људи”.[2] У Босни и Херцеговини је боравио у два наврата: први пут 1874. године, када је боравио у Истри, Далмацији и Херцеговини, а други пут 1875. године, када је букнуо устанак, већ од августа месеца је кренуо на пут (преко Трста, Загреба, Сиска, Костајнице..) како би пратио устанак из непосредне близине.[4]

Добар део његовог рада је објављиван у листовима и ревијама: Ле Монде иллустрé (био је и главни уредник овог часописа), Ле Фигаро, Ла Вие Парисиенне, Ле Тоур ду Монде (италијанско издање Гиро дел мондо) и Ревуе дес Деуx Мондес. А највећи део тога је опет објављен у засебним књигама (в. библиографију).[3][2] Његови описи се одликују занимљивошћу и лакоћом излагања, те књижевним квалитетима стила.[2] Посебну склоност је имао и ка сликарству и тематици везаној за сликарство.[3] (в. галерију)

Босна и Херцеговина - путопис из времена устанка 1875—1876

уреди

На српскохрватском говорном подручју Иријарт је, између осталог, познат по књизи „Босние ет Херзéговине: соувенирс де воyаге пендант л'инсуррецтион“ објављене у Паризу 1876. године, која је уствари његов путопис са путовања од краја августа 1875. па до пролећа 1876. године по турској покрајини Босни и Херцеговини који је водио преко Хрватске, а све у времену и непосредно након устанка, који је европска јавност, а посебно француска, била веома пропратила. Књига има тринаест глава и одређени број илустрација са одговарајућим легендама.[5][6][4]

На српскохрватском је дело, под насловом „Босна и Херцеговина - путопис из времена устанка 1875—1876“, издато 1981. године у преводу Владимира Осипова (предговор написао др. Раде Петровић). Издавач је сарајевска издавачка кућа „Веселин Маслеша“.[7][8] Претходно овог издања, 1930-их година у загребачком „Јутарњем листу“ су објављивани делови ове књиге.[9]

Друге књиге

уреди

Осим по изнад споменутом путопису, Шарл Иријарт је познат и по својим радовима о Далмацији и обалном подручју источног Јадрана начелно.[1] Међу њима се истиче „Лес бордс де л'Адриатиqуе ет ле Монтéнéгро“[2] (интересантно, из овог Иријартовог дела је књижевник Алфонс Доде црпио грађу за свој роман „Краљеви у изганству“[10]). Преводе дела из ове тематике је, поводом стогодишњице Иријартовог дела, објављивао публициста и есејиста Франо Барас у „Слободној Далмацији“ и неколико бројева „Недељне Далмације“ октобра 1976. године.[1]

Изабрана библиографија

уреди

Галерија слика

уреди
  •  
    Неки од Иријартових цртежа које је објављивао у часописима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Референце

уреди
  1. ^ а б в Petrović (1981). стр. 5.
  2. ^ а б в г д Šamić (1981). стр. 310.
  3. ^ а б в Petrović (1981). стр. 5–6.
  4. ^ а б Džaja (1973). стр. 147.
  5. ^ Petrović (1981). стр. 6–7.
  6. ^ Šamić (1981). стр. 105–108.
  7. ^ Petrović (1981). стр. 3–4.
  8. ^ Irijart (1981)
  9. ^ Džaja (1973). стр. 148.
  10. ^ Šamić (1981). стр. 108.
  11. ^ Лес Боргиа Вол. 1 (1889) Ј. Ротхсцхилд, Парис
  12. ^ Аутоур дес Боргиа (1891) Ј. Ротхсцхилд, Парис

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди
 
Šarl Irijart на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šarl_Irijart&oldid=27676025”