Шумска млечика или бадемаста млечика (лат. Euphorbia amygdaloides) врста је зељасте биљке из породице Еупхорбиацеае. Латинско име рода Еупхорбиа потиче од истоименог личног лекара краља Мауританије, Јуба II. Име врсте амyгдалоидес потиче од имена за бадемово стабло (амyгдала), односно значи сличан бадему. [1]

Шумска млечика
Шумска млечика
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Euphorbia amygdaloides

Опис уреди

Шумска млечика је вишегодишња зељаста биљка висока 30-70 цм са хоризонталним одрвенелим кореном. Стабљике су усправне или се издижу. Стерилне стабљике су многобројне, са густо распоређеним листовима, одрвенеле и поседују презимљујућу терминалну розету. Фертилне израстају из врха презимљујућих стабиљки, које су тада већ изгубиле своје доње и средње листове. Цветне стабљике су округле, ретко олистале, често мрко длакаве. На врху поседују 4-9 цветних гранчица. Листови стерилних стабљика су издужено објајасти, са суженом основом, затупасти или ушиљени, са целим ободом, тамнозелени и танки а касније скоро и кожасти. Листови на цветним стабљикама су седећи, обрнуто ланцетасти или објајасти, целог обода, на врху заокругљени, жутозелени, голи или длакави, понекад скоро љуспасти. Прицветни листови (брактеје) су мали, полукругло-лоптасти, шири него дужи, по пар доњим крајем срасли у округлу, удубљену лисну плочу, жутозелене боје. Терминална цваст је обично петорадијална. Поседују мале цветове у облику чашица које чине цијацијум. Цијацијум је дуг 2,5 до 4мм, изнутра је длакав, са јајастим зупчастим режњевима и са 4 жуте или љубичасте нектарије, снадбевене са по два ушиљена рога. Цветови су једнодоми. Средишњи женски цвет окружен је са више од 10 мушких цветова који имају по један прашник. Цвета од априла до јуна.

Плод чини сува, гола, храпава чаура која дозрева од јуна до августа. Семенке су тамно до црносиве, богате су масним супстанцама, те због тога привлачне мравима помоћу којих се разносе.[2][1][3]

Распрострањење и станиште уреди

 
Шумска млечика у источној Србији

Распрострањена је у средњој, јужној и југозападној Европи као и југозападној Азији. Од Ирске, Француске и Португалије према исоку кроз средњу и јужну Европу (јужно од Сицилије), северни Балкан, све до јужне Русије и Кавказа. На Балканском полуострву нарочито распрострањена у његовим северним и средњим деловима. Унета је и у Северну Америку.

Налази се у листопадним шумама (нарочито светлим буковим), ређе црногоричним. Налази се по ободима шума и шумским чистинама, у шикарама, од низија до претпланинских појасева. Воли кречњачку подлогу. Добро расте и у осунчаним срединама и у сенци.[2][1][4]

Употреба и значај уреди

Шумска млечика припада самониклим отровним биљкама. Сваки део биљке је веома отрован у случају гутања. Млеч доводи до иритације коже и очију, некад и до привременог слепила.[5] Као баштенска биљка често се гаји сорта Е. амyгдалоидес роббиае која има тамне зимзелене листове распоређене у чврсту розету.[6]

Референце уреди