Језиди су етноконфесионална група Курда. Живе у Ираку, Сирији, Јерменији, Грузији, Ирану и Турској, као и у дијаспори. Укупно их има око 700.000 и говоре курдским језиком. Језидизам се сматра посебном монотеистичком религијом, а у њиховом верском учењу мешају се елементи маздеизма - зороастризма, хришћанства, јудаизма и ислама. Имају две свете књиге: „Књигу откровења“ и „Црну књигу“. Језиде називају и Ђавољи поштоваоци, јер је централна фигура њихове религије Малак Тавус, који се изједначава са Шејтаном односно Сатаном.

Језиди
Застава Језида
Језиди на планини Синџар, на ирачко-сиријској граници, 1920-их
Укупна популација
900.000 – 1.500.700[1][2][3]
Региони са значајном популацијом
 Ирак650.000[4]
 Немачка500.000[5][6][7]
 Јерменија65.272[8]
 Сирија50.000[9][10]
 Русија40.586[11]
 Грузија20.843[12]
 Холандија5.000[13]
 Шведска4.000[7]
Језици
северно-курдски (курманџи)
Религија
Језидизам

Језиди чине већинско становништво у граничном подручју Ирака и Сирије, поред планине Синџар. Током ратних сукоба у Ираку 2014. године, војне снаге такозване Исламске државе су над Језидима у подручју Синџара извршиле геноцид.

Литература уреди

  • Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001.
  • Војислав Кршић, Лексикон религија, митологије и вјерских секти, Београд, 2002.

Референце уреди

  1. ^ Allison, Christine (20. 02. 2004). „Yazidis i: General”. Encyclopædia Iranica. Приступљено 20. 08. 2010. „There are probably some 900,000–1,500,701 Yazidis worldwide. 
  2. ^ „Yezidi”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 31. 03. 2008.  Cites estimates between 100,000 and 700,000.
  3. ^ „Deadly Iraq sect attacks kill 200”. BBC News. 15. 08. 2007. Приступљено 31. 03. 2008. 
  4. ^ Iraq Yezidis: A Religious and Ethnic Minority Group Faces Repression and Assimilation Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2006), aina.org, September 25, 2005.
  5. ^ Jakob, Christian. „Jesiden in Deutschland: Das Trauma der Vorfahren”. taz. Приступљено 10. 09. 2014. 
  6. ^ Hür, Kemal. „Die Religion der Yeziden”. Deutschlandradio Kultur. Приступљено 17. 08. 2014. 
  7. ^ а б Megalommatis, Muhammad Shamsaddin (28. 02. 2010). „Dispersion of the Yazidi Nation in Syria, Turkey, Armenia, Georgia and Europe: Call for UN Action”. American Chronicle. Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено 20. 08. 2010. 
  8. ^ „2011 Armenian census” (PDF). Приступљено 18. 08. 2014. 
  9. ^ „Yazidi in Syria Between acceptance and marginalization” (PDF). KurdWatch. kurdwatch.org. стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2014. г. Приступљено 1. 04. 2014. 
  10. ^ Glioti, Andrea (18. 10. 2013). „Yazidis Benefit From Kurdish Gains in Northeast Syria”. al-monitor. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 1. 04. 2014. 
  11. ^ „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав населения Российской Федерации”. Demoscope. Demoscope.ru. Приступљено 26. 10. 2013. 
  12. ^ http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/92/Georgia_Census_2002-_Ethnic_group_by_major_administrative-territorial_units.pdf
  13. ^ „Jezidi's”. 

Спољашње везе уреди