Јован Грос
Др Јован Грос (нeм. Johann Gross; свк. Ján Gros; Пезинок код Братиславе, 3. септембар 1759 — Пожун, 28. новембар 1839) био је словачки професор и први директор Карловачке гимназије.
| Јован Грос | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. септембар 1759. |
| Место рођења | Безинг,  Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 28. новембар 1839. (80 год.) |
| Место смрти | Пожун, Аустријско царство |
| Научни рад | |
| Институција | Карловачка гимназија |
Биографија уреди
По националности је био Немац евангеличке вероисповести који је, услед живота у словачкој средини, био словакизиран.[1] Студирао је филозофију у Јени. Након студија дужи период радио је као приватни учитељ у Пожуну.[2]
За директора Карловачке гимназије изабран је у септембру 1791. године по одлуци митрополита Стефана Стратимировића. У Карловце је стигао крајем септембра 1791. Митрополит Стратимировић га је уврстио и у комисију која је имала задатак да изради наставни план школе. Као узор за уређење Карловачке гимназије директору Гросу послужила је Печујска гимназија.[3] Током рада у гимназији Грос је на располагању имао стан од четири собе. Колико се добро адаптирао у новој средини говори чињеница да је обоје деце (сина Јоана и ћерку Милицу) крстио у православној цркви. Породични проблеми (смрт ћерке и болест супруге Јелисавете) натерали су Гроса да напусти Карловачку гимназију 25. јануара 1798. године.
Каријеру наставља у Модри где је 1798-1802. био професор и директор гимназије. Потом је од 1803. па све до смрти 1839. радио као професор и ректор евангеличког Лицеја у Пожуну.[2][4]
Био је почасни члан Латинског друштва у Јени.[2]
Референце уреди
- ^ Ковијанић, Ристо (1973). Српски писци у Братислави и Модри XVIII века. Нови Сад: Матица српска. стр. 50.
- ^ а б в Петровић, Коста (1991). Историја Карловачке гимназије. Нови Сад: Матица српска. стр. 74—77.
- ^ Петровић, Коста (1991). Историја Карловачке гимназије. Нови Сад: Матица српска. стр. 53.
- ^ Kmeć, Jan (1987). Jugoslovensko-slovačke slavističke veze. Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. стр. 162.