Јукатански канал
Јукатански канал (шп. Canal de Yucatán) је мореуз између Мексика и Кубе. Повезује Карипско море са Мексичким заливом. Широк је 200 km и дубок готово 2 800 m, у својој најдубљој тачки која је у близини обале Кубе.[1]
| Јукатански канал | |
|---|---|
 Јукатански канал | |
 | |
| Координате | 21° 34′ 42″ С; 85° 54′ 27″ З / 21.578333° С; 85.9075° З |
| Макс. ширина | 217 km (135 mi) km |
| Макс. дубина | 2.779 m (9.117 ft) m |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Простире се између мексиканског рта Капоч и кубанског рта Сан Антонио.[2] Вода кроз канал протиче од истока ка западу под утицајем Северноекваторијалне струје и Јужноекваторијалне струје. Када ова вода протиче поред Јукатана, назива се Јукатанском струјом.[3] Ова струја обезбеђује највећи прилив воде у Мексички залив, пошто је количина воде која доспе у њега преко Флоридског мореуза знатно мања.[4]
Струје уреди
Јукатански канал одваја Кубу од мексичког Јукатанског полуострва и повезује Карипско море са Мексичким заливом. Теснац је дугачак 217 km (135 mi) између рта Каточе у Мексику и рта Сан Антонио на Куби.[2] Он има максималну дубину у близини кубанске обале од 2,779 m (9 ft 1,4 in).[1] Вода тече кроз Карипско море од истока ка западу. Овај ток се састоји од 5 Sv воде из Северне екваторијалне струје[5] која тече кроз Ветровни пролаз[6][7][8] и 12 Sv воде из Јужноекваторијалне струје која тече дуж обале Бразила. Укупан проток је око 17 Sv на температури од најмање 17 °C (63 °F). Када ова вода протиче поред полуострва Јукатан, постаје Јукатанска струја.[9] Ова струја обезбеђује највећи део дотока воде у Мексички залив пошто је количина воде која улази кроз Флоридски мореуз мала и повремена.[4] Јукатанска струја снажно тече на западној страни канала, док кубанска противструја тече у супротном смеру на источној страни канала. Испод Јукатанске струје налази се Јукатанска потструја која тече према југу и при томе одузима воду из Мексичког залива.[4]
Корални гребени уреди
Док вода пролази кроз Јукатански канал и прилива се у Мексички залив, пролази преко коралних гребена.[10][11][12][13][14] Неки од корала који граде гребене су: Acropora cervicornis, Acropora palmata и Montastraea annularis. Међутим, крајем 1990-их већина корала је изумрло. Биодиверзитет ове области је угрожен због прекомерне експлоатације.[15][16]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Free Dictionary
- ^ а б Britannica
- ^ Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Caribbean Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 08. 04. 2009. г. Приступљено 2013-08-31.
- ^ а б в Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Yucatan Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 2013-08-31.
- ^ Zhang, Linlin (2017). „Structure and Variability of the North Equatorial Current/Undercurrent from Mooring Measurements at 130°E in the Western Pacific”. Scientific Reports. 7: 46310. Bibcode:2017NatSR...746310Z. PMC 5395815
. PMID 28422095. doi:10.1038/srep46310 .
- ^ Riley, Shannon Rose (2006). Imagi-Nations in black and white: Cuba, Haiti, and the performance of difference in United States national projects, 1898–1940 (Теза). University of California, Davis. стр. 50. OCLC 191680434. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г.
- ^ Symithe, S.; Calais, E.; Chabalier, J. B.; Robertson, R.; Higgins, M. (2015). „Current block motions and strain accumulation on active faults in the Caribbean.”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 120 (5): 3748—3774. Bibcode:2015JGRB..120.3748S. doi:10.1002/2014JB011779 .
- ^ Bell, Katherine (2015-03-01). Brennan, Mike; Raineault, Nicole, ур. „New Frontiers in Ocean Exploration: The E/V Nautilus 2014 Gulf of Mexico and Caribbean Field Season”. Oceanography. doi:10.5670/oceanog.2015.supplement.01 .
- ^ Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Caribbean Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 08. 04. 2009. г. Приступљено 2013-08-31.
- ^ „How Reefs Are Made”. Coral Reef Alliance. 2021. Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2022.
- ^ Lee, Jeong-Hyun; Chen, Jitao; Chough, Sung Kwun (1. 6. 2015). „The middle–late Cambrian reef transition and related geological events: A review and new view”. Earth-Science Reviews. 145: 66—84. Bibcode:2015ESRv..145...66L. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2015.03.002.
- ^ Spalding MD, Grenfell AM (1997). „New estimates of global and regional coral reef areas”. Coral Reefs. 16 (4): 225—230. S2CID 46114284. doi:10.1007/s003380050078.
- ^ Mulhall, M. (пролеће 2009). „Saving rainforests of the sea: An analysis of international efforts to conserve coral reefs”. Duke Environmental Law and Policy Forum. 19: 321—351. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г.
- ^ „Where are Corals Found?”. NOAA Coral Reef Conservation Program. NOAA. 13. 5. 2011. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 24. 3. 2015.
- ^ Jord, E. „Mexico”. Reefs at Risk in the Caribbean. World Resources Institute. Архивирано из оригинала 08. 05. 2013. г. Приступљено 2013-08-31.
- ^ Cortés, J., ур. (2003). Latin American Coral Reefs. Gulf Professional Publishing. стр. 134—147. ISBN 9780080535395.
Литература уреди
- Renne, P. R.; Deino, A. L.; Hilgen, F. J.; Kuiper, K. F.; Mark, D. F.; Mitchell, W. S.; Morgan, L. E.; Mundil, R.; Smit, J. (2013). „Time Scales of Critical Events Around the Cretaceous-Paleogene Boundary”. Science. 339 (6120): 684—687. Bibcode:2013Sci...339..684R. PMID 23393261. S2CID 6112274. doi:10.1126/science.1230492.
- Osterloff, Emily (2018). „How an asteroid ended the age of the dinosaurs”. London: Natural History Museum. Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 18. 5. 2022.
- Stinnesbeck, Wolfgang; Rennie, Samuel R.; Olguín, Jerónimo Avilés; Stinnesbeck, Sarah R.; Gonzalez, Silvia; Frank, Norbert; Warken, Sophie; Schorndorf, Nils; Krengel, Thomas; Morlet, Adriana Velázquez; González, Arturo González (5. 2. 2020). „New evidence for an early settlement of the Yucatán Peninsula, Mexico: The Chan Hol 3 woman and her meaning for the Peopling of the Americas”. PLOS ONE (на језику: енглески). 15 (2): e0227984. Bibcode:2020PLoSO..1527984S. ISSN 1932-6203. PMC 7001910 . PMID 32023279. doi:10.1371/journal.pone.0227984 .
- PLOS (5. 2. 2020). „9,900-Year-Old Skeleton Discovered in Submerged Mexican Cave Has a Distinctive Skull”. SciTechDaily (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2020.
- Geggel, Laura (5. 2. 2020). „9,900-year-old skeleton of horribly disfigured woman found in Mexican cave”. livescience.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2020.
- Olson, D. M; E. Dinerstein; et al. (2001). „Terrestrial Ecoregions of the World: A New Map of Life on Earth”. BioScience. 51 (11): 933—938. doi:10.1641/0006-3568(2001)051[0933:TEOTWA]2.0.CO;2 .
- Heilprin, Angelo (1891). „Observations on the Flora of Northern Yucatan”. Proceedings of the American Philosophical Society. 29 (136): 137—144. JSTOR 982931.
- Juan Luis Pena Chapa, Manuel Martin Castillo, and Juan Carlos Gonzalez Avila, The Performance of the Economy of the Yucatan Peninsula from 1970–1993 [1]
- Marcio L. Teixeira,The Impact of the Geologic History of the Yucatán Peninsula on the Present Day Aquifer,2004 [2]
- Heilprin, Angelo (1891). „Observations on the Flora of Northern Yucatan”. Proceedings of the American Philosophical Society. 29 (136): 137—144. JSTOR 982931.
- The Caribbean Sea Архивирано 2018-01-04 на сајту Wayback Machine
- „The Caribbean Sea”.
- „Mesoamerican Reef | Places | WWF”. World Wildlife Fund. Приступљено 2016-10-21.
- Gorgas, William C. (1912). „Sanitation at Panama”. Journal of the American Medical Association. American Medical Association. 58 (13): 907. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1912.04260030305001. „The Pacific Ocean, south of this isthmus [Panama], was known to the early explorers as the South Sea, and the Caribbean, lying to the north, as the North Sea.”
- Zhang, Linlin (2017). „Structure and Variability of the North Equatorial Current/Undercurrent from Mooring Measurements at 130°E in the Western Pacific”. Scientific Reports. 7: 46310. Bibcode:2017NatSR...746310Z. PMC 5395815 . PMID 28422095. doi:10.1038/srep46310 .
- Chen, Zhaohui; Wu, Lixin (2020). „Dynamics of the seasonal variation of the North Equatorial Current bifurcation”. Journal of Geophysical Research. 145. doi:10.1029/2010JC006664 .
- Lübbecke, Joke F. (2018). „Equatorial Atlantic variability—Modes, mechanisms, and global teleconnections” (PDF). Wiley Interdisciplinary Reviews: Climate Change. 9 (4). S2CID 135095604. doi:10.1002/wcc.527.
- Johnson, George C (2002). „Direct measurements of upper ocean currents and water properties across the tropical Pacific during the 1990s”. Progress in Oceanography. 52 (1): 31—61. Bibcode:2002PrOce..52...31J. doi:10.1016/S0079-6611(02)00021-6.
- Danovaro, Roberto; Bongiorni, Lucia; Corinaldesi, Cinzia; Giovannelli, Donato; Damiani, Elisabetta; Astolfi, Paola; Greci, Lucedio; Pusceddu, Antonio (април 2008). „Sunscreens Cause Coral Bleaching by Promoting Viral Infections”. Environmental Health Perspectives. 116 (4): 441—447. PMC 2291018 . PMID 18414624. doi:10.1289/ehp.10966.
- „Corals reveal impact of land use”. ARC Centre of Excellence for Coral Reef Studies. Приступљено 21. 9. 2013.
- Minato, Charissa (1. 7. 2002). „Urban runoff and coastal water quality being researched for effects on coral reefs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2010. г.
- „Coastal Watershed Factsheets – Coral Reefs and Your Coastal Watershed”. Environmental Protection Agency Office of Water. јул 1998. Архивирано из оригинала 2010-08-30. г.
- „The Sixth Status of Corals of the World: 2020 Report”. GCRMN. Приступљено 2021-10-05.
- Costanza, Robert; de Groot, Rudolph; Sutton, Paul (2014). „Changes in the global value of ecosystem services”. Global Environmental Change. 26 (1): 152—158. S2CID 15215236. doi:10.1016/j.gloenvcha.2014.04.002.
