Џигме Синге Вангчук
Џигме Синге Вангчук (џонгкански:
, енгл. Jigme Singye Wangchuck; рођен 1955) је четврти краљ Бутана. Владао је тридесет и четири године 1972 — 2006.
| Џигме Синге Вангчук | |
|---|---|
| Краљ Бутана | |
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Jigme Singye Wangchuck |
| Датум рођења | 11. новембар 1955. |
| Место рођења | Тимбу, Бутан |
| Породица | |
| Супружник | Dorji Wangmo Wangchuck (1. жена) Tshering Pem Wangchuck (2. жена) Tshering Yangdon (3. жена) Sangay Choden Wangchuck (4. жена) |
| Потомство | Џигме Хесар Намгјел Вангчук, Jigyel Ugyen Wangchuck, Dasho Jigme Dorji Wangchuck, Ugyen Jigme Wangchuck, Kesang Choden Wangchuck, Sonam Dechan Wangchuck |
| Родитељи | Џигме Дорџи Вангчук Аши Кесанг Чоден Вангчук |
| Династија | Династија Вангчук |
| Период | 24. јул 1972 — 14. децембар 2006. |
| Претходник | Џигме Дорџи Вангчук |
| Наследник | Џигме Хесар Намгјел Вангчук |
Детињство и младост уреди
Ступио је на престо са седамнаест година, 1972, након изненадне смрти свога оца, Џигме Дорџи Вангчука. Када је званично крунисан, 2. јуна 1974, био је најмлађи монарх у свету са само осамнаест година. Крунисању је присуствовао велики број страних представника, чиме је јасно показан крај дуге изолованости земље. Школовао се у Бутану, Индији и Уједињеном Краљевству.
Модернизација уреди
За време владавине Џигме Синге Вангчука телевизија и интернет су постали доступни. Међутим чак и сада у земљи не постоје семафори, а по закону сви морају да носе традиционалну одећу 14. века. Туризам у Бутану је за време његове владавине био на ниском нивоу.
Џигме Синге Вангчук је творац Бруто националне среће.[1]
Абдикација уреди
Џигме је 17. децембра 2005. године када је напунио педесет година, објавио намеру да абдицира[2] и престо препусти свом сину 2008. године. Међутим едиктом који је издао 14. децембра 2006. власт је одмах препустио свом сину Џигме Хесар Намгјел Вангчуку. Наредио је такође да се парламентарни избори одрже 2008. године.
Породични живот уреди
Џигме Синге Вангчук је био у браку са четири краљице и има укупно десетеро деце, пет синова и пет кћери.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ bhutan2008.bt: 1979 – Gross National Happiness Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2013)
- ^ „National Day Address”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 22. 10. 2011.
Спољашње везе уреди
