Англиканска заједница

Англиканска заједница је међународна заједница националних и регионалних цркава које се налазе у пуном општењу са Црквом Енглеске.

Ружа ветрова је симбол Англиканске заједнице (мото: Истина ослобађа)

Верника Англиканске заједнице у свету има око 85 милиона, највише у Енглеској (26 милиона), Нигерији (17,5), Уганди (8), Јужном Судану (5), Аустралији (3,8). После католицизма и православља, то је трећа највећа хришћанска деноминација у свету.

Надбискуп од Кантерберија, примат целе Енглеске, признат је као „први међу једнакима“ (латински: primus inter pares). Надбискуп не користи своју позицију употребљавајући свој ауторитет, већ служи као симбол јединства у Англиканској заједници. Свака национална или регионална црква је потпуно независна, задржавајући сопствени законодавни процес и епископски систем под вођством локалних примата.

Цркве Англиканске заједнице сматрају себе чланицама једне, свете, католичке и апостолске Цркве, и сматра се да је део како католичке тако и реформаторске верзије хришћанства. За неке вернике англиканизам представља форму католицизма без папе, док за друге представља форму протестантизма без доминанте фигуре водича као што су Мартин Лутер у лутеранизму, Џон Кнокс и Џон Калвин у калвинизму, Цвингли или Весли у методизму. Заједницу чини широк спектрум веровања и традиција, како јеванђеоски, тако и либерални или католички.

Име Англиканска заједница добијено је од латинског Ecclesia Anglicana, што значи „Енглеска црква“.

Устројство

уреди

Ова Црква, или заједница цркава, неформална је организација. Англиканску заједницу уједињује заједничка историја, доктрина вере и традиције.

Црква је настала је у 16. веку, 1867. године у Лондону, отцепљењем од Католичке цркве, при чему је претрпела јак утицај реформације.

Духовни вођа цркве је, први међу једнакима, надбискуп кентерберијски Џастин Велби (од 2013).

Постоје три врсте свештеника: проповедник, свештеник и бискуп. Свештеници у Англиканској заједници не практикују целибат, а жене у принципу могу да обављају све црквене функције, што опет зависи од става локалне Цркве. У 19. веку су се појавили монаси и монахиње у Англиканској заједници. Они се углавном баве хуманитарним радом. Данас их има највише у Меланезији.

Верници

уреди

Број верника последњих година опада у Великој Британији, а расте у афричким и азијским земљама. Припадници Англиканске заједнице су углавном налазе у англофонским земљама. Ширењу англиканства је допринела огромна експанзија Британске империје у 18. и 19. веку, а у почетку су ове колонијалне цркве биле под јурисдикцијом лондонског бискупа. Након америчке револуције, парохије су сматрале неопходним да се у новој, независној земљи формално одвоје од цркве чији је врховни гувернер остао британски монарх. Тад су формирали своје епархије и националну цркву.

У Шкотској и САД ова Црква је позната као Епископска (од латинског Episcopus – „бискуп“, „владика“).

Англиканска заједница веома често изазива поделе међу конгрегацијом увођењем контроверзних доктрина као што је рукоположење жена свештеника почетком 1980-их, а у скорије време разматрање постављања жена на бискупске функције, као и рукоположење хомосексуалаца за свештенике.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди