Арборетум

Арборетум (од лат. arbor — „дрво”) представља збирку аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња — место где се узгајају биљке у научне и педагошке сврхе.

Арборетум Шумарског факултета, Београд

У арборетуму су врсте често груписане у заједнице које одговарају заједницама какве постоје у природи, аутохтоних врста или егзота. Једна таква заједница је алпинум (лат. alpes — „алпски”, у ширем значењу „планински”) — заједница биљака које расту на високим планинама. Основна функција арборетума је научно-образовна, па се у њима често могу наћи и посебне колекције храстова, врба, топола и других родова.

Функција и значај арборетума

Збирка четинара у арборетуму Шумарског факултета у Београду.

Осим научно-образовне арборетум има и декоративну декоративне улогу, као и санитарно-хигијенски значај. Арборетуми се оснивају у склопу различитих релевантних институција или ботаничких башта, али се могу подизати и као јавне зелене површине — паркови.

• Научно-образовна функција огледа се у могућности одвијања практичне наставе из релевантних области (ботаника, шумарство и сл). У њему се проучавају биолошка својства дрвенастих врста и њихови међусобни односи и врше друга мултидисциплинарна истраживања. У Србији су арборетуми заштићени законом као Споменици природе III категорије.
• Декоративна функција арборетум испуњава уклапајући се у систем зеленила околног простора. Својим композиционим решењима и разноврсношћу биљака свакако доприноси у великој мери пејзажу, а свакако представља репрезентативну зелену површину.
• Санитарно-хигијенска функција заснива се на чињеници да су арборетуми најчешће велике зелене површине и самим тим имају велики утицај на смањење загађења ваздуха, редукцију буке, регулацију температуре и влажности ваздуха и друге врсте загађења.

Арборетум и ботаничка башта

Арборетуми су ботаничке баште у којима се узгајају дрвенасте биљке — дрвеће, жбуње и дрвенасте повијуше, док се у ботаничким баштама праве живе колекције биљака уопште, зељастих и дрвенастих. У арборетумима најчешће нема стакленика, већ се биљке саде на отвореном.

При подизању арборетума критеријуми за избор биљака се реазликују од оних у хортикултурном обликовању других простора, као што су паркови, перивоји и баште, јер ако се осим научне и едукативне функције води рачуна и о естетском изгледу, арборетум неће бити само група без реда посађених биљака, већ и простор пријатан за боравак.

Осим тога, уношење нових биљних врста у арборетум може допринети биоразноликости и ширег подручја, али имати и негативне последице, због чега је пре уношења сваке нове врсте неопходно проверити њену могућу инвазивност.

Арборетуми у свету

• 
  Вестонбирт Арборетум, Енглеска
• 
  Арборетум Трстено, Хрватска
• 
  Абни Парк, Лондон, Велика Британија
• 
  Национални Арборетум Канбера, Аустралија
• 
  Арборетум Греифсвалд, Хеидегартен, Немачка
• 
  Арборетум Роберт
• 
  Шеталиште ружа у арборетуму Дел Карамболо. Севиља

• Један од најстаријих арборетума у свету је Арборетум ботаничке баште у Токију. Сматра се да је овај арборетум основан пре око 800 година.
• Највећа збирка дрвенастих врста умереног појаса налази се у саставу ботаничке баште Кју гарденс (Kew Gardens) поред Лондона. Основана је 1848 године.
• Међу најстарије арборетуме у Европи убраја се Арборетум Трстено код Дубровника. Основала га је почетком 16. века дубровачка породица Гучетић-Гозе. Познат је по збирци средоземних и егзотичних биљака. Као споменик природе заштићен је од 1948. године.

Арборетуми у Србији

Алпинетум у арборетуму Шумарског факултета у Београду.

• Арборетум Шумарског факултета у Београду у коме расте преко 300 дрвенастих и жбунастих врста и унутарврсних таксона, представљених са преко 2.000 примерака - 218 лишћарских и 24 четинарске врсте. Од овог броја 77 су домаће врсте дрвећа и жбуња, а 146 увезене. Отворен је за јавност. Заштићен је законом као Споменик природе III категорије.
• Арборетум Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду представља збирку искључиво аутохтоних врста које расту на Фрушкој гори. Дизајниран је у слободном пејзажном стилу вртне уметности.

Арборетуми на територији бивше Југославије

Арболетум Волчји поток 1986.

Арболетум Волчји поток, расадник

Арболетум Трстено, Нептунова фонтана

• Арборетум-ботаничка башта у Грахову (Никшић) је подигао генерал Војо Ковачевић на свом имању, на површини од 1 ha, интродукујући биљке са свих континената у услове умерено-континенталне климе на надморској висини од 750 m; уписан је у Централни регистар заштићених објеката природе ЦГ 2000. године
• „Волчји поток“ 20 km од Љубљане ка Марибору на преко 85 ha отворен за јавност од 1952. године када је предат Универзитету у Љубљани
• „Лисичине“, код Лисичина, општина Воћин, заузима 45 ha. Настао је у другој половини 20. века. Располаже најбогатијим живим збиркама различитих таксона четинарског и лишћарског дрвећа.
• „Опека“ у Марчану, код Вараждина, из 19. века.
• „Слатина“ у Сарајеву заузима површину од 17,79 ha у оквиру градског парка „Бетанија“
• „Трстено“, код Дубровника, који потиче с почетка 16. века
• „Трубарево“ у скопском селу Трубарево основан 1953. године од стране Пољопривредно-шумарског факултета у Скопљу на површини од 3 ha

Види још

• Дрво
• Хортикултура
• Шумарство
• Арборикултура
• Парк
• Алпинум
• Списак заштићених природних добара у Србији

Литература

• Иџојтић, Марилена; Марко Зебец; Игор Пољак (2011). „Дендролошки и хортикултурна вриједност Арборетум Лисичине”. Croatian Journal of Forest Engineering : Journal for Theory and Application of Forestry Engineering. Загреб: Шумарски факултет Универзитета у Загребу. 32, 1. ISSN 1845-5719. Приступљено 13. 11. 2016. 
• Ковачић, Сања (16. 05. 2015). „Знате ли које је разлика између ботаничког врта и арборетума?”. http://www.hrt.hr. Загреб: ХРТ Магазин. Архивирано из оригинала 14. 11. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2016. 

Спољашње везе

• Arboretum Trsteno - komadić raja na jugu