Воћин

општина у Хрватској

Воћин је насељено мјесто и средиште истоимене општине у сјеверној Славонији, Вировитичко-подравска жупанија, Република Хрватска.

Воћин
Voćin in winter 2009 (1).JPG
Католичка црква у Воћину
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
ОпштинаВоћин
ОбластСлавонија
Становништво
 — 2011.Раст 1.191
Географске карактеристике
Координате45°37′12″ СГШ; 17°32′54″ ИГД / 45.61987° СГШ; 17.54821° ИГД / 45.61987; 17.54821Координате: 45°37′12″ СГШ; 17°32′54″ ИГД / 45.61987° СГШ; 17.54821° ИГД / 45.61987; 17.54821
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина215 м
Воћин на мапи Хрватске
Воћин
Воћин
Воћин на мапи Хрватске
Воћин на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Воћин
Воћин
Воћин на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33522 Воћин
Позивни број+385 33
Регистарска ознакаSL

ГеографијаУреди

Воћин се налази око 24 км југозападно од Слатине.

ИсторијаУреди

Османлије су освојиле Воћин 1543. године и држали га до 1687. кад је потпао под власт цара Леополда I Хабсбуршког.[1]

У месту је 1844. године радила основна школа са учитељем Павлом Прњаворовићем.[2]

Почетком 20. века Воћин је православна парохија са филијалама околним селима: Бокане, Мацуте, Поповац и Ћералије. У месту живи 2200 православних Срба (46%) у 305 домова (48%). Ту је политичка и црквена општина, те пошта и брзојав.[3] Православни храм је подигнут 1790. године и посвећен Св. 318 богоносних отаца. Црквене матице су заведене 1768. године, то је парохија прве класе, са парохијским домом и сесијом земље и православним гробљем. председник црквене општине је 1905. године поо Атанасије Зорчић који је и парох, рођен 1863. године у Грабичанима.

Месна школа је комунална, са три школска здања за основну и пофторну школу. Са 120 (од 300) ђака у редовној и 25 (од 50) у пофторној, раде учитељи Никола Хајдин и Милева Влајсављевић.[4]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Подравска Слатина.

Усташки злочини у Другом светском ратуУреди

Жупски уред у Воћину, срез Подравска Слатина 16. марта 1941. године послао је "преузвишеном" надбискупу др Алојзу Степинцу телеграм да му драговољно покатоличени Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у римокатоличку цркву шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави". Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.[5]

На српску нову годину, 14. јануара 1942. године почињен је покољ 350 српских цивила, до тада највећи покољ невине популације у Славонији. Масакр је извршен као одмазда за претходну акцију партизана на Папуку.[6]

Рат у ХрватскојУреди

Овде се 1991. године догодио злочин против цивилног становништва.

КултураУреди

У Воћину је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Воћин припада Архијерејском намјесништву пакрачко-даруварском у саставу Епархије Славонске, а чине је и села Добрић, Секулинци, Кометник.[7] У Воћину се налази храм Српске православне цркве посвећен Светим Оцима Првог васељенског сабора изграђен 1790. године, који је био потпуно уништен 1942. године као и парохијски дом. Обновљен је 1976. и тада подигнут нови звоник. Црква и парохијски дом су минирани ноћу 13. децембра 1991. године. Обновљена је и освећена 2000. године.[7]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Воћин је имала 2.382 становника, од чега у самом Воћину 1.191.[8]

Национални састав према попису из 2011.‍
Хрвати
  
2.147 90,13 %
Срби
  
211 8,86 %
Нису се изјаснили
  
14 0,59 %
остали
  
10 0,42 %
Укупно: 2.382
Националност[9] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.009 904 869 945
Хрвати 426 404 541 591
Југословени 65 226 61 20
остали и непознато 69 24 18 11
Укупно 1.569 1.558 1.489 1.567
Демографија[9]
Година Становника
1961. 1.567
1971. 1.489
1981. 1.558
1991. 1.569
2001. 1.161
2011. 1.191

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Воћин је имало 1.569 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
1.009 64,30 %
Хрвати
  
426 27,15 %
Југословени
  
65 4,14 %
Муслимани
  
2 0,12 %
Словенци
  
2 0,12 %
Италијани
  
1 0,06 %
Мађари
  
1 0,06 %
Црногорци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
59 3,76 %
регион. опр.
  
3 0,19 %
укупно: 1.569

РеференцеУреди

  1. ^ Popis sandžaka Požega 1579. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. 2001. 
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  4. ^ Мата Косовац, наведено дело
  5. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 303
  6. ^ „Sjećanje na 350 nedužnih žrtava ustaškog terora”. Virovitica.net. 15. 01. 2013. 
  7. 7,0 7,1 „Архијерејско намјесништво пакрачко-даруварско: Парохија Воћин”. Српска православна црква: Епархија славонска. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2014. Приступљено 9. 6. 2014. 
  8. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 29. 4. 2013. 
  9. 9,0 9,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди