Википедија

Библиографија Фјодора Достојевског

Фјодор Достојевски (1821 – 1881) био је руски писац романа, новела, приповетка, есеја и других књижевних дела. Одгајан у породици учених родитеља, Фјодор је од ране младости био у додиру са књижевним делима, почевши од тренутка када га је мајка упознала са Библијом. Детињство је провео у оквиру стамбеног блока московске болнице за сиромашне у којој је његов отац радио као лекар. Болничке дадиље упознале су га са бајкама, легендама и сагама. Његова мајка Марија била је чланица библиотеке, што је Фјодору омогућило приступ руској и међународној књижевности. Након мајчине смрти, он и његов брат послати су у Војну академију у Санкт Петербургу. Фјодору није превише добро ишло на академији због лоших оцена из математике, коју није волео. Његову пажњу заокупирала је књижевност, којом се бавио све до своје смрти. Захваљујући разумевањем француског, којег је научио на академији, почео је да преводи француска дела на руски језик[1], а убрзо потом и да пише кратке приче.

Романи↙13
Чланци↙221 +
Приче↙18
Памфлети↙1
Комади↙(3)
Часописи↙2
Писма↙725
Преводи↙1 (4)
Уређивање књига↙1
Песме и епиграми↙10
Алманаси↙3
Новеле↙3
Референце и фусноте

Достојевски је започео своју издавачку каријеру након завршетка универзитета.[2] Са објављивањем свог првог романа, Бедни људи 1846. године, постао је познат широм Санкт Петербурга и Русије. Многи књижевници и критичари, као што су Висарион Белински и Александар Херцен, хвалили су његов приказ сиромаштва, а Белински је ово дело назвао првим „социјалним романом у Русији”.[3] Исте године објавио је и свој други роман Двојник, као и неколико кратких прича објављених углавном у левичарским часописима као што су Отаџбински записи и Савременик. Међутим, ова дела нису достигла популарност првог романа.

Финансијске потешкоће са којима се сусрео, навеле су га да се придружи политичким групама. Једна од таквих била је и тајна револуционарна кружока Петрашевци у оквиру које је дистрибуирано и читано неколико чланака Висариона Белицког, који су сматрани антирелигијским и антивладиним.[4] Због тога су он и други чланови ухапшени и осуђени на смртну казну. Помилован је у последњем тренутку и послат на принудни рад у Сибиру, где му је казна накнадно смањена на четири године. Током служења затворске казне написао је неколико дела, укључујући и аутобиографију Записи из мртвог дома. У овом периоду једине књиге које је прочитао биле су књига Новог завета и неколицине друге литературе које је прибавио ван касарне пре затварања.

Након пуштања на слободу, Достојевски је провео много времена читајући разне књиге, показујући интересовање за националистичку и конзервативну филозофију и изражавао је све већи скептицизам према савременим покретима, посебно према нихилизму. Фјодор је написао своја најзначајнија дела након боравка у Сибиру, укључујући Злочин и казну, Идиота, Коцкара и Браћу Карамазову . Уз помоћ свог брата Михаила, Фјодор је покренуо два часописа, Време и Епоха, у којима је објавио неколико својих прича. Након њиховог затварања, већина његових дела је објављена у конзервативном Руском гласнику све до издавање збирке Дневника писца, која је садржала већину његових дела, укључујући есеје и чланке. Неколико нацрта и планова, посебно оних започетих током његовог меденог месеца, остало је недовршено након његове смрти.

Библиографију Фјодора Достојевског чине тринаест романа, три новеле, осамнаест приповетки, преко 220 чланака и 725 писама, као и многа друга дела. Његов рад имао је утицај на руску књижевност а многу књижевни критичари сматрају га за једним од највећих романописаца у читавој светској књижевности, јер се многа његова дела сматрају ремек-делима великог утицаја.[5]

Романи и новеле

уреди
Списак романа и новела Фјодора Достојевског
Наслов Година Прво издање Напомена Реф.
Бедни људи 1846. Петроградски зборник роман [6]
Двојник 1846. Отаџбински записи роман [7]
Газдарица 1847. Отаџбински запис новела [8]
Неточка Незванова 1849. Отаџбински запис (недовршен) напуштено дело [7]
Ујкин сан 1859. The Russian Word новела [9]
Село Степанчиково 1859. Руски весник роман [10]
Понижени и увређени 1861. Време роман [11]
Записи из мртвог дома 1861. Време роман [12]
Записи из подземља 1864. Епоха Новела у два дела; познат и као Записи из подземља и Писма из подземља [13]
Злочин и казна 1866. Руски весник роман [14]
Коцкар
 1867. самостално издавање роман [15]
Идиот 1869. Руски весник роман [16]
Вечни муж 1869. Зарја роман [17]
Зли дуси 1872. Руски весник роман [18]
Младић 1875. Отаџбински записи роман [19]
Браћа Карамазови 1880. Руски весник роман у дванаест „књига” и епилог; првобитно замишљен као први део епа Живот великог грешника [20]

Кратке приче

уреди
Списак кратких прича Фјодора Достојевског
Наслов Година Први издавач Напомена Реф.
Господин Прохарчин 1846. Отаџбински запис [21]
Рома у девет писама 1847. The Contemporary [22]
"A Jealous Husband"Ревнивый муж, Revnyvy muzh 1848. Отаџбински запис [23]
Туђа жена 1848. Отаџбински запис [23]
Туђа жена и муж под креветом 1848. Отаџбински запис Спајање између "Љубоморног мужа" и "Жене другог мушкарца" [23]
"A Weak Heart"Слабое сердце, Slaboe serdtse 1848. Отаџбински запис [24]
"Polzunkov"Ползунков, Polzunkov 1848. The Contemporary [25]
"An Honest Thief"Честный вор, Chestny vor 1848. Отаџбински запис [26]
"A Christmas Tree and a Wedding"Ёлка и свадьба, Yolka i svad'ba 1848. Отаџбински запис [27]
"White Nights"Белые ночи, Belye nochi 1848. Отаџбински запис [28]
"A Little Hero"Маленький герой, Malenkiy geroy 1849. Отаџбински запис [29][30]
"A Nasty Story"Скверный анекдот, Skverny anekdot 1862. Време Also known as "A Disgraceful Affair", "A Nasty Anecdote", "A Most Unfortunate Incident", "An Unpleasant Predicament" [31]
"The Crocodile"Крокодил, Krokodil 1865. Епоха [32]
"Bobok"Бобок, Bobok 1873. The Citizen [33]
"The Peasant Marey"Мужик Марей, Muzhik Marey 1876. A Writer's Diary [34]
"The Heavenly Christmas Tree"Мальчик у Христа на ёлке, Mal'chik u Khrista na yolke 1876. A Writer's Diary [34]
"A Gentle Creature"Кроткая, Krotkaya 1876. A Writer's Diary Also known as "The Meek One", "A Gentle Maiden", "The Gentle Maiden", "A Gentle Spirit" [35]
"The Dream of a Ridiculous Man"Сон смешного человека, Son smeshnovo cheloveka 1877. A Writer's Diary [36]

Извори

уреди
  1. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. стр. 51. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  2. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 1—3. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  3. ^ Sekirin, Peter (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries' Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. стр. 73. ISBN 978-0-7864-0264-9. 
  4. ^ Sekirin, Peter (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries' Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. стр. 76. ISBN 978-0-7864-0264-9. 
  5. ^ Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. 
  6. ^ „Г. М. Фридлендер. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Бедные люди” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  7. ^ а б „Г. М. Фридлендер. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Двойник” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  8. ^ Mochulsky, Konstantin (1967). Dostoevsky: His Life and Work. Princeton University Press. стр. 78. ISBN 978-0-691-06027-9. 
  9. ^ „А. В. Архипова. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Дядюшкин сон” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  10. ^ „А. В. Архипова. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Село Степанчиково и его обитатели” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  11. ^ Leonid Grossman (2011). Достоевский [Dostoyevsky] (на језику: руски). Astrel. стр. 538. ISBN 978-5-271-39473-7. 
  12. ^ „Н. Ф. Буданова. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Униженные и оскорбленные” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  13. ^ „Е. И. Кийко. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Записки из подполья” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  14. ^ „Г.М.Фридлендер, Г.В.Коган. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Преступление и наказание” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  15. ^ „Е. И. Кийко. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Игрок” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  16. ^ „Г.М.Фридлендер, И. А. Битюгова. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Идиот” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 1. 3. 2013. 
  17. ^ „Г.М.Фридлендер. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Вечный муж” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  18. ^ „H.Ф. Буданова, Т.И. Орнатская, Н.Л. Сухачев, В.А. Туниманов. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Бесы” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  19. ^ „Г.Я. Галаган, А.В.Архипова, К.М.Азадовский. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Подросток” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  20. ^ „Г. М. Фридлендер, Е. И. Кийко, Л. М. Рейнус, В. Е. Ветловская, А. И. Батюто, А. А. Долинин, Г. В. Степанова. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Братья Карамазовы” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  21. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. стр. 97. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  22. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 66. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  23. ^ а б в Mochulsky, Konstantin (1967). Dostoevsky: His Life and Work. Princeton University Press. стр. 82. ISBN 978-0-691-06027-9. 
  24. ^ „В. Д. Рак. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Слабое сердце” (на језику: руски). Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  25. ^ „Ползунков” [Polzunkov]. Russian Virtual Library. 13. 8. 2010. Приступљено 27. 2. 2013. 
  26. ^ „Честный вор” [An Honest Thief]. Russian Virtual Library. 14. 8. 2010. Архивирано из оригинала 14. 4. 2018. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  27. ^ „Ёлка и свадьба” [A Christmas Tree and a Wedding]. Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  28. ^ Wasiolek, Edward (1971). Dostoevsky: The Major Fiction . M. I. T. Press. стр. 217. ISBN 978-0-2627-3026-6. 
  29. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 221. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  30. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. стр. 169. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  31. ^ „Скверный андекдот” [A Nasty Story]. Russian Virtual Library. 27. 6. 2012. Приступљено 27. 2. 2013. 
  32. ^ „Е. И. Кийко. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Крокодил”. Russian Virtual Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  33. ^ „В. А. Туниманов. Комментарии: Ф.М.Достоевский. Дневник писателя. 1873. VI. Бобок”. Russian Virtual Library. Приступљено 12. 6. 2013. 
  34. ^ а б „Г. М. Фридлендер, Е. И. Кийко, В. Д. Рак. Комментарии: Ф. М. Достоевский. Дневник писателя. 1876. Январь. Глава вторая. II. Мальчик у Христа на елке”. Mashkov Library. Приступљено 12. 6. 2013. 
  35. ^ „Кроткая” [A Gentle Creature]. Mashkov Library. Приступљено 27. 2. 2013. 
  36. ^ „А. И. Батюто, А. М. Берёзкин. Комментарии: Ф. М. Достоевский. Собр. соч. в 15 т. т.14. Дневник писателя. 1877. Апрель. Глава вторая. Сон смешного человека. Фантастический рассказ”. Mashkov Library. Приступљено 12. 6. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Библиографија_Фјодора_Достојевског&oldid=26823753”