Брајан Бору

Брајан Бору
Брајан Бору
	Брахан Бору, краљ Манстера
Лични подаци
Датум рођења	око 926.
Место рођења	Килалоу, Клер, Ирска
Датум смрти	23. април 1014. (87/88 год.)
Место смрти	Клонтарф,
Породица
Супружник	Gormflaith ingen Murchada
Потомство	Donnchad mac Briain, Tadc mac Briain
Родитељи	Cennétig mac Lorcáin; Bé Binn inion Urchadh
Династија	Dál gCais
Претходник	Máel Sechnaill mac Domnaill
Наследник	Máel Sechnaill mac Domnaill (restored)

Брајан Бору или Боро или Брин (ир. Brian Boru, Bóramha, Boraimhe, Boroimhe, Borumha^[1]; око 926 — 23. април 1014) био је последњи велики краљ Ирске. Окончао је доминацију велике династије Е Нил.

Биографија уреди

Брајан је рођен око 926. године у селу Килалоу у округу Клер, у Ирској. Његов отац Ценетиг био је краљ Томонда, северног дела Манстера, а и вођа њиховог племена. Викинзи су 951. године убили Брајановог оца, краља Ценетига, а Цетингов брат Матхгамин је постао краљ Далкасианса.

Бору Брајан са Матхгамином је 968. обновио Кашел, разорен од напада Викинга, а 976. од њега наследио престо Манстера. Под Брајановим вођством, Манстер је израстао у моћну државу, пошто је Бору покорио остала краљевства у јужној Ирској. 997. године је поразио великог краља Маелсекнила II и тако окончао утицај моћне династије Е Нил, која је три века владала Ирском.

Године 1002. Брајан је постао врховни краљ. Иако га је дотадашњи велики краљ династије Е Нил признао као краља, његов ауторитет никад није у потпуности прихваћен. У деценији која је уследила, Брајан је водио ратове против чланова династије Е Нил који су живели у северним крајевима Ирске. У Ленстеру су били чести устанци против њега и ту су становници одбијали да га признају за краља.

Године 1014., Бору се сукобио са озбиљним непријатељима - краљом Ленстера Маелом Мордом, нордијским краљем Даблина и његовим скандинавским саветницима. Брајанова војска, 23. априла на Велики петак, одлучно је поразила непријатеље у Клонтарфу, близу Даблина, али у бици је страдао Брајанов син. После битке, група Нордијаца је пронашла и убила Брајана, тако да су у овом окршају страдали и Бору, а и Маел Морду. Велико настало крвопролиће најбоље је искористио бивши краљ, Маелсекнил, који се поново прогласио краљем. Ипак, битком јесте окончана нордијска власт у Ирској, али су између кланова избили сукоби који су трајали 150 година.^[2]

Брајан Бору је величан у многим књижевним делима, а на двору његовог праунука је изграђена његова хагиографија.