Гргур Турски или Григорије Турски (око 538594) је галско-римски светитељ, историчар и епископ града Тура. Његова дела представљају историјски извор за рану епоху Меровинга.

Гргигорије Турски на православној икони
Гргур Турски

Рођен је 538. или 539. у Арверни (данашњем Клермон-Ферану) као Георгије, од оца Флоренција и мајке Арментарије. Умро је 17. новембра 594. у Туру. Припадао је угледној сенаторској породици, у којој се причало да је оснивач био Леокадије, галоримски сенатор, отац једног од првих галских мученика, Епагета. У зрелом добу, Георгије је променио име у Гргур, по мајчином деди. Образовање је добио од стрица Гала, епископа Клермона (525-551). После Галове смрти, његов наследник Авит се старао о Гргуру, пре свега га упућивајући искључиво у теолошку литературу. 573. године Гргур је наследио Еуфронија (Арментаријиног брата) на положају епископа Тура, на шта је највише утицао аустразијски краљ Сигисберт I. После смрти аустразијског краља Сигисберта, био је оптужен од стране његовог брата и непријатеља, неустријског краља Хилперика, да је оклеветао краљицу Фредегунду, али је Гргур успео да се одбрани. После смрти Хилперика 584. Тур долази у руке бургундског краља Гунтрама, а 587. по уговору у Анделоту, прелази под власт Сигисбертовог сина Хилдеберта II.

Гргур је почео да пише после 573, када је изабран за турског епископа. Његова дела делимо на историјска и теолошка. У историјска дела се убрајају: Црквена историја Франака (Historia ecclesiastica gentis Francorum) у 10 књига, De gloria martyrum у 7 књига. У теолошка дела се убрајају: Књига о чудима блаженог апостола Андрије (Liber de miracula beati Andreae apostoli), Страдање 7 светих мученика спавача пред Ефесом (Pasio ss. martyrum septem dormientium apud Ephesum). Црквена историја Франака у 10 књига је најчувеније Гргурово дело, којим описује догађаје од стварања света до 591. године.:

  • I књига – од Адама до † св. Мартина Турског 397;
  • II књига – до краја владавине краља Хлодовеха (†511);
  • III књига – до † аустразијског краља Теодеберта 548;
  • IV књига – до † аустразијског краља Сигисберта 575;
  • V књига – до 581;
  • VI књига – до 584;
  • VII, VIII књига – до 587;
  • IX књига – до 589;
  • X књига – до 591;

Спољашње везе

уреди