Грчка јела (лат. Abies cephalonica Loud. – по јонском острву Кефалонија) је високо четинарско дрво из рода јела.

Грчка јела
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. cephalonica
Биномно име
Abies cephalonica
Loud.
Ареал грчке јеле

Распрострањеност

уреди

Ареал грчке јеле обухвата горско подручје грчких и пелопонеских планина до границе са Албанијом и острва Кефалонија и Еубеја.[1]

Опис врсте

уреди
 
Шуме грчке јеле око језера Пластира у грчкој

Грчка јела ретко може израсти више до 25 м. Крошња јој је густа, купаста са хоризонталним гранама. Кора дебла је сивосмеђа, у младости глатка, а касније испуцала у облику издужених плочица. Гранчице су голе. Четине су дуге 2-3 цм, с лица тамнозелене и сјајне. Са наличја су изражене две беле пруге стоминих отвора. Врхови су зашиљени и бодљиви. Четине густо покривају гране. Пупољци су смоласти, јајастог облика. Мушке цвасти су јарко црвене. Шишарице су усправне, седеће, вретенасте, дуге 15-20 цм, смеђе боје. Јако су смолаве са стерилним љуспама које су дуже од фертилних и повијене. Цвета крајем априла – почетком маја.[1][2]

Услови станишта

уреди

Грчка јела расте релативно брзо. Највише јој одговара полусенка. Може да расте на силикатној и кречњачкој подлози. Релативно је отпорна на сушу и мраз. Једна је од јела са најгушћом крошњом, због чега добро подноси летње жеге, а може поднети и краткотрајне ниске температуре до -25 °C. Релативно добро подноси загађени градски ваздух.[1][2]

Употреба

уреди
 
Шума грчке јеле

Грчка јела се у прошлости користила као дрво за масовну изградњу, али је данас доста ретка да би имала значајнију употребу. Најчешће се узгаја као украсно стабло у парковима и великим баштама,[1] мада је на подручјима која су подлежна ниским температурама склона оштећењу од мраза, јер је међу првим четинарима који цветају у рано прољеће.[3]

Значај у озелењавању

уреди

Грчка јела је веома декоративно дрво. Најефектнија је као солитерно стабло јер јој се гране развијају од земље. Посебно је атрактивна у пролеће, када гране красе бројне пурпурноцрвене мушке цвасти.[2]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.).
  2. ^ а б в Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.).
  3. ^ Lakušić, Radomir (1982). Planinske biljke. Sarajevo: Svjetlost. 

Литература

уреди
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 
  • Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди