Густавова линија

Густав линија била је серија немачких војних утврђења у Италији током Другог светског рата. Немци су саградили линију 1943, након инвазија Италије и њене капитулације.

Густав утврђена линија била је дуга готово 150 км, а немачке су је постројбе утврдиле током лета и јесени 1943. године на најужем дијелу Апенинског полуострва, а протезала се током реке Гариљано – ријеком Рапидо – планински врх Монте Грецо – Ла Мајела – Пенапиједимонте – ток ријеке Фаро. Испред ове утврђене линија изграђена је утврђена црта кодног назива Зимска линија, а иза је била утврђена црта кодног назива Готска линија. Кључне тачке (положаји) налазиле су се око града Касина. Густав линија била је у потпуности изграђена у рововском систему чији су главни ослонци утврђени бетонски блокхаузи и преносне оклопљене челичне куполе. На свим улазима у долине били су изграђени бројни бункери од дрвета и набијене земље у пољском типу изградње, а сви бункери били су ограђени бодљикавом жицом која је била ојачана бројним минским пољима и скупинама мина. Све зграде од камена преуређене су и подешене у бункере, а свако, па и најмање насељено мјесто утврђено је у кружном систему и представљало је снажну отпорну тачку.

Око тако утврђених отпорних тачака опет су била постављена многа минска поља, много мина изненађења и још бројне запреке настале рушењем објеката цестовне инфраструктуре. Дакле, сви су путови, па и пешачке стазе минирани, а на рекама су порушени сви мостови и сви цестовни пропусти. Да би се спречило спајање савезничких јединица које су се искрцале код Анција с јединицама које су избиле пред Касино извршено је намерно поплављивање земљишта код понтијских баруштина.

Густав линију бранило је 12 немачких дивизија, а нападала је Савезничка 15. скупина армија (армијски здруг) уз снажну паљбену и пешачку потпору 6. америчког корпуса. Три пута су Савезничке снаге пробијале Густав линију да би је на крају пробиле уз невиђену артиљеријску и авионску потпору. Цену пробоја Савезници су платили јако, јако скупо, из строја је избачено (мртви, рањени и нестали) 119.000 војника и официра. Битке су биле крваве и до тада најтеже на западно европском ратишту Другог светског рата.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Peharda, Matej (2015). „Bitka za Monte Cassino”.