Гљеб Андрејевич

Глеб Андрејевич
Глеб Андрејевич
Датум смрти	3. јул 1175

Глеб Андрејевич (око 1155-1175) — светитељ Руске православне цркве, покровитељ града Владимира. Канонизован у реду племенитих кнезова. Мошти се налазе у Успенском саборном храму гарад Владимира.

Биографија

Син великог кнеза Андреја Јурјевича Богољубског непознат је у хроникама, које познају само три сина Богољубског - Изјаслава, Мстислава и Јурија^[1].

Према каснијим изворима, од дванаесте године Глеб је почео марљиво да чита Свето Писмо и друге душеспасоносне књиге, волео је да разговара са монасима, а одликовао се кротошћу, смирењем, сиромаштвом и строгим уздржањем.

20. јуна 1175. године, неколико дана пре убиства Андреја Богољубског, стар 20 година, упокојио се и свечано сахрањен у Саборној цркви Богородице у Владимиру на Кљазми, а црквено опело није одржано.

Владимирски народ је од давнина славио Глеба као „изабраног и јаког у праведнима, великог чудотворца који сија православном мудрошћу“, а његово заступништво је приписано за избављење њиховог града од Литваније 1608. године.

30. новембра 1702. године мошти су откривене и испоставило се да су нетрулежне. Канонизација Глеба је очигледно повезана са овим догађајем^[2]. Године 1774. у име блаженопочившег кнеза Глеба освећен је јужни придвор Владимир-Успенског сабора. Свети Глеб се помиње на дан његове упокојења, 3. јула (20. јуна)^[3].

Његове мошти својом гипкошћу, мекоћом и белином одају утисак тела живог човека. Руски цар Павле I , поклањајући се моштима Светог Глеба, рекао је великим кнезовима Александру и Константину: „Децо, молите се светитељу Божјем Глебу; Први пут у Русији видим нетрулежне мошти“.

Историчар руске цркве и црквене архитектуре, академик Јевгениј Голубински, поистоветио је Глеба са сином Богољубског Јуријем, познатим из хроника, и, упоређујући доказе из извора, дошао је до закључка да је Глеб-Јуриј умро „неколико година после 1175. Голубински је такође претпоставио да је Глеб као резултат непријатељства његових ујака, великих кнежева Михаила и Всеволода Јурјевича, „завршио свој кратак живот не у Владимиру или владајући негде, већ као бескућник луталица у некој страној кнежевској породици и доведен у Владимир. „^[1].

12. и 15. фебруара 1919. године отворене су мошти кнеза Глеба и других Владимирских светитеља. Извештај о инспекцији сведочио је о изузетно доброј очуваности кнежевих моштију. Мошти светог Глеба и других Владимирских светитеља су изнете из саборног храма, али су враћене у Цркву педесетих година прошлог века. Тренутно се мошти блаженопочившег кнеза Глеба налазе у Владимирском Успенском сабору^[2].

Извори

^ ^а ^б Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2024-01-09
^ ^а ^б Pravoslavnaja ėnciklopedija. Tom 12: Gomel'skaja i žlobinskaja eparchija - Grigorij Pakurian. Moskva: Pravoslavnaja Ėnciklopedija. 2006. ISBN 978-5-89572-017-2.
^ „Святой благоверный князь Глеб Владимирский + Православный Церковный календарь”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-01-09.

[:0-1] а ^б Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2024-01-09

[:1-2] а ^б Pravoslavnaja ėnciklopedija. Tom 12: Gomel'skaja i žlobinskaja eparchija - Grigorij Pakurian. Moskva: Pravoslavnaja Ėnciklopedija. 2006. ISBN 978-5-89572-017-2.

[3] „Святой благоверный князь Глеб Владимирский + Православный Церковный календарь”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-01-09.

[1]

[2]

[3]