Википедија

Деведесет пет теза

Деведесет пет теза или Расправа о моћи индулгенције[а] списак је приједлога за академску расправу коју је 1517. године написао Мартин Лутер, професор моралне теологије на Универзитету у Витенбергу у Саксонији. Они су представљали Лутерове ставове против онога што је он сматрао злоупотребом праксе клера приликом продаје индулгенције, које су биле увјерења за које се вјеровало да смањују временску казну у чистилишту за гријехе који су почињени њихови купци или њихови најмилији. У Тезама, Лутер тврди да је покајање које је Христос захтјевао да би се опростили гријехови подразумјевало унутрашње духовно покајање, а не само спољашњу сакраменталну исповјест. Тврдио је да идулгенције наводе хришћане да избјегавају истинско покајање и тугу због гријеха, вјерујући да од тога могу одустати куповином индулгенција. Такође су, према Лутеру, обесхрабљивале хришћане да дају сиромашнима и врше друга дјела милосрђа, вјерују да су увјерења о индулгенцији духовно вриједније. Иако је Лутер тврдио да су његови ставови о индулгенцијама у складу са ставовима папе, Тезе оспоравају папину булу из 14. вијека у којој се наводи да папа може користити ризницу заслуга и добрих дијела прошлих светитеља како би скратио временску казну за гријехове. Тезе су уобличене као приједлози које треба изнијети у расправи, а не као нужно представљање Лутерових мишљења, а Лутер је касније појаснио своје стајалиште у Објашњењу спорова о вриједности индулгенција.

Списак теза

Шта претходи тезама

уреди

Мартин Лутер, професор моралне теологије на Универзитету Витенберг и проповедник града, аписао је 95 теза против савремене праксе цркве у вези са индулгенцијама. Католичка црква је у то време била једина хришћанска црква западне Европе. У овом систему, када хришћани греше и признају грех, њима је грех опроштен и неће добити вечну казну у паклу.[2]

Лутер је посебно забринут 1517. године када су његови парохијани, који су се враћали из куповине индулгенција тј. опроштајница грехова, тврдили да више не морају да се покају и мењају своје животе како би им се опростили греси. Након што је то чуо, Лутер је почео да пажљиво проучава ово питање и контактирао стручњаке о овој теми. 1517. неколико пута је проповедао о индулгенцији, објашњавајући да је истинско покајање боље него купити опроштај. Проповедао је да се за добијање опроштаја претпоставља да је грешник признао и покајао се, иначе би све било бесмислено.[3]

Садржај теза

уреди

Прва теза је постала позната. Она наводи: "Када је наш Господар и Господар Исус Христ рекао:" Покај се ", он је мислио да цео живот верника треба да буде једно велико покајање." У првих неколико теза, Лутер развија идеју да покајање треба да буде хришћанска унутрашња борба с грехом, а не жеља за опроштајем.

У тезама од 14-29, Лутер се противи мишљењу цркве о чистилишту, као и да црква не може да зна у ком се стању свести налази човек који је у чистилишту. Такође, напада наводе цркве да се куповином индулгенција блиске особе оног ко је згрешио, ослобађају из чистилишта.

У тезама 30-36 Лутер каже да продаја папира са опроштајем греха не подразумева да се грешник истински покаје, што није у реду.

Тезе 39-40 говоре о томе да индулгенције уче да се може избећи казна због греха, а исправно је да грешник за опроштај мора претрпети казну коју му Бог додели. 41-66 тезе говоре о томе да је боље дати новац сиротињи, него купити индулгенцију.

У тезама од 67-80, Лутер даље разматра проблеме са начином на који се проповеда о опроштају, као што је то учинио у писму надбискупу Алберту. Проповедници промовишу индулгенције као највећу милости доступну у цркви, али оне заправо само промовишу похлепу цркве и свештенства.. Лутер тврди да индулгенције не могу одузети кривицу и донети опроштај, чак и код најбезазленијих и најлакших грехова.[4]

Реакција на тезе

уреди

Изгледа да је надбискуп Алберт добио Лутерово писмо са тезама крајем новембра 1517. Он је затражио мишљење теолога на Универзитету у Мајнцу и доделио га саветницима. Његови саветници су препоручили да Лутеру забрани проповедање против индулгенције. Алберт је тражио такву акцију од римске курије. У Риму, Лутер је одмах сматран претњом.

Лутер је коначно био избачен из цркве 1521. године након што је спалио папску булу.[5]


Напомене

уреди
  1. ^ Наслов Disputatio pro declaratione virtutis indulgentiarum је наслов памфелата штампаног у Базелу 1517. године. Прво штампано издање Теза користи инципит, а не наслов који сажима садржај. Нирнбершко издање на плакату из 1517. године почиње са Amore et studio elucidande veritatis: hec subscripta disputabuntur Wittenberge. Presidente R.P Martino Lutther ... Quare petit: vt qui non possunt verbis presentes nobiscum disceptare: agant id literis absentes. Лутер их је обично називао meine Propositiones (Моји приједлози).[1]

Референце

уреди
  1. ^ Cummings 2002, стр. 32.
  2. ^ Brecht, Martin (1993—1999). Martin Luther (1. pbk. изд.). Minneapolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-2813-0. OCLC 36309862. 
  3. ^ Hendrix, Scott H. (2015). Martin Luther : visionary reformer. New Haven. ISBN 9780300166699. OCLC 906878011. 
  4. ^ Lohse, Bernhard (1999). Martin Luther's theology : its historical and systematic development (Fortress Press изд.). Minneapolis, MN: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-3091-1. OCLC 41476731. 
  5. ^ Waibel, Paul R. (2005). Martin Luther : a brief introduction to his life and works. Wheeling, Ill.: Harlan Davidson. ISBN 978-0-88295-231-4. OCLC 56109170. 

Литература

уреди
  • Brecht, Martin (1993—1999). Martin Luther. Minneapolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-2813-0. OCLC 36309862. 
  • Brecht, Martin (1985) [1981]. Sein Weg zur Reformation 1483–1521 [Martin Luther: His Road to Reformation 1483–1521] (in German). Translated by James L. Schaff. Minneapolis, MN: Fortress. ISBN 978-0-8006-2813-0 – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Cummings, Brian (2002). The Literary Culture of the Reformation. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-818735-6. doi:10.1093/acprof:oso/9780198187356.001.0001. 
  • Dixon, C. Scott (2002). The Reformation in Germany. Malden, Massachusetts: Blackwell.
  • Froom, Le Roy Edwin (1948). Pre-Reformation and Reformation Restoration, and Second Departure (PDF). The Prophetic Faith of our Fathers: The Historical Development of Prophetic Interpretation. 2. Washington, DC: The Review and Herald Publishing Association. p. 863..
  • Hendrix, Scott H. (2015). Martin Luther: Visionary Reformer. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16669-9. .
  • Hequet, Suzanne "The Proceedings at Augsburg, 1518". In Wengert, Timothy J. The Annotated Luther, Volume 1: The Roots of Reform. The Annotated Luther, Volume 1: The Roots of Reform. Minneapolis, MN: Fortress. 2015. стр. 121—166. ISBN 978-1-4514-6535-8.  – via Project MUSE. (Subscription required (help)).
  • Junghans, Helmar (2003). "Luther's Wittenberg". In McKim, Donald K.Cambridge Companion to Martin Luther. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 20–36 – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Leppin, Volker; Wengert, Timothy J. (2015). "Sources for and against the Posting of the Ninety-Five Theses" (PDF). Lutheran Quarterly. 29: 373–398.
  • Lohse, Bernhard. Luthers Theologie in ihrer historischen Entwicklung und in ihrem systematischen Zusammenhang [Martin Luther's Theology: Its Historical and Systematic Development. Contributors] (in German). Martin Luther's Theology: Its Historical and Systematic Development. Превод: Roy A. Harrisville. Minneapolis, MN: Fortress. 1999 [1995]. ISBN 978-0-8006-3091-1.  – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Lohse, Bernhard. Martin Luther—Eine Einführung in sein Leben und sein Werk [Martin Luther: An Introduction to His Life and Work] (in German). Martin Luther: An Introduction to His Life and Work. Превод: Robert C. Schultz. Minneapolis, MN: Fortress. 1986 [1980]. ISBN 978-0-8006-0764-7.  – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Marius, Richard (1999). Martin Luther: The Christian Between God and Death. Cambridge, MA: Belknap. ISBN 978-0-674-55090-2. .
  • McGrath, Alister E. (2011). Luther's Theology of the Cross: Martin Luther's Theological Breakthrough. Malden, MA: Wiley-Blackwell – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Noll, Mark A. (2015). In the Beginning Was the Word: The Bible in American Public Life, 1492–1783. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-026398-0. 
  • Oberman, Heiko A.. Luther: Mensch zwischen Gott und Teufel [Luther: Man Between God and the Devil] (in German). Luther: Man Between God and the Devil. Превод: Eileen Walliser-Schwarzbart. New Haven, CT: Yale University Press. 2006 [1982]. ISBN 978-0-300-10313-7. .
  • Pettegree, Andrew Brand (2015). Luther. New York: Penguin. ISBN 978-1-59420-496-8. .
  • Stephenson, Barry (2010). Performing the Reformation. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973275-3. doi:10.1093/acprof:oso/9780199732753.001.0001. 
  • Waibel, Paul R. (2005). Martin Luther: A Brief Introduction to His Life and Works. Wheeling, IL: Harlan Davidson. ISBN 978-0-88295-231-4.  – via Questia. (Subscription required (help)).
  • Wengert, Timothy J. (2015a). Martin Luther's Ninety-Five Theses: With Introduction, Commentary, and Study Guide. Minneapolis, MN: Fortress – via Project MUSE. (Subscription required (help)).
  • Wengert, Timothy J. (2015b). "[The 95 Theses or] Disputation for Clarifying the Power of Indulgences, 1517". In Wengert, Timothy J. The Annotated Luther, Volume 1: The Roots of Reform. The Annotated Luther, Volume 1: The Roots of Reform. Minneapolis, MN: Fortress. септембар 2015. стр. 13—46. ISBN 978-1-4514-6535-8.  – via Project MUSE. (Subscription required (help)).
  • Wicks, Jared (1967). „Martin Luther's Treatise on Indulgences”. Theological Studies. 28 (3): 481—518. S2CID 29384371. doi:10.1177/004056396702800302. .
 
Деведесет пет теза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деведесет_пет_теза&oldid=27675004”