Димитрије Атанацковић
Др Димитрије Атанацковић (Сремски Карловци, 25. фебруар 1793 — Сарајево, 3. фебруар 1857) био је српски професор и аустријски конзул.
| Димитрије Атанацковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. фебруар 1793. |
| Место рођења | Сремски Карловци,  Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 3. фебруар 1857. (63 год.) |
| Место смрти | Сарајево,  Османско царство |
Биографија уреди
Породица уреди
Потиче из имућне карловачке породице. Отац Јован био је ћурчија.[1]
Образовање уреди
Након завршене гимназије у Карловцима студирао је филозофију у Сегедину, где је и докторирао.[1]
Професор уреди
Од новембра 1811. до краја 1814. радио је као професор у граматикалним разредима Карловачке гимназије.[1]
Петроварадинска регимента уреди
У пролеће 1815. распродао је имовину, напустио Карловце и пронашао нови ангажман у Петроварадинској регименти. Током тридесетих година 19. века био је секретар и тумач генерала Јураја Рукавине, заповедника дивизије у Петроварадину.[1]
Конзул уреди
Каријеру аустријског конзула започео је у Галацу, у другој половини тридесетих година 19. века. Потом је био конзул у Београду (1839-1843). У време династичких промена у Србији повучен је из Београда. По налогу кнеза Метерниха од маја до јула 1844. боравио је у БиХ у специјалној мисији. За генералног конзула у Травнику постављен је августа 1850. године. Ту се кратко задржао, и већ у септембру исте године прелази у Сарајево, где је службовао као генерални конзул до краја живота.
Сахрањен је у Сарајеву уз велике почасти,[1] на старом хришћанском гробљу код Илиџе - наводи се да је то било први пут да је у граду јавно ношен крст од почетка турске власти.[2]
Занимљивости уреди
Димитрије Атанацковић је један од ликова у роману Омер-паша Латас Иве Андрића.[3]
Референце уреди
- ^ а б в г д Српски биографски речник књига 1, А-Б. Нови Сад: Матица српска. 2004. стр. 302.
- ^ "Политика", 31. јул 1939
- ^ „Почео нови серијал предавања о истакнутим Карловчанима”. www.dnevnik.rs.