Галац (рум. Galaţi, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа.

Галац
Galaţi
Galati20080617.JPG
Панорама Галца
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Галаци
Становништво
Становништво
 — 2011. 249432[1][2]
 — густина 1.213/км2
Агломерација 600.000 (2006)
Географске карактеристике
Координате 45°25′24″ СГШ; 28°02′33″ ИГД / 45.423333° СГШ; 28.0425° ИГД / 45.423333; 28.0425Координате: 45°25′24″ СГШ; 28°02′33″ ИГД / 45.423333° СГШ; 28.0425° ИГД / 45.423333; 28.0425
Ндм. висина 50 м
Површина 241,5 км2
Галац на мапи Румуније
Галац
Галац
Галац - нови део града
Ферибот на Дунаву код Галца
Саборна црква у Галцу

Галац је и највећи румунски град и лука на Дунаву.

Галац и са Браилом, 15 км удаљеним румунским велеградом, чине двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави.

Галац има површину од 241,5 kmа у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.

Садржај

ГеографијаУреди

Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.

ИсторијаУреди

Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.

Срби у ГалацуУреди

Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]

Србин Шпиро Ђурковић познаник књижевника Јоакима Вујића, живео је 1841. године у граду Галацу.[4]

Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претлатом 1842. године у Галацу, Спиро Ђорђевић купец Бокељ, родом из Рисна.[5]

Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[6]

СтановништвоУреди

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
151.412238.292326.141298.861249.432

Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.

ЗанимљивостиУреди

Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.

РеференцеУреди

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
  4. ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
  5. ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
  6. ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године

Спољашње везеУреди