Галац
Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа.
| Галац Galaţi | |
|---|---|
 Панорама Галаца | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Галац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 249.432[1][2] |
| — густина | 1.213 ст./km2 |
| Агломерација | 600.000 (2006) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И |
| Апс. висина | 50 m |
| Површина | 241,5 km2 |
  Галац Галац на мапи Румуније | |
Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.
Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави.
Галац има површину од 241,5 km у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.
ГеографијаУреди
Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.
ИсторијаУреди
Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.
Срби у ГалацуУреди
По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.
Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]
За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.[4] Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.[5]
У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[6]
Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[7]
СтановништвоУреди
У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.[8]
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 151.412 | 238.292 | 326.141 | 298.861 | 249.432 |
Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.
ЗанимљивостиУреди
Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
- ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
- ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
- ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
- ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
- ^ http://brojstanovnika.population.city/rumunija/galati/
