Галац

Галац
*Galaţi*
Галац; Galaţi
	Панорама Галаца
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Жупанија	Галац
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	217.851
— густина	1.213 ст./km2
Агломерација (2021)	322.501
Географске карактеристике
Координате	45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И
Апс. висина	50 m
Површина	241,5 km2
	Галац Галац на карти Румуније

Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа. Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.

Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави. Галац има површину од 241,5 km у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.

Географија

Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.

Историја

Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.

Срби у Галацу

По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.

Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.^[3]

За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.^[4] Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.^[5]

У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.^[6]

Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.^[7]

Становништво

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.^[8]

Демографија
1966.	1977.	1992.	2002.	2011.
151.412	238.292	326.141	298.861	249.432

Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.

Занимљивости

Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.

Партнерски градови

Референце

^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2022. г. Приступљено 05. 02. 2021.