Драгиша Пандуровић Гиле
српски сатиричар и текстописац
Драгиша Пандуровић Гиле (Сење, 1. јануар 1953 — Ћуприја, 18. децембар 2020) био је српски сатиричар и текстописац.[1]
Драгиша Пандуровић Гиле | |
---|---|
Датум рођења | 1. јануар 1953. |
Место рођења | Сење, ФНРЈ |
Датум смрти | 18. децембар 2020.67 год.) ( |
Место смрти | Ћуприја, Србија |
Биографија
уредиРођен у Сењу, одрастао у Сењском руднику, где је и завршио основну школу. Средњу занатску завршио је у Ресавици, а Вишу новинарску у Крагујевцу. Ожењен је, отац двоје деце.
Објавио је 6 књига афористичких сатира, које су објављене у периоду од 1987. до 1996. године у којима се на шаљив начин критикује политичка сцена у време ратова на просторима бивше Југославије. Текстописац је народних песама, које су отпевали познати певачи: Предраг Живковић Тозовац, Вера Нешић, Мики Гајић, Звонко Марковић, Лазар Пиља, Живорад Благојевић, Диса Миловановић, Горан Лазић и многи други.
Књижевна дела
уреди- Остатак савести (1987)
- Дође ми да (П)ланем (1988)
- Корак у празно (1990)
- Југославија више не станује овде (1993)
- Тако треба (1994)
- Срби ни небу, ни на земљи (1996)
Песме
уреди- Дозволи ми да те заборавим (Предраг Живковић - Тозовац )
- Мој живот је жена та (Диса Миловановић)
- Растају се матуранти (Диса Миловановић)
- Заборави ме (Мики Гајић)
- Једном у животу жени отац сина (Мики Гајић)
- Балканска кафанска (Горан Лазић)
Поезија
уредиПисао је и кратке тематске песме:
- Сењски рудник
Референце
уреди- ^ „Драгиша Пандуровић Гиле”. Жикишонов журнал. Архивирано из оригинала 25. 01. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018.