Ел Мансур
Ел Мансур или Abu Ğaʿfar Abdallah ibn Muḥammad al-Manṣūr[1] (714 – 775), арап. أبو جعفر عبدالله بن محمد المنصور био је други абасидски халифа, од 136. до 158. по Хиџри (754. н. е — 775 н. е).[2][3] Он се сматра правим оснивачем Абасидског халифата.
| Ел Мансур | |
|---|---|
.JPG) Златни динар Ел Мансура | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Abu Ğaʿfar Abdallah ibn Muḥammad al-Mansur |
| Датум рођења | 712. |
| Место рођења | Сирија, |
| Датум смрти | 775. |
| Место смрти | околина Меке, Абасидски халифат |
| Породица | |
| Потомство | Мухамeд ибн Мансур ел Махди |
| Родитељи | Мухамед ибн Али ибн Абдулах Селема |
| Династија | Абасиди |
| халифа | |
| Период | 754—775. |
| Претходник | Абу ел 'Абас ел Сафах |
| Наследник | Ел Махди би-'лах |
Историјат
уредиЕл Мансур је рођен у породици Абасида након њиховог исељавања из Хеџаза 714. године. "Његов отац, Мухамед, је наводно праунук Абаса ибн Абд ел Муталиба, најмлађег стрица пророка Мухамеда; његова мајка, како стоји у мароканском историјском делу из 14. века, Rawd al-Qirtas, била је једна Селема, „берберка која је дата његовом оцу“.[4]
Владао је од месеца зулхиџе 136. хиџретске год. до зулхиџе 158. хиџретске год. (754—775). Током 762. основао је Мединат ел Селам (град мира) као нову краљевску резиденцију и градску палату, која је постала језгро владарске престонице Багдада.[5] Ел Мансур је био забринут по питању јачине свог режима после смрти његовог брата Абу'л `Абаса (касније познатог као Ел Сафах). Током 754. победио је Абдулаха ибн Алија у борби за халифат, а 755. организовао је атентат на Абу Муслима. Абу Муслим је био лојални ослобођени човек из источне иранске провинције Хорасана који је предводио абасидске снаге до победе над Омејадима током треће фитне (међумуслиманског рата) од 749-750, био је подређен Ел Мансуру, али и неприкосновени владар Ирана и Трансоксиане. Разлогом за његово убиство се сматра спречавање борбе за власт у царству; неки налази указују да је Абу Муслим постао неповерљив и параноичан и да је постојала потреба за његовом ликвидацијом.
Референце
уреди- ^ Al-Souyouti, Tarikh Al-Kholafa'a (The History of Caliphs)
- ^ Stanley Lane-Poole, The Coins of the Eastern Khaleefahs in the British Museum
- ^ Axworthy 2008, стр. 81.
- ^ Rogers 2011, стр. 243.
- ^ Wendell, Charles (1971). „Baghdad: Imago Mundi, and Other Foundation-Lore”. International Journal of Middle East Studies. 2.
Литература
уреди- Rogers, J.A. (2011). World's Great Men of Color. II. Simon and Schuster. стр. 243. ISBN 978-1-4516-5054-9.
- Axworthy, Michael (2008). A History of Iran. USA: Basic. ISBN 978-0-465-00888-9.
