Ендру Карнеги (енгл. Andrew Carnegie; Данфермлајн, 25. новембар 1835 – 11. август 1919)[2][3][4] био је шкотско-амерички индустријалац који је предводио огромну експанзију америчке индустрије челика крајем 19. века, и постао један од најбогатијих Американаца у историји.[5] Био је један од најистакнутијих филантропа свог доба. Током последњих 18 година свог живота, поклонио је ~350 милиона долара (отприлике 5,1 милијарду долара у 2018. години)[6] многим добротворним организацијама, фондацијама и универзитетима - скоро 90 одсто свог богатства.[7] Његов чланак из 1889. "Јеванђеље богатства" (The Gospel of Wealth) позивао је богате да помогну побољшање друштва и изазвао је велики талас филантропије, а остаје битан и до данас.

Ендру Карнеги
Карнеги на фотографији из 1913.
Датум рођења(1835-11-25)25. новембар 1835.
Место рођењаДанфермлајнУједињено Краљевство
Датум смрти11. август 1919.(1919-08-11) (83 год.)
Место смртиЛиноксСАД
ЗанимањеИндустриалиста, филантроп
Организацијарепубликанац[1]
Потпис

Ендру Карнеги је рођен у Дамферлајну у Шкотској у врло сиромашној породици. Године 1848. одселио се за САД. Најпре је радио као телеграфиста, а до 1860 већ је улагао у железницу, производњу спаваћих кола, мостоградњу и транспорт нафте. Даље богатство је створио тако што је продавао америчке обвезнице у Европи. У Питсбургу је изградио компанију Каргнеги Стил компанију, која је 1901. године продата ЏП Моргану за 480 милиона долара, чиме је створена УС Стил корпорација.[8] Карнеги је посветио остатак живота добротворним активностима, посвећујући посебну пажњу локалним библиотекама, светском миру, образовању и научним истраживањима. Саградио је Карнеги Хол и између осталог основао Карнеги корпорацију Њујорк (Carnegie Corporation of New York), Фондацију Карнеги за међународни мир (Carnegie Endowment for International Peace), Научни институт Карнеги (Carnegie Institution for Science), Универзитет Карнеги Мелон (Carnegie Mellon University) и друге. Његов живот се често наводи као илустрација приче о успеху, од немаштине до богатства.

Часопис Форбс је 2007. проценио богатство Ендруа Карнегија у тренутку његове смрти на 298,3 милијарди данашњих америчких долара, што га чини једним од најбогатијих Американаца, као и најбогатијих особа у читавој историји. Средствима његове фондације подигнута је зграда Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду.

Референце

уреди
  1. ^ „Andrew Carnegie”. Encyclopedia.com. 
  2. ^ Columbia Electronic Encyclopedia
  3. ^ Merriam-Webster Dictionary
  4. ^ Pollak, Michael (20. 6. 2004). „F.Y.I.” (на језику: енглески) (National Edition). New York City: The New York Times Company. New York Times. стр. 2; Section 14. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  5. ^ listed at 372 billion 2014 USD by Jacob Davidson, time.com The 10 Richest People of All Time "Rockefeller gets all the press, but Andrew Carnegie may be the richest American of all time. The Scottish immigrant sold his company, U.S. Steel, to J. P. Morgan for $480 million in 1901. That sum equates to slightly over 2.1 percent of U.S. GDP at the time, giving Carnegie an economic power equivalent to $372 billion in 2014."
  6. ^ „CPI Inflation Calculator”. www.bls.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-15. 
  7. ^ Andrew Carnegie's Legacy
  8. ^ Hawke, David Freeman (1980). John D. The Founding Father of the Rockefellers. Harper & Row. стр. 210. ISBN 978-0060118136. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди