Жан Буридан
Жан Буридан био је схоластички филозоф, Окамов ученик, професор и ректор Универзитета у Паризу. Живео је између 1300. и 1358. године[1], a тачне године рођења и смрти нису познате. Врло мало се зна о Буридановом животу. Познато је да се попео на Мон Венто знатно пре Петрарке.[2]
.jpg)
Каријера уреди
Буридан је био филозоф номиналист. Био је логичар пре него теолог и бавио се питањима формалне логике ради њих самих, а не због доказивања неке доктрине. У својим логичким делима („Sophismata“ и „Consequentiae“) расправља о модалној логици и парадоксима самореференције.[3]
Осим логиком, бавио се и кретањем бачених тела и небеском механиком. Критиковао је традиционалне аргументе против кретања Земље око своје осе. Проучавао је и проблем слободне воље и заступао мишљење да је тај проблем логички нерешив. Наводно, то је доказивао на примеру неодлучног магарца („Буриданов магарац“)[1], који је, стављен између два иста пласта сена, угинуо од глади, јер није могао да се определи према којем ће се окренути. Међутим, у Буридановим делима тог примера нема. Могуће је да су му га приписали други, у циљу оспоравања. Ипак, није немогуће да је он у својим предавањима спомињао пример с магарцем. Био је врло добар познавалац и критичар Аристотеловог дела, а он је, у расправи О небу, говорио о неодлучном човеку који стоји на идентичној удаљености од јела и пића, трпи глад и жеђ, али се не помера.
Референце уреди