Зенон из Тарса

стоички филозоф

Зенон из Тарса (Грчки: Ζήνων ὁ Ταρσεύς , Зенон хо Тарсеус ; активан око 200 пре нове ере) био је стоички филозоф.

Биографија

уреди

Био је Диоскоридов син. Хрисип му је био учитељ.[1] Када је Хризип умро, оковирно 206. п. н. е., наследио га је и постао четврти челник стоичке школе у Атини.[2]

Према Диогену Левретију, написао је врло мало књига, али је имао велики број ученика.[1] Према Филодемовом сведочењу, Зенон је оповргао мишљења перипатетичког филозофа Хијеронима са Родоса у „пет књига против Хијеронимуса“ (Philodemus, Sto. hist., col. 48, фр. 18).[3]

Мало се зна о Зеноновим филозофским погледима. Он је очигледно био ортодоксни стоик, али је сумњао у доктрину запаљења универзума.[2] Ово је била значајна модификација теорије стоика, који су сматрали да се универзум периодично раствара у ватри.

Не зна се када је умро. На месту челника стоичке школе наследио га је Диоген из Вавилона.

Референце

уреди
  1. ^ а б   Laërtius, Diogenes (1925). „Book VII: The Stoics”. Lives of the Eminent Philosophers. 2:7. Превод: Hicks, Robert Drew (Two volume изд.). Loeb Classical Library. § 35 Cf. 41, 84. 
  2. ^ а б Eusebius, Praeparatio Evangelica, 15.
  3. ^ Shiner, Roger A.; Jost, Lawrence John (2003). Eudaimonia and well-being: ancient and modern conceptions. Academic Printing & Publishing. стр. 80. 

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди